I pored maski, covid 19 možete da dobijete ako ste u svakodnevnom kontaktu sa više ljudi Foto: Shutterstock
Ukoliko nošenje maski ne prati odgovarajuća edukacija o pravilnom korišćenju, u praksi bi to čak moglo da dovede i do više zaražavanja, pokazalo je američko istraživanje bazirano na nekoliko drugih covid 19 studija. Kombinovani su podaci ankete prikupljene od odraslih koji žive u severozapadnom Vermontu sa rezultatima testiranja grupa potencijalno obolelih od covid 19. Ovakvim dualnim pristupom, istraživači su uspeli da utvrde koja ponašanja i okolnosti povećavaju rizik ispitanika da se razbole.
Studiju upravo objavljenu u prestižnom medicinskom časopisu Journal of Medical Internet Research (JMIR) sproveo je tim zdravstvenih stručnjaka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vermontu u saradnji sa zdravstvenim radnicima iz tog grada. Naučnici smatraju da je preporuka za nošenje maski u cilju smanjenja širenja covid 19 nedovoljna, tj. da ona predstavlja samo prvi korak.
Broj ostvarenih kontakata i dalje najvažniji
Ključni faktor rizika za veće prenošenje bolesti bio je broj dnevnih kontakata koji su učesnici imali sa drugim odraslim i starijim osobama, a to je uslovilo i još neka otkrića. Najzanimljivije je svakako to da su oni koji su nosili maske imali više svakodnevnih kontakata u poređenju sa onima koji nisu, što je rezultiralo i većim zaražavanjem.
Eline van den Broek-Altenburg, docent na katedri za nauku i zdravlje stanovništva i potpredsednica na Odeljenju za radiologiju na Medicinskom fakultetu Larner koja je i glavni istraživač studije, ima objašnjenje.
– Radi se o čistoj psihologiji jer kada nosite masku, možete da stvorite varljiv osećaj da ste zaštićeni pa opuštenije ulazite u konekcije i imate više kontakata sa drugim ljudima – kaže ona i dodaje da su preporuke o nošenju maski od suštinskog značaja ali nisu dovoljne. – Trebalo bi stalno ponavljati da vam nošenje maske ne daje nikakvu “besplatnu i sigurnu propusnicu” da se vidite sa neograničenim brojem ljudi. I dalje mora da se vodi računa o ograničenom broju kontakata – navodi ona.
Takođe napominje da poruke o tome kako bezbedno nositi maske u cilju ograničavanja širenja infekcije, u javnom prostoru moraju da budu transparentne.
Ako živite u stanu, izloženiji ste riziku
Studija je otkrila da je na verovatnoću zaraze uticao i životni ambijent učesnika istraživanja. Naime, veći procenat onih koji žive u stanovima zaražen je virusom u poređenju sa onima koji su živeli u porodičnim kućama.
– Jasno je: ako živite u stanu, krećete se na manjem prostoru a ponekada to može uključivati kontakte sa više ljudi nego kada živite u porodičnoj kući i morate da budete oprezniji u pogledu fizičke distance – navodi van den Broek-Altenburg.
U istraživanju, naučnici su se pozabavili i poslovima koji podrazumevaju veliki broj kontakata i potvdili da više kontakata čak i sa nošenjem maski znači i više rizika.
Prijavljeni slučajevi verovatno samo petina ukupnog broja zaraženih
Studija je dala i prvu procenu neprijavljenih slučajeva u okrugu Chittenden u Vermontu. Istraživanje je pokazalo da je 2,2 odsto anketiranih obolelo od virusa, kao i da bi na 662 prijavljena slučaja verovatan broj zaraženih mogao biti čak 3621 . Ove brojke su pokazale i stopu hospitalizacije od 1,2 odsto kao i prilagođenu stopu smrtnosti od infekcije od 0,55odsto. Takođe, 10 od 454 slučajnih ispitanika kod kojih je urađen serološki test imali su antitela na covid 19, a jedan je bio pozitivan na virus.
Kreatorka studije van den Broek-Altenburg podseća i da su ove brojke izuzetno značajne u planiranju zdravstvene politike i zaštite stanovništva, u Vermontu i van njega.
Važnost masovnog testiranja
– Ako imamo tačne informacije o tome koliko je ljudi bolesno ili je bilo bolesno, možemo preciznije da predviđamo kretanje oboljevanja u budućnosti i adekvatnije reagujemo u planiranju zdravstvenih strategija – dodaje naučnica i ističe važnost masovnog serološkog i PCR testiranja. Tačnije, ako se testiraju samo simptomatski pacijenti, neće biti moguće doći do tačnih podataka koliko ljudi je već imalo virus.
