Navikla sam da dan započnem kafom sa prijateljima. Svakog jutra se već godinama nas nekoliko skupi da zajedno popijemo prvu jutarnju. Inače sam navikla na druženje, kretanje, putovanja. Tako živim otkad sam u penziji. I onda je sve to stopirano! Nema mrdanja. Ali čovek mora da se prilagodi i prihvati novu realnost ako misli da mu bude dobro i lepo. Ja sam našla izlaz u društvenim mrežama, telefoniranju i knjigama. Na Facebooku gledam slike svojih unuka, volim i one viceve i šaljive slike, a ponešto i kupim preko Instagrama. To mi ulepša i prekrati vreme. A tu je i telefon, viber preko kog se viđam sa svojima, pa smo ipak u kontaktu. Meni karantin nije tako teško pao, našla sam zabavu – priča Gordana Radovanović (70), penzionerka iz Niša.
Gordana je primer prilagodljivosti i vedrog duha, koji ne mogu lako da slome teške okolnosti.
A šta kažu svetska istraživanja i naši stručnjaci?
Pandemija povezana sa depresijom kod starijih
Jedno istraživanje sa Univerziteta Indijana pokazalo je da starije osobe više pate od depresije u usamljenosti tokom pandemije novog koronavirusa. Zatvaranje u kući i uzdržavanje od kontakata predstavljaju veliki izazov za većinu ljudi. Neke grupacije su posebno osetljive i zbog toga o njima moramo posebno voditi računa. U studiji objavljenoj u „The Journal of Gerontology: Series B“, profesorke sa Univerziteta Indijana Ana Krendl i Breja Peri analizirale su ponašanje 93 starije osobe tokom primene strogih epidemioloških mera u maju i aprilu.
− Saznali smo da je pandemija povezana sa pogoršanjem mentalnog zdravlja kod mnogih starijih osoba. Ipak, za neke je mogućnost korišćenja društvenih mreža poslužila je kao zaštita protiv negativnih efekata po mentalno zdravlje – izjavila je Ana Krendl.
Čak 79 posto ljudi čije su stanje pratili osetilo je znatnan pad kvaliteta svog socijalnog života tokom pandemije. Ali, 78 posto je koristilo društvene mreže kako bi poboljšali svoje mentalno stanje. Prosečno provedu oko 76 minuta na društvenim mrežama ili u priči telefonom dnevno.
− Iako je prvo istraživanje pokazalo da ljudi tih godina nisu skloni korišćenju društvenih mreža, pandemija je izgleda pomerila granicu, više starijih ljudi se oslanja na društvene mreže kako bi ostvarile kontakte − naglasila je Krendl.
Mreže će doživeti procvat u vremenu pred nama
Marko Brakovic, psihoterapeut, pisac i kolumnista, za naš portal kaže:
− Društvene mreže su pre pandemije često doživljavane kao sredstvo izolacije i otuđenja, što je bilo samo delimično tačno. Sada, tokom pandemije, paradoksalno, postale su gotovo jedini način komunikacije i zbližavanje. To sam i sam predvideo još na početku cele ove krize. Ukoliko sve ovo potraje još nekoliko godina, mreže ce doživeti procvat i proširiće se i na živote onih ljudi koji su ih odbijali i neprihvatali jer jednostavno neće biti drugog izbora.
