Fitness

Šta je trkačka dijareja i kako da sprečimo ovaj problem

Priredio/la: Ma.R.

Umesto zadovoljstva zbog fizičke aktivnosti i pređenih kilometara, moguće je da vam se trening napolju pretvori "u pakao" i da hitno morate u toalet

Trkačka dijareja je pojava koja nije tako retka. Javlja se kod osoba koje su fizički aktivne, a uz to imaju problem sa digestivnim sistemom. Naime, fizički pokreti tokom trčanja ili brzog hoda mogu da iziritiraju i uznemire creva.

Koga pogađa trkačka dijareja

Ako je neko sklon trkačkoj dijareji, lako može da se desi da se umesto zadovoljstva zbog fizičke aktivnosti i pređenih kilometara jer je to neophodno za dobro zdravlje, trening pretvori „u pakao“ i u hitno traženje toaleta.

Trkačka dijareja može da se javi kod onih koji su profesionalni trkači, ali i kod osoba koje trče ili brzo hodaju rekreativno, odnosno amaterski. Ono što je zanimljivo jeste da apsolutno ne mora da znači da treba imati osetljiv želudac da bi do ovih problema došlo. Ipak, trkačka dijareja nešto je češća kod osoba koje su sklone digestivnim problemima. Sa druge strane, ovo neprijatno stanje može da zadesi bilo koga, i sa dobrim varenjem, i sa nižim intenzitetom aktivnosti. 

Simptomi koje daje trkačka dijareja

Trkačka dijareja uključuje širok spektar simptoma: mučninu, grčeve, gasove, nadimanje, i na kraju hitnu potrebu za defekacijom, odnosno pražnjenjem creva. Termin podrazumeva bilo koju vrstu iznenadnog pražnjenja creva za kojim se pokaže potreba usred trčanja. Iako je neprijatna, dosadna i potencijalno nezgodna zbog same situacije, trkačka dijareja obično nije razlog za brigu. Ona je fiziološki fenomen (događaj), a ne bolest.

Koje promene u telu se događaju kada se desi trkačka dijareja

Kako počnemo da trčimo, u našem organizmu se dešava niz različitih promena. Kada stopala kontinuirano dodiruju tlo a položaj tela se menja, dolazi do vibracija koje menjaju i položaj creva. To doprinosi bržem prolasku fekalnog sadržaja kroz njih, što ubrzava i potrebu za pražnjenjem. Ako se intenzitet vežbanja povećava, dolazi i do promena u nivou hormona i načinu na koji creva i mozak komuniciraju.

Kako se tempo pojačava, telo preusmerava čak 80 procenata protoka krvi iz creva u organe kojima je potrebno više kiseonika, kao što su mišići, srce, pluća i mozak. Ovaj proces uskraćuje kiseonik i ćelijama koje oblažu naša creva. Upravo to može da doprinese oštećenjima i iritaciji, javljanju grčeva, gasova i dijareje, a retko reakcija može da bude tako burna da izazovei rektalno krvarenje.

Kako sprečiti pojavu trkačke dijareje

Ne postoji nijedan siguran savet koji bi mogao da spreči trkačku dijareju. Ipak, sebi možemo dosta da pomognemo i smanjimo šanse da nam se desi.

  • dva do tri sata pre nego što krenete na trčanje, ograničite ili isključite hranu za koju se zna da izaziva gasove ili mekšu stolicu (mlečne proizvode, hranu bogatu vlaknima, hranu bogatu mastima i zamene za šećer); najbolje je ne jesti ništa ako vam tako prija
  • obavezno ostanite dovoljno hidrirani jer se ako ne unosite tečnost, idealno vodu, smanjuje se protok krvi u crevima; popijte najmanje litar i po vode otprilike 90 minuta pre trčanja ali ne odjednom, i najviše do pola litre svakih 20 minuta tokom trčanja
  • pažljivo sa kafom jer je kofein laksativ; ograničite unos kafe, čaja ili bilo kog drugog pića sa kofeinom na tri do šest sati pre nego što krenete na trčanje
  • ne uzimajte nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) najmanje 24 sata pre početka trčanja
  • držite se svog uobičajenog ražima ishrane i namirnica, ne eksperimentišite sa novim pre trčanja.

Šta uraditi u toku trčanja

Usporavanje ritma može pomoći da se smanji osećaj da odmah i po svaku cenu morate da ispraznite creva. Takođe, ono što nikako ne bi trebalo raditi uzimanje lekova protiv dijareje u toku ili neposredno pre trčanja. Ti lekovi bi zapravo mogli da izazovu veću štetu, jer smanjuju protok tečnosti u već opterećena creva, a smanjen protok krvi može da pogorša simptome.

Ako se trkačka dijareja produži i nakon 24 sata, redovna je pojava svaki put kada trčite ili dolazi sa drugim simptomima kao što su krv u stolici, mučnina ili stalni bol u stomaku, javite se lekaru.