Medicinski informativni portal
Naslovna / Vesti

Visok krvni pritisak se prvobitno leči higijensko – dijetetskim merama, pa potom lekovima

Priredio/la: D. T.
17:56 - 17. 05. 2023.

Pokušavamo da iskombinujemo lekove, tako da pacijent u jednoj tableti dobije dva ili tri leka koja imaju različite mehanizme delovanja. Na ovaj način, povećavamo mogućnost da jednom tabletom tokom 24 sata na uspešan način regulišemo krvni pritisak, kaže kardiolog prof. dr Miloje Tomašević

krvni pritisak- merenje- hipertenzija Najveću vrednost krvni pritisak dostiže od 17 do 19 časova Foto: Shutterstock

Visok krvni pritisak je stanje koje zadaje zdravstvene probleme skoro polovini stanovništva Srbije. Smatra se da svaka treća osoba u našoj zemlji pati od hipertenzije koja, ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnog oštećenja vitalnih organa. Visok krvni pritisak u velikom broju slučajeva nije praćen specifičnim simptomima. Veliki broj pacijenata ima visok krvni pritisak, a da to i ne zna. Redovna merenja krvnog pritiska mogu ukazati na mogući problem i sprečiti ozbiljna oštećenja srca, krvnih sudova, bubrega.

Kako se potvrđuje visok krvni pritisak?

U Srbiji se obeležava Svetski dan borbe protiv hipertenzije koji ima za cilj da probudi svest građana o značaju redovnog merenja krvnog pritiska, pravovremene dijagnostike i lečenja. Normalna vrednost arterijskog krvnog pritiska je 120/80 mmHg. Arterijska hipertenzija, po odrednici Svetske zdravstvene organizacije, stanje je u kome je gornji (sistolni) pritisak viši od 140 mmHg, a donji (dijastolni) iznad 90 mmHg. Odnosi se na osobe starije od 18 godina.

Moguće je da se javi i kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, ali najčešće su povišena oba pritiska. U više od 90 odsto slučajeva nije poznat uzrok visokog krvnog pritiska i tada je reč o primarnoj hrtenziji. U oko 10 odsto slučajeva, visok pritisak je posledica nekih bolesti na primer bubrega, abnormalnosti u krvnim sudovima, tumora nadbubrežne žlezde ili upotrebe određenih lekova i tada govorimo o sekundarnoj hipertenziji.

– Krvni pritisak iznad 140 sa 90, pogotovo ako se meri u kućnim uslovima u više navrata, ukazuje na hipertenziju. Ovo stanje se prvobitno  leči odgovarajućim higijensko – dijetetskim režimom. Neophodno je smanjiti unos natrijuma, alkoholnih pića i regulisati telesnu težinu kod gojaznih osoba. Bitno je i redovno uzimanje medikamentozne terapije propisane od strane lekara, a ne lekova koje bismo možda uzeli od komšije ili rođaka, pošto se često i to dešava u praksi – kaže za portal eKlinika kardiolog prof. dr Miloje Tomašević.

Tradicionalni faktori rizika i dalje deluju na organizam

Visok krvni pritisak vodeći je razlog povećane smrtnosti muškaraca i žena u celoj Evropi. U zemljama sa srednjim i niskim prihodima taj uticaj povišenog krvnog pritiska je izraženiji, dok su se ekonomski razvijene zemlje i one sa visokim prihodima donekle izborile sa hipertenzijom, objašnjava prof. Tomašević.

Bitno je naglasiti da hipertenzija ne deluje samostalno na ljudsko zdravlje, već u sadejstvu sa gojaznošću, dijabetesom, povišenim nivoom masnoća u krvi, pušenjem. U ovakvim situacijama snažnije se pojačava rizik od razvoja mogućih komplikacija. Prema statistici „Batuta“,  hipertenzija je u 20 odsto slučajeva uzrok smrtnog ishoda kod svih kardiovaskularnih bolesti. Ona povećava i mogućnost od moždanog i srčanog udara, zatajenja bubrega, prskanja aorte, oštećenja vida i perifernih krvnih sudova. Dve godine borbe protiv covid 19 dovele su do toga da smo zanemarili tradicionalne faktore rizika, sada smo se vratili tim faktorima rizika koji i dalje deluju i nisu prestali – upozorava prof. Tomašević.

U jednoj tableti dva do tri leka

U izjavi za portal eKlinika dr Tomašević naglašava da je higijensko – dijetetski režim prvi oblik terapije koji se savetuje pacijentima, pa tek potom primena lekova.

– Bilo koja kombinacija lekova uvek je upotpunjenja higijensko – dijetetskim režimom ishrane. Unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno, bitna je fizička aktivnost. To su činioci koji su prvi i neizostavni deo svake terapije. Ukoliko to nije dovoljno dodaju se lekovi. Tokom nekoliko zadnjih godina pokušavamo da iskombinujemo lekove, tako da pacijent u jednoj tableti dobije dva ili tri leka koja imaju različite mehanizme delovanja. Na ovaj način, povećavamo mogućnost da jednom tabletom tokom 24 sata na uspešan način regulišemo krvni pritisak – objašnjava dr Tomašević.

hipertenzija

Foto: Keynote communications, prof. dr Miloje Tomašević

Savetuje se dinamska fizička aktivnost

Doktor dodaje da je fizička aktivnost možda i najuspešnija terapija visokog krvnog pritiska, jer nema kontraindikacije.

– To nije dizanje tegova, već dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje težine je kontraproduktivno u smislu da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju – kaže prof. Tomašević.

Delovanje stresa

I pored toga što se misli da je u hipertenzija u velikoj meri posledica delovanja stresa, doktor pojašnjava da stresne situacije utiču na akutno podizanje krvnog pritiska u određenom momentu.

– Trajno povišen krvni pritisak, koji je potvrđen merenjem u kućnim uslovima, najmanje tri puta je prava hipertenzija. Stresna situacija i trenutni skok krvnog pritiska koji se potom vraća na normalne vrednosti, uobičajena je varijacija. Sam stres najteže je izmeriti i naći mu mesto u faktorima rizika. Naravno, količinu stresa treba, ako je moguće, maksimalno smanjiti – savetuje prof. dr Miloje Tomašević.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo