Čaša sveže isceđenog soka menja nekoliko porcija voća
Koncentracija vitamina i minerala u čaši sveže isceđenog soka je mnogo veća nego u istoj količini voća, i ona menja nekoliko porcija svežeg voća dnevno kaže ruska nutricionistkinja Julija Čehonina iz Saveznog istraživačkog centra za ishranu, biotehnologiju i bezbednost hrane.
Ona je za ruske medije govorila upravo o modernim ceđenim sokovima, koliko su i zašto dobri, a kada mogu da budu štetni.
− Da, koncentracija vitamina i minerala u čaši sveže isceđenog soka je mnogo veća nego u istoj količini voća, povrća ili jagodičastog voća, jer je za pravljenje jedne porcije soka potrebno veća količina plodova. Barem 2-3 puta ili čak i više. Ako u sok ostavljate i vlakna, to jest pulpu, tada će, prirodno, blagodeti biti još veće. Na primer, 100 grama pomorandže sadrži 67 odsto dnevnog unosa vitamina C. Jedna voćka teži 100-150 grama. Ako se za sok koriste 2-3 ploda, tada će dnevni unos vitamina C čak biti i premašen. Isto se odnosi i na druge vitamine i minerale koji se nalaze u voću. U porciji soka od šargarepe ili paradajza biće puno karotenoida. U prvom – beta-karoten, u drugom – likopen. Štaviše, sadržaj likopena u čaši soka od paradajza može dostići 400 odsto dnevnog unosa. U ovome nema ništa opasno. Ali, zato je dovoljna jedna porcija sveže isceđenog soka dnevno. Odnosno jedna čaša. Poznata je preporuka da se konzumira 5 porcija voća i povrća dnevno. Dakle, nekoliko porcija može se zameniti čašom sveže isceđenog soka.
– Ako samo povremeno pijemo više ceđenog soka na dan, to neće doneti štetu. Ali ako je to svaki dan, u neograničenim količinama, redovno, onda očekujte „bumerang“ efekat. Ako na primer, duže vremena svakodnevno pijete sok od šargarepe primetićete žutilo kože – karotenodermu. To ukazuje na prekomerno nagomilavanje karotena u telu, koje se zaustavlja kada se smanji potrošnja voća sa visokim sadržajem karotenoida. Pored toga, sveži sokovi imaju laksativni efekat. Ovo je dobro za one koji imaju zatvor. Ali, često se od velikih svakodnevnih količina sokova javlja dijareja, što nije dobro.
− Ako u sveže isceđeni sok dodate biljno mleko u kojem će biti masti, tada se komponente soka rastvorljive u masti bolje apsorbuju za 30 odsto. To se uglavnom odnosi na karotenoide. To su beta-karoten i likopen, kojih najviše ima u šargarepi i paradajzu. Osim toga, takva biljna pića mogu poboljšati ukus pića (ako se nekome sviđa, zašto ne). Dodavanjem ovsene kaše povećaće se sadržaj vlakana u soku, što je, takođe dobro. Osim toga, jedan od principa zdrave prehrane je raznolikost. Mešani sokovi po sastavu su povoljniji. Na primer, mešavina jabuke i šargarepe… Više vrsta voća u soku daje bolji vitaminski i mineralni sastav pića.
Ako želite da izvučete maksimum, najbolje je da konzumirate sveže isceđeni sok u roku od 15-20 minuta nakon pripreme. Pod uticajem svetlosti, kiseonika i sopstvenih enzima, hranljive materije počinju da se raspadaju.
Što se tiče doba dana, najbolja opcija je jutro i prva polovina dana. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, polifenolnih jedinjenja, organskih kiselina, svež sok će vam pomoći da se razveselite.
− Oni koji pate od dijabetesa ili imaju višak kiloragra trebalo bi da se fokusiraju na sokove od povrća. A ako žele sveže voće, onda neka odaberu ono koje je manje slatko, ili da slađe voće kombinuju sa povrćem. Na primer, od slatkih i kiselih jabuka možete napraviti sok, a u njih dodati šargarepu ili celer. Ukus će postati bogatiji, dok će sadržaj šećera biti nizak.
− Seme i koža ploda su neprehrambeni delovi, pa se ne preporučuju za konzumaciju. Ako uđu u sok, neće se dogoditi ništa loše, ali ne pokušavajte konkretno da konzumirate seme, uključujući seme grožđa, u nadi da je ovo najkorisniji deo. Da, ovo je uljarica, ulje se dobija iz semena grožđa. Ali bolje je koristiti gotovo ulje, a ne pokušavati da ga samostalno izvučete iz semena. I nisu sve koštice i kore korisne.
− Sokovi su svakako korisni, ali sa njihovim svojstvima ne treba preterivati. Dijeta ne sme da se sastoji samo od ceđenog voća i povrća. To nije opravdano, jer naše telo svakodnevno ima potrebu za ostalim komponentama hrane, uključujući proteine, masti, kojih nema u sokovima.