Nekontrolisano izlaganje sunčevim zracima može imati brojna neželjena dejstva na čovekov organizam, kao što su alergije, prevremeno starenje kože, oštećenja usled delovanja slobodnih radikala, opekotine i hiperpigmentacije kaže za eKliniku dr Tanja Kozomara Dimitrijević, dermatolog u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu. Zato je najbolje, pred svako izlaganju suncu, pa i ono najkraće, kožu mazati kremama sa visokim zaštitnim faktorom, a na umu imati da zaštita samo sa šeširima i kapama, ne pomažu.
– Pored prirodnog fiziološkog starenja, usled preteranog izlaganja sunčanim zracima brže dođe do opuštanja, stvaranja bora i koža brže stari. Osim toga dolazi do pojave hiperpigmentacije, kao odbrambena prirodna reakcija kože na preterano izlaganje UV zracima, pa se pojavljuju tamne fleke takozvane melazme – objašnjava Dimitrijević.
Izmene u DNK strukturi ćelija
Prekomerno izlaganje kože sunčevom zračenju uzrokuje 80 odsto vidljivih promena na njoj, poput pojave fleka, bora i gubitka čvrstine i elastičnosti.
Neumereno izlaganje suncu, dovodi i do direktne izmene u DNK strukturi ćelija u smislu povećanja oksidativnog stresa i inflamatornih procesa. Kao dokaz naša sagovornica navela je i primer vozača kamiona ili autobusa, koji su konstantno izloženi sa jedne strane lica suncu. Ta polovina lica je znatno opuštenija i pokazuje znake bržeg starenja.
– Tokom prekomernog izlaganja suncu može doći do nastanka prekanzceroznih stanja takozvanih aktiničnih keratoza, koje nastaju usled oštećenja ćelijske DNK, pa i samog raka kože – rekla je Kozomara Dimitrijević.
Godinama se smatralo da su ultraljubičasti UV zraci najveći uzrok promena na koži. Ipak, najnovija istraživanja pokazuju da izloženost velikim dozama infracrvenim IR-A zracima, može dovesti do oštećenja kože, što dovodi do degradacije mreže kolagenih i elastičnih vlakana i gubitka vlage u njenim dubljim slojevima. S obzirom na to uvek se preporučuje istovremena zaštita od UVA/UVB i IR-A zraka, kako bi se smanjio potencijal zapaljenskih reakcija i celularni oksidativni stres.
Ključni element i tajna dobro zaštićene kože od štetnih sunčevih zraka je u pravilnom izboru i upotrebi preparata sa zaštitnim faktorom.
Na sunce uz zaštitne kreme 365 dana u godini
– Dermatolozi savetuju upotrebu krema sa visokim zaštitnim faktorom 50 i više, tokom cele godine, 365 dana. Naša preporuka je da se koriste na delove kože koji su fotoeksponirani, izloženi dejstvu sunčanih zraka, pre svega lice i ruke – kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, posebno osobe koje su osetljive moraju da preduzmu mere i da se zaštite od štetnog zračenja. Kada imaju alergiju, u terapiju se uključuju i antihistaminici, a ako su skloni pojavi tamnih fleka preporučuju se preparati sa zaštitnim faktorom, ali posebno namenjeni baš protiv stvaranja tih hiperpigmentacija.
Dr spec. Tanja Kozomara Dimitrijević, dermatolog Foto: Privatna arhiva
Sa druge strane, izlaganje sunčevim zracima je neophodno i ispoljava brojne pozitivne efekte na naš organizam i sveukupno zdravlje kostiju, zuba jer utiče na sintezu vitamina D.
– Pozitivno dejstvo izlaganja sunčevim zracima svakako jeste sinteza vitamina D. Ovaj vitamin održava naše kosti zdravim. Dolazi i do sinteze hormona serotonina, takozvani hormon sreće, pa samim tim i direktni uticaj na naše raspoloženje – kaže za naš portal dr spec. Tanja Kozomara Dimitrijević, dermatolog.
Na pitanje da li se nanošenjem kreme sa visokim faktorom zaštite od zračenja umanjuje sinteza pomenutog vitamina, naša sagovornica je odgovorila da se koža na taj način štiti od pregorevanja površnih uticaja sunčanja, ali ne remeti sintezu D vitamina u organizmu.
Zaštita pri izlasku napolje i šminkanje
– Postoji čitava paleta kozmetičkih medicinskih proizvoda koji su jako sofisticirani i na visokom nivou zaštite, koji sadrže faktor 50 zaštite od štetnog UV i IR-A zračenja. Proizvedeni su za različite tipove kože, masnu, normalnu, suvu, protiv alergijskih stanja, protiv stvaranja fleka… – objasnila je naša sagovornica i dodala da dermatolog odredi tip kože i da preporuku koja je krema najbolja:
– Te kreme su praktično podloga za šminku. Dnevna krema sa zaštitnim faktorom koja neguje hidrira i sve što je neophodno za taj tip kože, a zatim se nanose kozmetski preparati, puder ili drugo. Ko je izložen sunčevim zracima više sati, a ima neki problem sa kožom, moraće da kremu nanese još neki put. Na primer, svaki put pri izlasku napolje potrebno je opet naneti preparat sa zaštitnim faktorom.
Šeširi i kape ne pomažu
Ne treba zaboraviti da čak i kratkim izlaskom na terasu ili stajanjem kod prozora, kožu izlažemo UV zračenju.
– Pacijenti koji dođu na pregled mi kažu da su bili zaštićeni šeširom. Moram da kažem da to ne pomaže za zaštitu kože. Šeširi i kape štite iz jednog ugla, a zraci se odbijaju o površinu iz raznih uglova. To je refleksija zračenja, a jedino krema može u potpunosti da pruži adekvatnu zaštitu kože. Moja preporuka, svakako nije preterano izlaganje suncu, a kada se izlaže obavezno je naneti zaštitne kreme – kaže dr spec. Tanja Kozomara Dimitrijević.
Samo lekar može da leči posledice štetnog zračenja
Bilo kakva promena posle sunčanja uočena na koži je znak da se osoba obavezno javi dermatologu. Samo lekar može da uspostavi dijagnozu i pruži adekvatnu terapiju, posebno kada se radi o alergijskom stanju ili opekotinoma od sunčanja, savetuje naša sagovornica.
Nakon sunčanja najbolje je naneti proizvode koje imaju svojstvo da daju koži gipkost. Preporučuje se tuširanje uljanim kupkama i nanošenje emulijentne kreme, koje vraćaju kožu u stanje pre izlaganju suncu.
