Većina nas je barem jednom osetila promene u organizmu usled nagle promene vremena, što uopšte ne treba da čudi ako se zna da, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, meteorotropne bolesti, odnosno hronične bolesti na čije pogoršanje može da utiče nagli skok ili pad temperature, obuhvataju više od 50 oboljenja.
Istraživanja takođe pokazuju da postoji 13 grupa bolesnika koji su veoma osetljivi na vremenske prilike, među kojima su, između ostalih, srčani bolesnici, reumatičari i astmatičari, kao i oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu. Naravno, promena vremena utiče i na osobe koje pate od raznih psihičkih tegoba, najčešće psihoza.
Organizam različito reaguje na iste nagle promene temperature
Pad temperature obolelima od hroničnih bolesti, poput onih sa visokim krvnim pritiskom, astmatičarima ili reumatičarima, donese pogoršanje simptoma, dok s druge strane iznenadno zahlađenje odgovara osobama sa migrenama jer ih proređuje, a i mozak bolje funkcioniše kada su napolju niže temperature.
Čak i oboleli od Parkinsonove bolesti i multiple skleroze osećaju benefite od hladnoće: prvima propisana terapija na nižoj temperaturi beleži bolje rezultate, a drugima simptomi slabe. S druge strane, rekovalescentima od moždanog udara hladnoća ne prija, već samo toplota, zbog čega im se i savetuje odlazak u banju sa toplim vodama.
Zašto kosti bole pred nevreme?
A kada pominjemo nagli pad temperature, treba izdvojiti i reumatizam jer je u narodu dobro poznato da oni koji pate od reume često po bolu u zglobovima ili mišićima osete da nailazi pogoršanje vremena, odnosno zahlađenje ili kiša.
Ta povezanost promene vremena i reumatskog bola pokazuje se najbolje zimi, kada je hladno i vlažno vreme a bol se učestalije javlja, dok se leti bolest lakše podnosi. Postoji razlog za to: uzrok povezanosti promene vremena i pojačanog reumatskog bola leži u promeni vazdušnog pritiska, vlažnosti i temperature. Ova tri elementa se najviše menjaju za vreme zahlađenja i nevremena.
Najosetljiviji su srčani bolesnici
Poznato je da se krvni sudovi šire i skupljaju na toploti i hladnoći, pa lekari ističu da takve česte promene negativno utiču na kardiovaskularni sistem i mogu da dovedu do gubitka tečnosti u organizmu, do zgrušavanja krvi, potencijalne tromboze i do infarkta.
Promena temperature, atmosferskog pritiska i vlažnosti vazduha pogađa i astmatičare i obolele od hronične opstruktivne bolesti pluća, naročito kada se doda i faktor zagađenosti vazduha. U tim slučajevima najšešće je potrebno povećati dozu leka i obratiti se lekaru ako pogoršani simptomi ne prestaju.
I zdravi reaguju
Kao posledica svega pomenutog, sve češće slušamo i gledamo biometeorološke izveštaje koji nas informišu o pojavi meteoroloških prilika koje bi mogle negativno da utiču na zdravlje kako osetljivih osoba, tako i onih bez komorbiditeta.
Naime, promene vremena mogu da smetaju i fizički zdravim osobama. Inače, sve ovo znalo se još u antičko doba, budući da je Hipokrat 400 godina pre nove ere tvrdio da onaj ko želi da se bavi izučavanjam medicine mora da uzme u obzir i godišnja doba.
