Ljutnja je normalna, ljudska, emocionalna reakcija koju doživljavaju svi ljudi bez obzira na uzrast. To je jedna od emocija koje se javljaju već tokom prvih nekoliko meseci života
Ljutnja je normalna emocija, ali ako često gubimo kontrolu ili nam osećanja utiču na svakodnevni život moramo da radimo na tome da ih kontrolišemo Foto: Shutterstock
Ljutnja je neizostavni deo našeg emocionalnog i društvenog života. Mogu da je izazovu objektivni događaji, ali i iracionalni, nerazumni izazvani autosugestijom. Ljutnja se uopšteno smatra negativnom emocijom. Razlozi za ljutnju mogu da budu brojni, s obzirom na to da svakodnevno imamo kontakte sa različitim ljudima od kojih neki nisu prijatni. Ali, ima i onih povoda za ljutnju za koje nikada ne bismo očekivali da mogu da nas razljute.
Može da nam bude teško da upravljamo našim raspoloženjem nakon moždanog udara, posebno ako smo imali oštećenje dela mozga koji nam pomaže da regulišemo emocije. Tipično je osećanje frustriranosti, uznemirenosti, tuge i ljutnje.
Promene raspoloženja i ličnosti mogu biti rani znak Alchajmerove bolesti. Često se ove promene manifestuju kao razdražljivost ili lako uznemirenje, posebno kada smo van zone komfora. Treba obratiti pažnju ako, osim što smo ljuti, postanemo zaboravni, zbunjeni ili počnemo da se borimo da se setimo neke reči.
Osobama koje imaju autizam može da bude teže da podnesu neplaniranu promenu. Jednostavan poremećaj u rasporedu može biti dovoljan da ih pokrene. Agresija, preterana reakcija na glasne zvuke ili buku, pa čak i samopovređivanje mogu da budu simptomi autizma.
Sve i svako nas iritira. Uznemireni smo i nespokojni, a ne znamo zašto. Depresiju često prati doza besa, zbog čega možemo da budemo frustrirani bez razloga. Takođe možemo da budemo skloni izlivima besa.
Veliki pad šećera u krvi može da izazove veliku promenu u našem ponašanju. Možda ćemo biti ljuti, plačni ili zbunjeni. Ako već neko vreme imamo dijabetes, možda nećemo imati blaže simptome koje sobom nosi nizak nivo šećera u krvi, već ćemo odmah preći pravo na ove ozbiljnije simptome.
Retko je, ali određena vrsta epileptičnog napada nazvana jednostavan parcijalni napad (onaj koji imamo dok smo budni, a utiče samo na jednu stranu mozga) može da izazove zbrku u našim emocijama i podstakne osećanje ljutnje i besa.
Kada jetra nije u stanju da filtrira toksine iz tela kao što bi to trebalo, oni mogu da se nakupe i da utiču na naš mozak. To može izazvati ozbiljne reakcije, među kojima mogu da budu promene raspoloženja i ličnosti i razdražljivost.
Razdražljivost i bes su normalni kada imamo predmenstrualni sindrom (PMS). Ali ako nas zahvate bes van kontrole i ozbiljne promene raspoloženja 1-2 nedelje pre menstruacije, možda je reč o ozbiljnijem stanju koje se zove predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD).
Veća je verovatnoća da će se bes javiti tokom meseci i godina koji prethode menopauzi nego nakon što ste dostigli samu menopauzu. Promene u našim hormonima, kako se naše telo kreće ka sve ređim, a onda i prestanku menstruacija, mogu izazvati mnoge simptome, uključujući promene raspoloženja.
Ako je naša štitna žlezda preterano aktivna, to može da nas čini nervoznim, nespokojnim, uznemirenim i razdražljivim. Ali verovatno ćemo imati i druge simptome, kao što su promene težine ili problemi sa crevima.
Vilsonova bolest je genetski poremećaj koji sprečava organizam da se oslobodi viška bakra. Ovaj problem ima ozbiljne posledice, uključujući mentalne promene. Uobičajeno je da se, kao rezultat ovih promena, menjaju naše raspoloženje, ličnost i ponašanje.
Ako za snižavanje holesterola uzimate lekove statine, važno je da znate da oni mogu da dovedu do psihijatrijskog problema ili promene ponašanja. Kod nekih ljudi ovi lekovi mogu da izazovu agresivno, ljutito i nasilno ponašanje.
Ljutnja je normalna emocija, ali ako otkrijemo da često gubimo kontrolu ili osetimo da nam osećanja tinjaju ispod površine dovoljno da utiču na naš svakodnevni život, vreme je da odemo kod lekara. Možda imamo problem ako je naš bes često intenzivan, dugo ga zadržavamo i zbog toga smo postali neprijatni i verbalno ili fizički vređamo druge osobe.
Čak i ako imamo medicinski razlog za svoj bes, i dalje možemo da radimo na tome da ga kontrolišemo. Vežbanje, duboko disanje, vizuelizacija i opuštanje mišića mogu pomoći kod reakcije našeg tela. Takođe možemo da radimo na izbegavanju pokretača našeg besa i da naučimo kako da prilagodimo svoje razmišljanje kako bismo stvorili drugačije reakcije. U ovome može da nam pomogne lekar.