Teške noge, praćene otocima uglavnom su posledica dugotrajnog sedenja, viška kilograma ili neadekvatne obuće. Oslabljena cirkulacija i visoke spoljne temperature vazduha uslovljavaju širenje krvnih sudova i nagomilavanje tečnosti. Teške noge su čest problem u letnjim mesecima, s tim da otoci koji mogu zahvatiti bilo koji deo noge uglavnom nisu posledica teže bolesti.
Stručnjaci skreću pažnju da obavezno potražimo lekarsku pomoć, ukoliko nam noge oteknu bez očiglednog razloga. Neobjašnjiv bol u nogama, otok samo u jednoj nozi, otežano disanje, bol u grudima, mogu da budu upozorenje na pojavu krvnog ugruška ili bolesti srca.
Teške noge i otoci javljaju se i kod zdravih osoba
Oticanje nogu, kako objašnjavaju stručnjaci, nije bolest već simptom koji se uočava i kod sasvim zdravih osoba. Kada je spoljašnja temperatura viša, krvni sudovi se šire i postaju popustljivi. Tečnost dospeva u okolna tkiva i stvara se edem (otok). Dešava se da nam, zbog toga, cipele ili sandale koje smo obuli ujutro uveče postaju tesne.
– Otok nogu može biti rezultat nakupljanja tečnosti (zadržavanje tečnosti) ili upale u povređenim ili bolesnim tkivima ili zglobovima. Teške noge i oticanje nogu češći su problem tokom letnjeg perioda godine zbog vrućina i znojenja (gubitka elektrolita). Otok može zahvatiti bilo koji deo nogu, stopala, gležnjeve, listove, butine – kaže za portal eKlinika fizioterapeut Srđan Anđelkov.
Kada su otoci nogu znak ozbiljnijeg poremećaja?
Mogući uzroci otoka nogu, kao što su povreda, dugotrajno stajanje ili sedenje su uobičajeni, lako se otkrivaju i nisu razlog za zabrinutost, objašnjava Anđelkov. Ipak, u nekim situacijama oticanje nogu može ukazivati na ozbiljniji zdravstveni problem, dodaje sagovornik portala eKlinika.
Oticanje može ukazati na krvni ugrušak u plućima ili ozbiljnu bolest. Savet je da potražimo hitnu medicinsku pomoć, ako je stanje praćeno ovim simptomima i znacima bolesti:
– Bol u grudima
– Otežano disanje
– Kratkoća daha sa naporom
– Nesvestica ili vrtoglavica
– Iskašljanje krvi
Otoci kao posledica povrede
Otoci nogu dovode su u vezu i sa fizičkim povredama, kada je otok rezultat nakupljanja tečnosti ili upale u povređenim ili bolesnim tkivima ili zglobovima.
– Otok na jednoj nozi, praćen bolom često je posledica upalnog procesa nerva išijadikusa usled povrede diskusa u lumbalnoj regiji kičmenog stuba. Ukoliko je isključeno prisustvo tromboze, koje lekar specijalista potvrđuje kolor doplerom, potrebno je u okviru fizikalnog pregleda i uzimanja anamneze napraviti testove i sprovesti dijagnostiku u vidu magnetne rezonance lumbalnog dela kičme. Često se javljaju tada, takozvani, hipostatski edemi zbog bola i nepokretljivosti pacijenata. Usled slabog korišćenja bolne noge i neaktivnosti muskulature, dolazi do nakupljanja limfe, koju pokreće mišićna pumpa koja je u ovim slučajevima često pasivna – objašnjava Anđelkov.
Umorne noge mogu da ukažu i na bolesti drugih organa
Sagovornik portala eKlinika navodi da su umorne noge i oticanje nogu nekada posledica poremećaja rada bubrega. U slučaju da je otok nogu rezultat navika (dugotrajnog stajanja ili sedenja, nedovoljnog unosa tečnosti), osećaj umora i težine u nogama može se regulisati tako što ćemo pod nogu postaviti jastuče.
– Nosite elastične kompresione čarape, ali izbegavajte čarape koje su uske oko vrha, na primer ukoliko uočavamo na koži nogu tragove stezanja čarapa. Savet je da ako duže stojimo ili sedimo pravimo česte pauze i pomeramo se, osim ako pokret ne izaziva bol. Ukoliko sumnjamo da su teške i otekle noge možda posledica upotrebe nekih lekova potrebno je da se posavetujemo sa lekarem – kaže Anđelkov.
Može li fizikalna terapija da pomogne kod otoka nogu?
– Lečenje otoka koje je posledica povreda, upala i neaktivnosti (previse sedenja, stajanja) može da se tretira i fizikalnom terapijom. Na taj način pospešuje se rad periferne cirkulacije, aktiviraju se mišići nogu. Moguća je primena kineziotejping metode, limfne drenaže, koja je specifična vrsta masaže, kao i neizbežnih vežbi koje pacijent po protokolu fizioterapeuta redovno sprovodi. Šetnja i plivanje, takođe, mogu da pomognu u lečenju i prevenciji otoka – naglašava Anđelkov.
Sagovornik portala eKlinka kreće pažnju i na činjenicu da greške u načinu ishrane mogu da dovedu od problema.
– Kuhinjska so je nophodna za pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Previše soli u ishrani, ipak, utiče na pojavu gojaznosti, faktor je rizika za srčane poremećaje i jedan od razloga sakupljanja tečnosti u telu. Preventivna primena magnezijuma može da utiče na smanjenje nakupljanja vode, preporučuje se naravno i pravilna ishrana sa dovoljnim količinama tečnosti – kaže Anđelkov.
Teške noge i narodni recepti
Teške noge nisu samo problem savremenog čovečanstva, otoci nogu mučili su i naše pretke koji su narodnim receptima pokušavali da reše ovaj problem.
– Postoje razni recepti, na primer potapanje stopala u rastvor morske soli i ruzmarina – objašnjava Anđelkov.
Kako vežbe mogu da pomognu?
Fizioterapeuti savetuju i lagane vežbe koje mogu biti od pomoći. Potrebno je da se opružimo celom dužinom tela na leđa, noge su na čvrstoj podlozi, iz te pozicije pomeramo stopala u gležnjevima prema gore, u pravcu glave, pa potom nadole u suprotnom pravcu. Vežbu je potrebno ponoviti najmanje 30 puta, tri puta dnevno za svako stopalo, savetuje Anđelkov.
– Kada ležimo na leđima moguća je i rotacija donjeg dela tela (lagano istezanje) sa savijenim kolenima naizmenično na jednu pa drugu stranu, bitno je samo da ovi pokreti ne dovode do bola u leđima. Preporuka su i lagani, kratki čučnjevi, ako pacijent ne pati od artroze i bolova u zglobovima kolena i stopala, od pomoći su i lagana joga, pilates, kao u i vožnja bicikla – kaže fizioterapeut Srđan Anđelkov.
Generali savet stručnjaka jeste da konzumiramo dovoljne količine vode, kontrolišemo unos soli i jakih začina. Preporuka je da se prednost da svežem voću i povrću, da se izbegava teška hrana. Umesto alkoholom ili nekim gaziranim pićem možemo da se osvežimo domaćom limunadom, lubenicom, breskvom. Bitno je da koristimo komotnu odeću i obuću, izbegavamo višesatno stajanje ili sedenje. Tuširanje nogu može da pomogne i fizička aktivnost, na primer, hodanje u večernjim satima.
