Rujevina (Cotinus coggygia) je biljka puna tanina, prirodni antibiotik koji se koristi kao promoćno lekovito sredstvo u terapiji urinarnih infekcija. Veruje se da je odlična za prostatu i bubrege, koristi se se i kod dijareje, afti u ustima. Iako ima široku upotrebu u narodnoj medicini, stručnjaci opreznije govore o ovoj biljci i naglašavaju da rujevina nije u dovoljnoj meri ispitana.
Rujevina nije još u dovoljnoj meri ispitana
Drvo rujevine rasprostranjeno je u južnoj Evropi i u Aziji. Rujevina se smatra i za ukrasno drvo, koje u zavisnosti od vrste, nekada raste i kao listopadni žbun. U narodnoj medicini koriste se kora i listovi rujevine u obliku čajeva ili tinktura.
– Kora i list su delovi rujevine koji su lekoviti. Kada se spominje antibiotsko dejstvo ove biljke misli se na biljne antibiotike koji se zovu fitoncidi. Ima mnogo biljaka koje su i poznatije po delovanju fitoncida, nego što je to rujevina, ipak sva svojstva ove biljke nisu još u dovoljnoj meri ispitiana – objašnjava za portal eKlinika epidemiolog i fitoterapeut prim. dr Zoran Nikolić.
Rujevina je bogata taninima
Rujevina je dospela nedavno u središte pažnje zbog priča o navodnom antikancerogenom delovanju. Stručnjaci skreću pažnju da su svi navodi o rujevini, kao o biljci koja “leči rak” senzacionalistički i neprovereni.
– Praktična primena, ono što je mnogo važnije i manje senzacionalistički od navoda o “lečenju raka“, jeste da rujevina poseduje tanine. To su supstance oporog ukusa kojih ima u rujevini 20 do 30 odsto. Rujevina se u ovom smislu može staviti u istu ravan sa biljkom koja se zove petoprsta (Potentilla erecta). Tanini stiskaju i štave kože i sluzokože, čine ih jačim i otpornijim. Ukoliko na njima ima belančevina, koje mogu da budu izvor infekcije, sa belančevinama grade nerastvorna jedinjenja i tako eleminišu infekcije digestivnog i urinarnog trakta, manje se koriste kao sredstvo u terapiji bolesti respiratornog sistema – kaže dr Nikolić.
Tanini deluju na urinarne infekcije
Sagovornik portala eKlinika, skreće pažnju na činjenicu da tanini imaju i još jednu važnu ulogu – umanjuju delovanje lokalnih žlezda i priliv krvi u mesto upale.
– Ukoliko je krvni sud povređen i krvari, tanini utiču na formiranje fibrinskog čepa i zaustavljaju krvarenje. Tanini se uvek mogu upotrebljavati kod dijareje, jer oktlanjaju sva izvorišta nepoželjnih belančevina, koje se nalaze u sklopu bakterija i u raznim drugim nepoželjnim metaboličkim procesima. Primenjuju se i u terapiji hemoroida, za spoljne rane tanini se koriste kao obloge. Imaju primenu i kod urinarnih infekcija, na primer protiv ešerihije koli (Escherichia coli) – navodi dr Zoran Nikolić.
Dr Nikolić kaže da se rujevina može koristiti, ali ne kao biljka prvog reda, kod benigne hiperplazije prostate.
– Rujevina se upotreblja i kod upalnih procesa u usnoj duplji, jer deluje na određeni način, prisustvom i samih tanina i fitoncida, koji se mogu nalaziti u sklopu tanina. Fitoncidno deluju i etarska ulja i neki glikozidi i ovo je u stvari najučestalija upotreba rujevine – precizira dr Nikolić.
Antibiotici budućnosti
U farmaciji se za lečenje infekcija koriste polisintetski antibiotici i oni koji se formiraju na bazi određenih gljivica. Fitoncidi su i biljni antibiotici, organske supstance sa antibakterijskim dejstvom.
– Fitoncida ima u mnogim biljkama i imaju odlično delovanje. Nažalost, na današnjem tehnološkom nivou nije ih moguće izdvojiti iz biljke, jer pri obradi dolazi do njihove neutralizacije ili postaju otrovni. Nadam se da će tehnologija u budućnosti to prevazići i da će čovečanstvo imati ogromnu lepezu snažnih antibiotika, koji će verovatno onda moći da se proizvode kao i savremeni antibiotici. Ni jedna biljka u svetu fitoterapije nema apsolutno isti spektar delovanja. Što je najvažnije, pored antibiotskog podrazumevanog dejstva na bakterije, mnoge biljke sa fitoncidima imaju i antivirusno i antigljivično dejstvo – objašnjava dr Nikolić.
Kako se koristi rujevina?
Rujevina može biti realtivno otrovna, ako se koristi plod i to je ograničenje kada je u pitanju upotreba. U tradicionalnoj medicini rujevina se koristi kao list ili kora.
– Kora se isitni i jedna supena kašika doda se u pola litra vode, pa ključa par minuta. Može da se pije tri puta dnevno, po jedna šolja čaja. Listovi rujevine u jesen dobijaju prelepu crvenu boju. Na Zlatiboru postoji oblast Rujno nazvana po toj boji. Kora se skuplja tokom zime, od novembra do februara, što je malo neobično – navodi dr Nikolić.
Tanini imaju i neželjena dejstva
Rujevina prirodno raste u južnim delovima Evrope, predelima srednje i zapadne Azije, a dr Nikolić ukazuje da su to zemlje koje nisu u stanju da izdvaju dovoljne svote novca za istraživanja i laboratorije.
– Zapad ima te velike laboratorije u kojima može da se istražuje, dok se na područjima u kojima je biljka zastupljena, sve to više zasniva na empiriji i na narodnim iskustvima, predanjima. Često i onom komšijskom, “Peri je pomoglo, pa možda će i tebi odgovarati” – kaže dr Nikolić.
Doktor skreće pažnju i na to da tanini kojima obluje rujevima imaju i neka neželjena dejstva.
– Rujevina je simbol i nosilac tanina, koji su dosta neukusni. Retko ko može da pije čaj samo od žalfije zbog tanina, zato se dodaju korigensi ukusa kao što su beli slez, list kupine, malina, nana. Šećer se nikada ne koristi. Zbog visokih koncetracija tanina rujevina jeste biljka, koja bi mogla da pravi određene tegobe trudnicama. Ne u smislu lošeg delovanja na plod, već jednostavno izazivanja muke i gađenja, koje može dovesti do nadražaja stomaka, neprijatnosti i prejakog tonizovanja materice, što u trudnoći nije dobro – naglašava dr Zoran Nikolić.
Šta je problem u fitoterapiji?
Sagovornik eKlinika portala navodi da je problem kada je u pitanju fitoterapija u celini, nemogućnost standardizacije aktivnih principa u svakoj biljci.
– Dešava se da je neko, ko je u pravom trenutku ubrao biljku imo više dobrobiti od nje, nego neko ko je koristio biljku koja je duže stajala. Zna se da i ti aktivni pricipi u biljkama koje su sasušene imaju svoje vreme trajanja – objašnjava dr Nikolić.
Mnogo je pretpostavki
Dr Nikolić naglašava da nas naučna i racionalna fitoterapija upozorava, pre svega, na oprez.
– Komisija E Ministarstva zdravlja Nemačke daje zeleno svetlo i kvalifikaciju za primenu biljaka, a za lekovite biljke tu mogu velikim delom samo da važe pretpostavke. Rusi izvode eksperimente koji se tiču lekovitih biljaka protiv raka, ali nigde se ne spominje rujevina. Ima i drugih biljaka, ako uopšte smemo u oblasti fitototerapije da govorimo o moći da se leče maligna oboljenja. Silne biljke se preporučuju za lečenje zloćudnih tumora, ali tu nisam našao rujevinu. Neprovereno je – upozorava dr Nikolić.
Fitoterapeuti naglašavaju da se teško može reći i za jednu biljku da je ispitana u dovoljnoj meri.
– Često postoji raskorak između onog što znamo da su aktivni principi u biljci i onoga što biljka u praksi pokazuje. Na primer, matičnjak ima niske koncentracije određenih aktivnih principa i uopšte ne može da se uoči zbog čega ima tako prijatno sedativno dejstvo i zašto su Arapi tu biljku podigli na nivo kulta. Pa čak i žalfija, koja se koristi vekovima i važi za najispitivaniju biljka na svetu, nije do kraja istražena – kaže dr Zoran Nikolić koji o mogućnostima fitoterapije piše i na svom blogu.
