Seda kosa je normalan biloški proces koji ne možemo da izbegnemo. Na pojavu sede kose utiče više faktora, od genetske predispozicije, do kvaliteta kose i zdravstvenog stanja. Naučnici beleže da se u poslednje dve godine značajno povećao broj ljudi koji su se požalili da im je kosa naglo osedela. Ali, na nagli gubitak pigmenta i pojavu više sedih vlasi odjednom, zaključili su istraživači, umnogome je uticao i pandemijski stres.
Kosa postaje seda vremenom, ali i naglo
Seda kosa javlja se s godinama i vezuje za proces starenja. Međutim, postoji niz faktora koji mogu da izazovu prerani ili nagli gubitak prirodne boje kose.
– Melanociti su ćelije koje proizvode pigment u folikulima dlake i kosi daju boju – objašnjava dermatolog dr Robert Finney. Kosa, kako kaže, prirodno prolazi kroz faze rasta i mirovanja. Obično, od 35. godine, ćelije koje proizvode pigment stvaraju manje pigmenta i vremenom mogu potpuno da prestanu s proizvodnjom, što dovodi do pojave sedih vlasi. Genetika takođe definitivno igra ulogu kod pacijenata koji su ranije osedeli, potvrđuje dr Finney. Fizički i emocionalni stres, zajedno sa raznim bolestima, kao što su metabolički poremećaji i autoimuna stanja, mogu da izazovu prerani prestanak proizvodnje melanocita, takođe.
Da li je i kako pandemija dovela do toga da više ljudi prerano osedi?
Iako za sada nema rezultata zvaničnih studija, koje bi mogle da odgovore potvrdno na ovo pitanje, velike su šanse da je to tačno. Naime, mnogi ljudi su bili izloženi velikom stresu, koji može doprineti pojavi više sedih vlasi, kaže dr Marisa Garshick. Iako je potrebno više istraživanja, stres sigurno može da izazove naglu pojavu više sedih vlasi jer dovodi do oksidativnog oštećenja. Ovaj proces remeti normalan rad ćelija koje proizvode pigment, što dovodi i do manje melanina.
Dr Gasrhick podseća na studiju iz 2020. objavljenu u National Library of Medicine. U njoj su istraživači otkrili da je odgovor organizma na stres kod miševa doveo do pojave sedih dlaka. Osim toga, dr Gasrhick napominje i da je moguće da su ljudi zbog izolacije bili više posvećeni sebi i svojoj „slici u ogledalu“. Moguće je, dakle, i da su „sada videli ono što na šta ranije nisu obraćali pažnju“. Oni koji nedvosmisleno potvrđuju da ipak postoji povećani broj osoba sa sedom kosom jesu – frizeri. Za razliku od ranijih vremena, oni ističu i nešto što bi se moglo smatrati novim fenomenom – sve više osoba ne želi da prekriva ili farba sede, već im to postaje imidž.
Da li će seda kosa moći da se prevenira imunoterapijom, pokazaće vreme
Teško je reći da li će kraj pandemije značiti i manje sedih vlasi, kaže dr Marisa Garshick, s obzirom na to da pandemijski stres nije jedini potencijalni faktor.
– Ako znamo da su starost i genetika ono što prvenstveno uslovljava pojavu sede kose, moguće je da će sve ostati isto, čak i kada se svet bude „otvarao“. Uvek je važno voditi računa o smanjenju nivoa stresa, ali za sada nema dovoljno dokaza koji kažu da bi manje pandemijskog stresa bitnije promenilo stvari – naglašava dr Garshik i podseća da za sada ne postoji način da pokrijete svoje sede i da se kosa repigmentuje, osim farbanja. Ona, međutim, podseća i na opasnosti od oštećenja, i ističe rezultate jedne zanimljive studije, koja je pokazala da su pacijenti lečeni od karcinoma imali potamnjenje sede kose tokom lečenja.
Kosa mi je seda, smem li da počupam te vlasi?
Kako ne postoji način da prirodno utičete na svoju sedu kosu, najveći deo ljudi je farba. Neki, međutim, dobijaju i ideje tipa čupanja, odnosno, fizički uklanjaju sede, nadajući se novoj kosi u prirodnoj boji. Naučnici su jednoglasni – to nikako nemojte raditi! Čupanje vlasi izaziva upalu folikula, povećava rizik od inficiranih folikula i uraslih dlačica, dovodi do ožiljaka i trajnog gubitka folikula. Sede vlasi ne možemo da sprečimo da se pojave, kažu stručnjaci, ali ono što možemo da uradimo da se što kasnije jave jeste izbegavanje stresa, uz balansiranu ishranu sa mnogo voća i povrća.