Ljudsko rame nije samo običan zglob, već i složena struktura mišića i tetiva koja ih vezuje za kosti. Ako bilo koji deo ovog sklopa ima problem, rame boli, i to može biti nešto prolazno, napetost, umor, posledica starosti ili mala trauma, ali i signal nekog ozbiljnijeg stanja. Kako su baš ramena najpokretljiviji, ali i najnestabilniji zglobovi našeg tela, bilo kom simptomu treba posvetiti pažnju.
Bol u ramenu može značiti i srčani udar
Ako vas zaboli rame i imate problema sa disanjem ili stezanjem u grudima, odmah pozovite hitnu pomoć jer to mogu biti znaci srčanog udara. Dobro je i da ne sedate za volan u takvom stanju i pozovete nekoga da vas odveze. Isto važi ako se u ramenu pojave iznenadni otok ili intenzivan bol, a da to nije posledica udarca ili neke svesne traume. Kada bol nije tako jak, ali vidite i osećate promenu u vidu otoka ili crvenila, rame vam je osetljivo ili toplo – takođe se javite lekaru.
U zavisnosti od simptoma, lekar će proceniti da je potrebno da pogleda i šta se dešava unutar ramena. Rendgenski snimak će pokazati očigledne povrede kostiju, ako postoje, a skener (CT) dati još detaljniji prikaz. Ultrazvučni pregled ili magnetna rezonanca (MRI) daće odgovor na pitanje da li su tkiva oko ramena oštećena.
Šta je artroskopija
Ako lekar iz nekoga razloga ili nejasnih simptoma nije siguran u dijagnozu, može da predloži metodu koja se zove artroskopija. Ona se sprovodi tako što se na koži pravi mali rez i plasira uska cev sa kamericom na vrhu. Kao i sve slične metode, artroskopija ne samo da može da pomogne u preciznoj dijagnostici, već u nekim slučajevima može da posluži kao alat za otklanjanje problema.
Burzitis i kalcifikati u ramenu
Male vreće ispunjene tečnošću u ramenu, koje se zovu burze, umekšavaju i relaksiraju veze između kostiju. Ako neki pokret često ponavljate, može da dođe do zapaljenja ,a onda čak i neki sasvim jednostavni pokreti, poput oblačenja ili češljanja mogu da izazovu povredu. Iz još uvek nejasnog razloga u ramenu onda dolazi do nagomilavanja kalcijumovih soli – kalcifikata. Važno je da se sa lečenjem počne što pre, jer u protivnom dolazi do hroničnog stanja sa fibroziranjem – zidovi burza zadebljaju i dolazi do kapsuliranja koje može da napravi i daleko ozbiljnije probleme od bola i manje pokretljivosti.
Tendinitis kao uzrok bola
U slučaju da je bol posledica upale jedne ili više tetiva mišića rotatorne manžetne mišića, koji okružuju zglob ramena – rotatorne manžetne, radi se o tendinitisu. I naše tetive se vremenom „troše“, pa ni one u ramenu nisu izuzetak. Ovom vidu problema najviše su izložene upravo tetive rotatorne manžetne, ali i bicepsa. Aktivnosti poput tenisa, bejzbola i plivanja mogu uzrokovati hronični tendinitis, posebno ako ih upražnjavate prečesto, na pogrešan način ili bez dovoljnih perioda odmora.
Iščašenje i posledice koje mogu da uslede
Iznenadni udarac, dugotrajno nošenje teškog tereta ili neki nagli pokret, mogu delimično ili potpuno da izvuku iz ležišta vrh nadlaktice, i tako dolazi do iščašenja. Uz to, može da dođe do kidanja ligamenata, tetiva ili mišića, što povećava verovatnoću da će se slične stvari ponavljati i u budućnosti. Takođe, moguća je pojava jakog bola ili nestabilnosti kada, nakon oporavka, samo podignete ruku. Jedan od uzroka čestih iščašenja može biti i artritis.
Artritis
Tip artritisa koji se obično javlja u ramenu pripada grupi osteoartritisa. Do njega dolazi kada se hrskavica koja oblaže, pokriva i štiti krajeve, odnosno vrhove zglobova, praktično raspada. Pored toga što izaziva bol i oticanje, svaki vid artritisa otežava i smanjuje pokretljivost zgloba. Uzroci nastanka su različiti, a najčešće počinje u srednjim godinama i vremenom se pogoršava. Funkcionalniji život sa artritisom zahteva terapiju, promenu životnih navika i redovnu, prilagođenu fizičku aktivnost.
Prelomi (frakture)
Svaka kost u našem telu je podložna lomljenju, a ako govorimo o regiji ramena, najčešće se lome ili napuknu ključna kost, nadlaktica ili lopatica. Svaki lom izaziva jak bol, otok i modrice ili hematome. Starije osobe često padaju, a mlađe osobe se na ovaj način uglavnom povređuju prilikom sportskih aktivnosti ili saobraćajnih nesreća. Hirurgija se radi u retkim slučajevima, poput pokidane rotatorne manžetne, ili teških preloma.
Kako se leči bol u ramenu u odnosu na uzrok bola
Za većinu povreda ramena i uzroka bola podrazumeva se slična terapija koja prvenstveno znači odmor i fizikalnu terapiju. Uz savet lekara i fizioterapeuta, bilo bi dobro da odaberete kombinaciju masaže, treninga snage i posebnih vežbi koje će pomoći da rame ojača, da mu se vrati snaga i poveća opseg pokreta. Lekovi mogu da pomognu kod bolova i otoka, a u izuzetnim i jasno definisanim slučajevima lekar će vam možda dati injekciju leka u rame (blokadu).
Šta možemo preventivno da uradimo
Najpre, da pravimo pauze, ukoliko naš posao zahteva višečasovno sedenje. Pokušajte da ne sedite pogrbljeni, i da u pauzama kada ustanete od stola uradite nekoliko laganih vežbica razgibavanja ramenog pojasa, kako biste podstakli cirkulaciju. Plivanje, joga i masaže mogu da budu od pomoći, ali to ne važi samo za ramena, već i za druge zglobove i kompletno bolje zdravlje.
Veoma sam Vam zahvalan na ovakvim temama