Na početku pandemije korona virusa, dok nije bilo lekova, ni vakcina, stručnjaci su spas za teško obolele od covid 19, pronalazili u rekovalescentnoj krvnoj plazmi pacijenata koji su preležali ovu pošast, a ova plazma odavno pomaže i kod drugih virusa. Doktor Ana Gligić, virusolog priča za eKliniku kako se ova plazma koristila još kada se pojavio najopasniji Marburg virus, odnosno Marburg hemoragijska groznica.
Dr Gligić, naime, istraživala je ovaj virus, koji se prvi put pojavio u Jugoslaviji i Nemačkoj 1967. godine. Stopa smrtnosti od njega je i do 90 odsto. Naša sagovornica kaže da tada lekari nisu znali ništa o tom virusu, čak ni kako se zove.
Veterinaru pomogla terapija krvnom plazmom
Seća se bolesnika, veterinara koji je bio na samrti, kome je pomogla terapija krvnom plazmom.
– Dobio je plazmu nemačkih prebolelih bolesnika koji su imali antitela Marburg virusa. Mi mislimo da je to bio presudni trenutak za oporavak bolesnika, koji je primio plazmu u poslednjem trenutku i oporavio se. To je bila prva primena kod tako teške bolesti – ispričala je dr Ana Gligić za naš portal.
Ana Gligić, virusolog Foto: Printscreen TV N1
Zato bi, kaže, i od bolesnika koji su preležali covid 19, trebalo uzimati krvnu plazmu, i davati je pacijentima.
– Od takvih bolesnika kao što sam ja, dva-tri meseca nakon preležane bolesti trebalo bi uzimati krv, zatim izdvojiti plazmu u kojoj su zaštitna antitela na virus koji sam prebolela, i davati teškim bolesnicima pasivna antitela, tuđa, da bi poterali virus iz organizma – objasnila je dr Gligić, virusolog koja je nedavno pobedila korona virus.
Beograd je uz Frankfurt i Marburg postao prva prestonica u kojoj je zabeležen slučaj najopasnijeg virusa na svetu, Marburg hemoragijske groznice. Desilo se u to vreme kada se radilo na vakcini za dečiju paralizu. Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, ali i nemački instituti u Frankfurtu i Marburgu, naručili su zelene majmune iz Ugande. Kada su majmuni počeli da umiru, pri obdukciji se zarazio naš epidemiolog, koji je zarazio i svoju suprugu.
Bolest je dobila ime po nemačkom gradu Marburgu, gde je prvo i izolovana.
Aktivna i pasivna imunizacija
Kada je o covid 19 reč, vakcine su jedini način da se pobedi virus jer ništa ne može da zameni aktivnu imunizaciju, koja se postiže vakcinacijom, složni su stručnjaci širom sveta.
Sa druge strane, davanje rekonvalescentne krvne plazme je takozvana pasivna imunizacija. Krvna plazma uzima od osoba koje su se oporavile od korona virusa, kako bi se dala onima koji ne mogu sami da razviju antitela sa kojima bi se organizam izborio protiv virusa. Naime, nakon oporavka od covid 19, u krvnoj plazmi nalaze se dragocena antitela koja je organizam stvorio tokom bolesti. Transfuzija plazme obavlja se samo u najkritičnijem stupnju bolesti.
Velike količine krvi svih krvnih grupa uvek su potrebne za normalno funkcionisanje zdravstvenih ustanova Foto: Shutterstock
Potencijalni davaoci mogu biti osobe kod kojih je potvrđena infekcija virusom SARS-CoV-2,PCR testom ili brzim antigenskim testom, a da su najmanje 21 dan bez simptoma, odnosno da su se potpuni oporavile.
– Davaoci mogu biti uzrasta od 18 do 60 godina, da ne boluju ni od jedne akutne ili hronične bolesti i da nisu ni na kakvoj terapiji lekovima – kaže dr Vesna Bosnić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.
Potencijalni davalac anticovid 19 plazme kada dođe na testiranje u Institut za transfuziju krvi Srbije potpisuje saglasnost da se krv koja se uzorkuje može testirati na: markere transmisivnih bolesti, za određivanje krvne grupe, iregularnih antieritrocitnih antitela, titar anticovid 19 antitela kao i za određivanje kompletne krvne slike, biohemijskih parametara, elektroforeze, koncentracije antitela IgG klase, a po potrebi i anti HLA antitela.
Svaki davalac plazmu može davati na 15 dana. nakon prikupljanja jedinice plazme ona se zamrzava i kao takva može se skladištiti 3 godine.
Šta je rekovalescentna covid 19 plazma
Rekonvalescenti, osobe koje pobede virus oporavljaju se zahvaljujući imunom sistemu koji je za borbu sa virusom stvorio antitela. Ta antitela su specijalne belančevine, imunoglobulini koji se nalaze u krvnoj plazmi. Od svih potencijalnih davalaca uzima se uzorak krvi koji se testira. Ukoliko se utvrdi prisustvo i indeks antitela, pozivaju se davaoci kada mogu da daju plazmu, rekla je dr Bosnić.
– Rekovalescentna plazma izdvaja se iz krvi automatizovanom procedurom – plazmaferezom od rekonvalescenata, odnosno osoba koje su preležale covid 19 i potpuno se oporavile. U anticovid 19 plazmi nalaze se antitela koja je stvorila osoba u toku infekcije, a koja imaju neutrališuće dejstvo na virus SARS CoV-2.
– Objavljeno je nekoliko studija u svetu čiji rezultati pokazuju da rekonvalescentna plazma ne dovodi do pogoršanja stanja pacijenata, a da može dovesti do poboljšanja kliničke slike i skraćenja bolničkog lečenja. U našoj zemlji još uvek nisu rađena takva istraživanja – kaže dr Vesna Bosnić.
Krvna plazma Foto:Shutterstock
Belančevine plazme nadoknađuju se normalnom ishranom za 2 do 3 dana, a tečnost još brže, istog dana.
– Trudimo se da kontinuiranim prikupljanjem plazme zadovoljimo potrebe hospitalizovanih pacijenata i upućujem poziv rekonvalescentima da se jave na 19819 i doniraju plazmu – kaže dr Bosnić.
Davaoci pre davanja krvne plazme mogu normalno da jedu, osim masne hrane. Sav pribor koji se koristi u proceduri je sterilan i za jednokratnu upotrebu tako da ne postoji rizik od dobijanja bolesti koje se mogu preneti putem krvi.
Nakon davanja plazme zavoj je na ruci oko 30 minuta i za to vreme potrebno je izbegavati fizički napor.
Sreca da tada nije bilo interneta, inace bi nas razni strucnjaci ubedjivali da Marburg virus ne postoji i da nas truju.