Tokom Covid 19 pandemije rizici od neracionalnog propisivanja antibiotika dramatično su porasli. Znamo da veliki broj pacijenta sa blagim simptomima, bez upale pluća ili čak bez simptoma dobijaju antibiotike iako je Covid-19 virusna, a ne bakterijska infekcija. Treba li davati antibiotike svim pacijentima koji imaju koronu ili samo onima koji su razvili sekundarnu bakterijsku infekciju, objašnjavaju prof. dr Darko Nožić, infektolog, i klinički lekari različitih specijalnosti koji rade u kovid ambulantama.
Stav infektologa: Antibiotici se ne preporučuju pacijentima sa blagim simptomima
Nedavno je objavljena studija koja pokazuje da je 72 odsto ispitanika dobilo antibiotike, a od toga je samo 8 odsto njih imalo sekundarnu bakterijsku infekciju. Druga studija koja je obuhvatila odeljenja intenzivne nege u 88 zemalja navodi da je samo 54 odsto pacijenata imalo potvrđenu bakterijsku infekciju, a 70 odsto pacijenata je dobilo barem jedan antibiotik kao preventivu. Svetska zdravstvena organizacija je takođe objavila da se u praksi propisuje azitromicin u ogrnomnim količinama iako nije nigde naveden u zvaničnim protokolima.
Povećan broj hospitalizacija zbog korona virusa vodi u povećan broj bolničkih infekcija i prenosa multi-rezistetnih bakterija, što opet dalje vodi u povećano propisivanje antibiotika. Začarani krug. I ukoliko se ne preduzme nešto, ova situacija nas vodi u novo vandredno stanje javnog zdravlja.
– Prema poslednjim preporukama Svetske zdravstvene organizacije za klinički protokol lečenja Covid 19 infekcije ne preporučuje se uvođenje antibiotske terapije za pacijente sa blagim ili umerenim simptomima infekcije korona virusom, osim u slučaju potvrđene bakterijske infekcije. Ne preporučuje se ni preventivno korišćenje antibiotika kod pacijenata kod kojih to nije indikovano – kaže prof. dr Darko Nožić, infektolog.
Stav kliničara: U praksi se antibiotici propisuju i kad treba i kad ne treba
Empirijsko lečenje antibioticima, bez prethodne potvrde bakterijske infekcije, može da se uzme u obzir kod pacijenata sa teškim oblicima Covid 19 infekcije, a na osnovu opšteg stanja pacijenta, udruženih bolesti, a posebno kod hospitalizovanih starijih pacijenata i dece mlađe od 5 godina. Međutim, u praksi, u kovid ambulantama, situacija je potpuno drugačija. Prema rečima lekara iz kovid ambulante, iracionalno propisivanje antibiotika definitivno postoji.
Jedna sagovornica iz kovid odeljenja koje uglavnom prima pacijente sa obostranom virusnom upalom pluća, kaže da se antibiotici propisuju apsolutno svima, nezavisno od postojanja sekundarne bakterijske infekcije.
Stav ostalih sagovornika se razlikuje od lekara do lekara, kao i informisanost o postojećim protokolima. Mnogi iracionalno propisuju antibiotike iz straha, iako ne postoji opravdana indikacija. Većina lekara se odluči da propiše antibiotik pacijentu sa hroničnim oboljenjem pluća iako nema bakterijsku infekciju pluća, kao prevenciju. S druge strane, pojedini lekari propisuju antibiotike svakom pacijentu suspektnom na Covid19, onima sa potvrđenom dijagnozom, pa čak i pacijentima bez simptoma, iako za tim apsolutno nema potrebe. Iz ovoga se može zaključiti da u praksi definitivno postoje nedoumice povezane sa primenom protokola lečenja kod obolelih od koronavirusa.
Savet infektologa: Rezistencija na antibiotike dovodi do globalne medicinske krize
Značaj antibiotika niko ne spori. Oni su, kao što znamo, uveli revoluciju u medicini i spasli milijarde života. Međutim, konstantno razvijanje rezistencije bakterija na antibiotike nas sve više onemogućava da lečimo ponekad i relativno bezazlene bolesti. Rezistencija na antibiotike je zanemaren problem koji dovodi do velike globalne medicinske krize, koja zahteva hitnu akciju i treba da se tretira kao problem prvo prioriteta. Pravilno i racionalno propisivanje antibiotika su ključ upravo zato da bi se sačuvala njihova nemerljivo značajna uloga u lečenju.
Pročitajte još: Šta ako postanemo otporni na antibiotike?