Autizam je složen razvojni poremećaj koji se ispoljava najčešće u prve tri godine života, nije mentalna niti zarazna bolest. Autizam je i veliki ispit za čitavu zajednicu a posebno roditelje, koji nekada u velikoj želji da pomognu detetu prave greške. Jedna od njih je poseban način ishrane zasnovan na izbegavanju namirnica koje sadrže kazein i gluten. Autizam je poremećaj za koji još nema leka. Restriktivni način ishrane, umesto očekivanog boljitka, može da bude kontraproduktivan za dete, navode stručnjaci.
Poremećaji se razlikuju
Osobe sa dijagnozom autizma su emotivne, žele da rade, da se obrazuju, da komuniciraju. Stručnjaci naglašavaju da je svako dete sa dijagnozom autizma specifično na svoj način.
– Autizam je složen pervazivni proces koji podrazumeva veliki broj različitih poremećaja. Od deteta do deteta, ti se poremećaji razlikuju. Moglo bi se reći da ima malo slične dece sa autizmom. Najveći broj ovih mališana ima određene navike i potrebe što roditelji najbolje znaju. Rađena su ozbiljna istraživanja i jedno od poslednjih datira iz 2019. godine. Ni jedna od studija nije potvrdila vezu bezkazeinske i bezglutenske dijete sa poboljšanjem kod autizma – kaže za portal eKlinika pedijatar gastroenterolog dr sci. med. Ljiljana Abramović Savić.
Restriktivne dijete mogu doneti više štete od koristi
Do danas nije utvrđen tačan uzrok poremećaja autističnog spektra. Predmet studije objavljene u američkom Časopisu za autizam i razvojne poremećaje (2019. godine), bio je uticaj bezglutenske i bezkazeinske ishrane na decu sa autizmom. Studija je trajala šest meseci i ni jedan od osnovnih simptoma poremećaja, posle primene ove dijete nije se promenio. Ova studija zaključuje da ne postoje dokazi ni za upotrebu, ali ni protiv primene glutena u ishrani ili u sklopu lečenja simptoma autizma kod dece.
– Postoje i studije koje su opovrgnute, jer se više radi o intervjuima sa roditeljima koji su u velikoj želji da dođe do napretka davali subjektivne ocene o poboljšanju. Objektivno, na osnovu merenja naučnim metodama, nije dokazan napredak. Uvođenje ovakvog načina ishrane nije jednostavno i može značiti više stresa za dete i za roditelje, i na kraju doneti više štete od koristi – objašnjava dr Abramović Savić.
Autistična deca su veoma osetljiva na miris, ukus, konzistenciju, zvuk
Dr Ljiljana Abramović Savić podseća da su ishrana i hranjenje složen proces koji se ne može svesti na jednostavan unos vitamina i minerala u organizam.
– Ishrana je i miris i ukus, konzistencija, mogo senzornih faktora. Kako bismo imali uvid koje namirnice odgovaraju autističnom detetu, moramo pre svega dobro poznavati to dete. Autistična deca nekada su veoma osetljiva na miris, ukus, konzistenciju, pa čak i zvuk hrane npr. hrskave namirnice. Na sve je potrebno obratiti pažnju bitan je individualni pristup roditelja uz pomoć stručnjaka. Nekada je bitno potražiti i savet pedijatra, psihologa, i psihijatra i polako, stepenicu po stepenicu napredovati. Najbolji terapeut i vodič kroz ishranu autističnog deteta je roditelj, dok su stručnjaci pomagači. Svi zajedno možemo da rešimo problem. Hrana se nikako ne može smatrati lekom, ali jeste važna komponenta za rast i napredak deteta – kaže dr Abramović Savić.
Kako da pomognemo ne remeteći sam kod deteta?
Dete napreduje i raste uz pravilnu i dobro uravnoteženu ishranu. Pravilna ishrana koja najviše odgovara detetu doprinosi njegovom celokupnom zdravlju.
– Deca sa autizmom sklona su određenim ritualima, vole da znaju šta će se s njima dešavati. Prosto, naučila su da na određeni način rade neke stvari i za njih može biti veoma stresan nasilni pokušaj uklapanja ili menjanja. Kao kada jedrimo jedrilicom i tražimo dobar vetar, tako i odgajajući ovu decu i prateći ih kroz njihov razvoj, moramo gledati gde možemo da pomognemo, da poguramo, ne remeteći sam kod deteta – objašnjava dr Abramović Savić.
Stepen stresa koji ne odgovara autizmu
Doktorka precizira da ishrana bez kazeina i glutena jedino može da ima smisla, ako dete sa autizmom ne podnosi gluten ili je alergično na mleko.
– Ishrana bazirana na namirnicama bez kazeina i glutena, može da se uravnoteži i da nema nedostatka vitamina i minerala, ali prilično je naporna i stresna kako za roditelje tako i za dete. Taj stepen stresa autizmu nikako ne odgovara i pre će u ovakvoj situaciji, kada iz temelja menjate navike deteta sa autizmom doći do pogoršanja stanja – naglašava dr Ljiljana Abramović Savić.
Kako se uvode nove namirnice u ishranu?
Autistična deca lako mogu da primete neke izmene i protestuju na neki svoj način, objašnjava dr Abramović Savić.
– Ključno je da roditelj koji najbolje poznaje dete i njegove navike prati reakcije na hranu i da ga strpljivo privikava na raznovrsnu ishranu, optimalni unos povrća, voća, mesa, jaja, sira. Ne prihvataju svi mališani ovo odjednom. Veoma je važno kod dece sa autizmom ne uvoditi više od jedne namirnice u tri ili četiri dana. Potom se sve kombinuje sa onim što je dete već prihvatilo i što prepoznaje – savetuje dr Abramović Savić.
Deca sa autizmom nekada nisu u stanju da opišu probleme
Deca sa autizmom kao i sva deca imaju nekada stomačnih problema. Dr Ljiljana Abramović Savić navodi da mogu imati refluksnu bolest kada se želudačna kiselina vraća u jednjak, što izaziva neprijatnost i bolove. Dešava se da pate od gastritisa imaju alergije na pojedine vrste namirnica.
-Nekada nisu u stanju da opišu probleme, ali mama može dosta toga da otkrije na osnovu izrazu lica i ponašanju. Dete na primer legne i skupi rukice i noge, vidi se da mu nešto ne odgovara. Lako je uvideti problem ako ima prolivaste stolice ili povraća. Preporučuje se da roditelji beleže ponašanje deteta i vode mali dnevnik koji može biti od koristi stručnjacima – kaže dr Ljiljana Abramović Savić.
Značaj masne ribe i koštunjavog voća
Ishrana treba da bude uravnotežena, doktorka Abramović Savić skreće pažnju da je u našoj tradicionalnoj ishrani malo zastupljena riba.
– Decu sa autizmom bi trebalo naučiti da jedu ribu i to one masnije morske vrste koje sadrže velike količine omega-3 masnih kiselina koje su važne za razvoj centralnog nervnog sistema, kao skušu na primer. Savetuje se i koštunjavo voće, koje može da se samelje i doda obrocima. Bitno je i da zubi budu kontrolisani i zdravi, jer problem nekada može biti i pokvaren zub, a dete nije u mogućnosti da objasni šta ga boli – savetuje dr Abramović Savić.
Čudesna ljubav
Većina roditelja veoma dobro prati svoju decu i ne pravi greške, objašnjava dr Abramović Savić.
– Čudesna je ta roditeljska ljubav, veza deteta i roditelja. Najteže je je kada roditelj ne prihvataju situaciju i pokušavaju da ukalupe dete u neke svoje vizije. Sada smo dobili mogućnost inkluzivnog školovanja i tu često ima drame, kada roditelj tvrdi da njegovo dete može, a ono svim svojim bićem nešto odbija. Ljubav roditelja vodi ka razumevanju deteta, da bi ga razumeo mora i da prihvati i shvati celokupnu situaciju. Stručnjaci su ključ njihovog razumevanja i imaju zadatak da objasne šta se sa detetom dešava. Ne treba da roditelj bude objekat pored deteta, nego sa svojim detetom. Samo uz kvalitetnu uzajamnu komunikaciju stvari se pomeraju na bolje – ističe dr Abramović Savić.
Kako se prave „koraci od sedam milja“?
Koliko nekada ishrana deteta sa pervazivnim poremećajem ume da bude osetljiva dr Abramović Savić nam navodi na primeru iskustva negovateljice iz vrtića.
– Jedno dete odbijalo je da jede za stolom, hranu je prosipalo na pod i jelo sa poda. Ovaj način obedovanja tolerisan mu je kod kuće. Negovateljica je na kraju, uz dosta ljubavi i strpljenja, uspela da ostvari „korak od sedam milja“. To dete je počelo da konzumira hranu za stolom sa ostalom decom. Dete koje je imalo pervazivni poremećaj iz autističnog spektra uspelo je uz ljubav, pažnju i taktičnost da se pomeri napred – kaže dr Abramović Savić.
Autizam nije zarazan, celokupno društvo je na ispitu
“ Ljubav, strpljenje i trpljenje” osnova su što boljeg napretka autistične dece, objašnjava dr Ljiljana Abramović Savić.
– To je veliko trpljenje roditelja, ali i dece, možete li zamisliti kako je detetu? Ta deca često imaju mnogo ljubavi u sebi koju možda nekada ne umeju da pokažu. Autističnom detetu nekada je dovoljan iskren pogled u oči i da se malo privije uz čoveka. Svi mi ceo život tražimo toplinu. Na nama kao društvu jeste da olakšamo roditeljima. Autizam nije zarazna bolest i ne treba udaljavati drugu decu od deteta sa autizmom, bitno je od najranijeg uzrasta znati da postoje razlike i razvijati saosećanje – podseća nas dr Ljiljana Abramović Savić.
Decenijama sam radila sa decom i omladinom sa autizmom u Dnevnom boravku. Iz iskustva se, uglavnom, slazem sa doktorkom sto se tice ishrane i bezglutenske i bezkazeinske dijete. Vecina dece u mojoj grupi je sprovodila takve dijete a jedini rezultat su bili pocrneli zubi pa su roditelji morali dodatno da im daju vitamine i minerale. Jedini nacin da se postignu neki rezultati u radu sa decom sa autizmom je veliki rad, upornost i ljubav. I, na kraju, jedna mala ispravka – prema svtskoj organizaciji ne koristi se vise termin: autisticno dete nego samo DETE SA AUTIZMOM I OSOBA SA AUTIZMOM. Pozdrav!