Hormonski disbalans izazvan stresom zbog i uticaja covid 19 pandemije na svakodnevni život ljudi, uključujući karantine i zatvaranje zemalja, socijalnu distancu, izolaciju, rad kod kuće ili povratak u kancelariju, utiče na nivo hormona, jedan je od problema koji može da dovede do dugotrajnih zdravstvenih problema, upozorava vodeći stručnjak za testiranje krvi dr Quinton Fivelman, glavni naučnik i direktor London Medical Laboratory.
Hormonski disbalans uvećan za petinu nego pre početka pandemije
Dr Quinton Fivelman upozorava da sada ima 19 odsto više ljudi sa značajnim hormonskim disbalansom nego pre pandemije. Kako kaže, verovatno je da su anksioznosti, koje je stvorio covid 19, uključujući strah od bolesti, zatvaranja i uznemirujuće promene rutina, izazvale primetan porast broja ljudi koji pokazuju značajne promene hormona u poslednje dve godine.
– Sve je sve više dokaza da se hormonska neravnoteža povećava u celoj zajednici, i kod muškaraca i kod žena. Naši hormonski testovi otkrivaju povećanje abnormalnih rezultata od 19 procenata. Ovo je zabrinjavajuće, jer dugoročna neravnoteža može imati negativne posledice na zdravlje ljudi. Ako se ne leče, hormonski poremećaji mogu dovesti do širokog spektra bolesti, od depresije do neplodnosti i srčanih problema – ističe dr Fivelman.
Tipični rani simptomi hormonske neravnoteže
Covid 19 izazvao je emocionalnu vožnju rolerkosterom i čini se da to uzima danak na nivo naših hormona. Na početku pandemije, u martu 2020., 49,9 odsto ljudi iskusilo je visoku anksioznost, prema britanskoj Kancelariji za nacionalnu statistiku. Čini se da ovo sada utiče na naše fizičko blagostanje.
Tipični rani simptomi hormonske neravnoteže su:
- Umor
- Promene raspoloženja
- Problemi sa varenjem
- Neobjašnjivo povećanje ili gubitak težine
- Anksioznost ili velika depresija
- Obilne ili česte menstruacije (za žene)
- Zaustavljena ili izostala menstruacija (za žene)
- Erektilna disfunkcija (za muškarce)
- Gubitak ili stanjivanje kose
- Noćno znojenje
- Promene na koži
Hormonski disbalans je kao snežna lavina
Uočljive su promene nivoa hormona izazvanih stresom za estrogen, testosteron, folikulostimulirajući hormon (polni hormon) ili FSH, luteinizirajući hormon (LH), i T3 i T4 hormone štitne žlezde, prolaktin i dehidroepiandrosteron (DHEA). Dr Quinton Fivelman ističe da testovi krvi pokrivaju sve ove hormone i neravnoteža u bilo kom od njih može brzo izazvati efekat snežne lavine, ponekad izazivajući teške bolesti.
Kako tačno stres stvara ove hormonske neravnoteže? Stres stvara više ACTH, koji kontroliše proizvodnju drugog hormona koji se zove kortizol. Ovaj „hormon borbe ili bekstva“ utiče na druge hormone kako bi stvorili neravnotežu. Kortizol je poznat kao primarni hormon stresa, a reguliše širok spektar vitalnih procesa u našem telu, kao što su metabolizam, zapaljenje i imuni odgovor.
– Lako je uočiti značajan uticaj covid stresa na muške i ženske hormone. ACTH, koji pokreće kortizon, stvara se u hipofizi, gde se takođe nalaze i proizvode vitalni reproduktivni hormoni folikul stimulišući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH) – objašnjava dr Fivelman.
Reproduktivni hormoni doživljaju ozbiljan hormonski disbalans
FSH – folikulostimulirajući hormon ili polni hormon stimuliše rast i razvoj neoplođenih jajnih ćelija tokom menstrualnog ciklusa i pokreće proizvodnju polnih hormona kao što su estradiol i progesteron. On takođe stimuliše i proizvodnju sperme, tako da promene u nivou FSH mogu dovesti do neplodnosti i poremećaja hipofize kod oba pola – i muškarca i žene.
– Luteinizirajući hormon (LH), takođe polni hormon, reguliše menstrualni ciklus i ovulaciju kod žena tako što stimuliše jajnike da proizvode druge reproduktivne hormone, dok kod muškaraca LH stimuliše i kontroliše testosteron. Muškarci sa niskim nivoom testosterona skloniji su razvoju anksioznosti ili velikih depresivnih poremećaja u poređenju sa onima sa normalni nivoima – naglašava dr Fivelman.
Nivoi estradiola, na primer, pod uticajem stresa mogu imati posebno ozbiljne posledice jer je to glavni ženski hormon koji proizvode žene koje nisu trudne i koristi se za praćenje terapije zamene hormona (HRT) kod žena u peripauzi i menopauzi.
Nadbubrežni stres ili umor izazivaju smanjenje nivoa dehidroepiandrosterona DHEA, a samim tim i niske rezerve hormona. Kod muškaraca, DHEA se pretvara u testosteron, kod žena se pretvara u estrogen. Uglavnom se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama. Međutim, proizvodi se mala količina ovog hormona. U testisima i ženskim jajnicima DHEA takođe kontroliše telesne funkcije kao što su otkucaji srca i krvni pritisak.
Tokom stresnog perioda, po rečima dr Fivelmana, nivo prolaktina se može ili povećati ili smanjiti. Glavna uloga prolaktina je da podstiče laktaciju (proizvodnju majčinog mleka) kod žena tokom trudnoće i posle porođaja. Međutim, test na prolaktin se koristi za dijagnostikovanje neplodnosti i kod muškaraca i kod žena, kao i menstrualni problemi i erektilna disfunkcija.
Problemi sa štitnom žlezdom izazvani hormonskom neravnotežom
Nisu samo reproduktivni hormoni ti koji su značajno pogođeni stresom koji izaziva covid 19 pandemija. Vitalni nivoi T3 i T4 u štitnoj žlezdi smanjuju se sa povećanjem stresa. Stres izaziva lučenje hormona koji stimuliše rad štitaste žlezde, odnosno TSH. Ako se ne dijagnostikuje, nedovoljno aktivna štitna žlezda (hipotireoza) može dovesti do usporenih otkucaja srca, gubitka sluha, anemije i, u najtežim slučajevima do miksedemske kome.
– Anksioznost takođe može dovesti do suprotnog problema—preterano aktivne štitne žlezde i prekomerne proizvodnje tiroidnih hormona. Veza između stresnih životnih događaja i početka Grejvsove bolesti, poremećaja imunog sistema uzrokovanog preterano aktivnom štitnom žlezdom, prva je primećena pre skoro 200 godina – podseća dr Quinton Fivelman.
Kako hormonski disbalans utiče na dijabetes
Jak stres može da bude faktor rizika za dijabetes tipa 1. Velika studija iz 1990. otkrila je da deca uzrasta od 5 do 9 godina, izložena stresu, imaju značajno veću verovatnoću da postanu dijabetičari. Nivo insulina može da se smanji tokom stresa i to može doprineti hiperglikemiji izazvanoj stresom, što je čest problem za osobe sa dijabetesom.
– Svako ko oseća da je bio posebno pod stresom i uznemiren tokom dužeg perioda, trebalo bi da uradi test krvi na hormone kako bi se uverio da to nije uticalo na njihov nivo hormona, što bi moglo da stvori ozbiljnije zdravstvene probleme tokom vremena – savetuje dr Fivelman, navodeći da su testovi krvi nove generacije veoma precizni, brzi i jednostavni za izvođenje. Traju oko pet minuta, a rezultati se obično šalju e-poštom.
