Određene zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju, nastoje da treću dozu vakcine protiv covid 19 stave na raspolaganje ljudima sa oslabljenim imunitetom. Ali, sve je češće pitanje „zašto su ljudi sa slabijim imunološkim sistemom prioritet za treću dozu?“ S obzirom na to da istraživanja pokazuju da ljudi oni sa oslabljenim imunitetom nisu nužno tako dobro zaštićeni pomoću prve dve doze vakcine, ta treća doza, pre ili kasnije, za njih bi mogla da bude posebno korisna.
Ko su „imunokompromitovane osobe?“
Ljudi sa oslabljenim imunitetom imaju stanja koja se nazivaju imunodeficijencije, gde deo njihovog imunog sistema nedostaje ili ne funkcioniše kako bi trebalo. Na primer, zvanična statistika kaže da je oko 2,8 odsto odraslih u SAD imunokompromitovano, a slična stopa je i u Australiji.
Imunodeficijencije se uglavnom dele u dve kategorije:
– primarne imunodeficijencije su veoma retke, često nasledne tegobe uzrokovane mutacijama u našoj DNK
– sekundarne imunodeficijencije su češće i stiču se nakon rođenja. Faktori koji mogu izazvati sekundarnu imunodeficijenciju su neuhranjenost, određene infekcije, rak i neki tretmani lekovima.
Razlika i po ozbiljnosti oslabljenog imunosistema
Imunodeficijencije se razlikuju i po ozbiljnosti, u zavisnosti od toga koji deo imunog sistema nedostaje ili stepena izgubljene funkcije. Umereni do teški kraj spektra uključuje ozbiljne oblike primarnih imunodeficijencija, nelečenu infekciju virusom humane imunodeficijencije (HIV), primaoce transplantacije organa ili koštane srži i ljude lečene hemoterapijom ili visokim dozama imunosupresivnih lekova. Poznato je da su ljudi sa ozbiljnom imunodeficijencijom podložni težim i produženim oblikom bolesti covid 19.
Koliko dobro vakcine protiv covid 19 deluju kod ljudi sa oslabljenim imunitetom?
Najnovija studija iz Velike Britanije, koja čeka recenziju, pokazuje da su vakcine Pfizer i AstraZeneca 73 odsto, odnosno 74,6 procenata efikasne u sprečavanju simptomatskog covid 19 kod ljudi sa oslabljenim imunitetom. Međutim, nekoliko objavljenih i novih studija otkriva da ljudi sa ozbiljnim imunodeficijencijom imaju veoma visoku stopu „probojnih“ infekcija (gde se ljudi zaraze uprkos tome što su potpuno vakcinisani). Ovo jasno signalizira da vakcine protiv covid 19 ne deluju optimalno u ovoj grupi.
Neki ljudi sa primarnim imunodeficijencijama mogu izazvati imunološki odgovor na covid 19 vakcine, ali ti odgovori su obično niži od onih koje vidimo kod zdravih ljudi. Ovaj smanjeni imunitet mogao bi da dovede do povećanih prodornih infekcija. Normalno, nakon jedne doze Pfizer vakcine, skoro 100 odsto zdravih ljudi će razviti nivo antitela protiv virusa. Ali, u ispitivanju sa primaocima transplantiranih organa, samo 4 odsto ljudi je generisalo imunološki odgovor koji se mogao otkriti nakon jedne doze, povećavajući se na 40 procenata nakon dve doze i 68 odsto nakon tri doze. To znači da će treća doza verovatno pružiti značajnu korist pacijentima sa ozbiljnim imunodeficijencijom.
Imunokompromitovani već dobijaju dodatne doze nekih vakcina
Značajno je da se imunokompromitovanim ljudima već daju dodatne doze nekih vakcina. Na primer, preporučuje se ljudima koji su primili transplantaciju koštane srži da dobiju dve doze vakcine protiv gripa u prvoj godini nakon transplantacije, umesto uobičajene pojedinačne doze.
Šta je sa trećim dozama kod drugih ljudi?
Pored klasičnih imunodeficijencija, starenje može dovesti do skromnog imunološkog deficita, a stariji ljudi su podložniji nekim infekcijama, uključujući covid 19. Studije Pfizer vakcine pokazuju da su imuni odgovori niži kod starijih ljudi u poređenju sa mlađim. Pfizer je podelio rane podatke koji pokazuju da treća doza njihove vakcine može povećati imunitet u životnoj dobi od 65 do 85 godina.
Zbog toga su neke zemlje počele da nude treću dozu starijim ljudima. Na primer, Izrael je počeo da vakciniše trećom dozom starije od 60 godina krajem jula. Međutim, dvostruke, pa čak i pojedinačne doze vakcina Pfizer ili AstraZeneca vrlo efikasno štite od teških oblika bolesti izazvanih covid 19 infekcijom kod starijih ljudi, tako da je još uvek nejasno da li je ovo hitno potrebno.
Bogatima i treća doza, siromašnima ni prva
Treća doza za sve uzraste bi se na kraju mogla iskoristiti za stvaranje optimalnog imuniteta protiv covid 19. Neke studije ukazuju na to da imunitet može skromno opadati oko tri meseca nakon druge doze. Pfizer je podelio preliminarne podatke koji pokazuju da treća doza može pojačati imunitet kod zdravih ljudi. Ali, uvođenje trećih doza širem krugu ljudi, u zemljama sa višim prihodima, ima posledice po pravičnost vakcine. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, Tedros Adhanom Ghebreiesus, uputio je pozive na pauziranje trećih doza dok više ljudi u zemljama sa nižim i srednjim prihodom ne bude imalo pristup vakcinama. I on je naveo da bi ljudi sa oslabljenim imunitetom trebalo da dobiju treću dozu.
U budućnosti očekujemo treću dozu, ali pojačanu, poput vakcina za grip
Treća doza vakcine specifične za sojeve korona virusa takođe bi mogla biti opcija u budućnosti. Ove vakcine mogle bi da obezbede ažuriranu verziju „antigena“ virusa – cilj koji naš imunološki sistem uči da prepozna na površini virusa kako bi preusmerimo naš imunološki sistem na nove sojeve poput Delta varijante. Ovaj pristup bi bio sličan godišnjem pojačavanjem vakcine protiv gripa. Pfizer, Moderna i drugi proizvođači vakcina imaju u kliničkim ispitivanjima vakcine protiv covid 19 specifične za različite sojeve korona virusa.
Čak i sa trećom dozom, druge mere će i dalje biti važne u zaštiti imunokompromitovanih ljudi od covid 19. To uključuje „zaštitu“ (ostanak kod kuće i minimiziranje kontakta licem u lice sa drugima), zamenu imunoglobulinskog tretmana (koji zamenjuje antitela potrebna za borbu protiv bolesti) i veliki broj vakcinisanih u ostatku zajednice.
