Badem pomaže u mršavljenju i snižavanju krvnog pritiska, ali se ne sme jesti u velikim količinama

Badem je koštunjavo voće, iako ga većina svrstava u orašaste plodove. Spada u omiljene grickalice, ali i namirnice koje su izuzetno bogate vitaminima i mineralima i kao takav je zdrav za konzumaciju, koja podrazumeva umerenost.

Badem je odličan izvor vitamina E i mangana, evo šta još sadrži

Postoje dve vrste badema i to su slatki i gorki. Gorki nisu za jelo zbog sadržaja cijanovodične kiseline, koja se u daljoj preradi, recimo u procesu pravljenja bademovog mleka, neutralizuje. Slatki badem je odličan izvor proteina, zdravih masnoća, minerala i vitamina. Na primer, 100 grama badema sadrži čak 140 odsto preporučene dnevne količine potrebnog mangana, 75 odsto magnezijuma, 60 odsto bakra, 50 odsto fosfora i 51 odsto riboflavina (vitamin B2).

U količini od 100 grama badema ima i 131 odsto dnevno neophodne količine vitamina E, važnog antioksidanta. Badem obiluje vlaknima i aminokiselinama, a u ovojnici, odnosno opni badema nalazi se čak flavonoida. U pitanju je fitonutrijent, koji u zajedničkom dejstu sa vitaminom E udvostručuje njegovo antioksidativno dejstvo. U bademu se nalaze i mononezasićene masne kiseline.

Za šta je sve badem dobar i koje su njegove zdravstvene koristi

Studije pokazuju da konzumiranje badema zbog njegovog sastava ima povoljan uticaj na zaštitu od srčanog i moždanog udara. Takođe, može da utiče i na spuštanje nivoa lošeg holesterola. Badem učestvuje u regulaciji naglog skoka nivoa šećera u krvi i sprečava negativne posledice.

Badem je sastavni deo brojnih redukcionih režima ishrane sa ciljem gubitka kilogram jer pojačava osećaj sitosti i utiče na bolje apsorbovanje masnoća u telu. Sprečava nastanak kamenja u žučnoj kesi. Zbog sadržaja antioksidanata efikasan u detoksikaciji. Kod nekih ljudi badem neutrališe gorušicu. Grickanje badema u umerenoj količini utiče blagotvorno na nervni sistem i poboljšava rad mozga.

Kako badem utiče na smanjenje rizika od srčanog udarai niži holesterol

Bademi obilujui mononezasićenim masnim kiselinama koje su značajne u prevenciji srčanog udara. Ima ih u maslinovom ulju. Određene studije su pokazale da svakodnevna konzumacija umerene količine badema dovodi do smanjenja rizika od srčanog udara između 30 i 45 odsto. Da bi došlo do ovog efekta, potrebno je iz ishrane izbaciti deo zasićenih masnoća i zameniti ih odgovarajućim količinama korisnih masnoća iz badema.

Tako se, prema istraživanjima, rizik od srčanog udara može smanjiti i do 45 odsto. Efekat mononezasićenih masnih kiselina pojačava vitamin E, kao i grupa minerala i vitamina kojima badem obiluje. Istraživanja su dokazala i da takvo zajedničko delovanje kombinacija masnih kiselina iz bandema, vitamina i minerala, može da pomogne u smanjenju lošeh LDL holesterola za 8 do 12 odsto.

Koliko badema dnevno je bezbedno za konzumaciju i kako da znamo da je badem pokvaren

Nutricionisti kao idealnu dnevnu količinu badema predlažu jednu šaku (oko 30 grama). Iako je dokazano zdrav ne bi trebalo konzumirati ga više jer može da izazove gasove, nadutost i dijareju. Ukoliko ga jedete u takvim količinama, koje se smatraju umerenim, direktno ćete uticati na snižavanje holesteola, jači kardiovaskularni sistem, srce i vene. Ukoliko vam bademi ne prijaju i izazovu navedene negativne efekte, potopite ih uveče u vodu i ostavite preko noći. Na taj način ćete uticati na razgradnju određenih enzima, pa ćete ih lakše i svariti.

Zrno badema ne sme da se savija pod prstima i da ima slatkast miris. Takođe, previše gorak i oštar i ukus upozoravaju nas da je badem pokvaren.