Autizam ili poremećaj autističnog spektra (ASD) složen je razvojni poremećaj koji karakterišu nikakva ili slaba društvena interakcija i komunikacija, zaostajanje u razvoju jezičkih veština, kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. ASD ima mnogo podtipova, u zavisnosti od toga koja osoba se leči. Pojedinci sa ASD-om imaju svoje jedinstvene, različite snage, sposobnosti, invaliditet i izazove. Njihove mentalne sposobnosti variraju od visoko kvalifikovanih do onih sa teškim izazovima. Neki od njih su geniji u muzici, umetnosti ili matematici. Većini ljudi sa ASD biće potrebna podrška u svakodnevnom životu. Za razliku od njih, neki bi mogli da budu potpuno nezavisni.
Faktori rizika za autizam
Uzroci autizma nisu sasvim jasni. Oni mogu biti kombinacija ekoloških, bioloških i genetskih faktora. ASD je često povezan sa gastrointestinalnim poremećajima, napadima, poremećajima spavanja, anksioznošću, depresijom i drugim problemima pažnje.
Faktori rizika za autizam su sledeći:
- brat i sestra sa ASD
- porodična istorija ASD kod oba roditelja
- genetska ili hromozomska stanja poput sindroma fragilnog X hromozoma, epilepsije kod bilo kog roditelja
- autoimuna bolest kod roditelja
- roditelji stariji od 35 godina
- pušenje i alkohol
- infekcije tokom trudnoće, kao što su rubeole i CMV
- nedostaci u ishrani, kao što je nedostatak gvožđa
- lekovi kao što su antiepileptici, antidepresivi
Dečaci su pod većim rizikom od autizma
Autizam je četiri puta češći kod dečaka. Lista razloga je duga, ali nije konačna:
- prevremeni porođaj, mala težina na rođenju, gestacijski dijabetes, komplikacije tokom porođaja
- neki izveštaji impliciraju upotrebu acetaminofena u trudnoći, što većina institucija nije potvrdila
- izloženost toksinima koji se nalaze u plastičnim predmetima (kao što su boce, šolje, kontejneri za skladištenje hrane), bojama, novim tepisima…; ovi toksini uključuju BPA, PBDE, PCB, PCDD itd.
- zagađenje vazduha izazvano gasovima iz saobraćaja
- teški metali poput olova i žive
- prenatalni stres i anksioznost
Kako se autizam dijagnostikuje
Autizam kod dece može da se prepozna već sa 6-12 meseci, ali najčešće je prisutan u dobi od 3 godine. Obično traje doživotno. Rano otkrivanje i pravilne terapije mogu smanjiti invaliditet. Neka deca imaju udruženu anksioznost, depresiju i ADHD (poremećaj pažnje/hiperaktivnosti). Dijagnoza se zasniva na sumnji, što je teško jer ne postoje objektivne metode poput medicinskih testova ili drugih alata. Dijagnozu postavlja zdravstveno osoblje, obično lekari na osnovu ponašanja i razvoja, kaže za HealthShots Dr Chetna Jain, iskusan ginekolog koja koristi najnovija tehnološka dostignuća za kvalitetnu negu prilagođenu potrebama pacijenata. U toku su istraživanja kako bi se identifikovali znaci autizma u trudnoći. Određeni MRI nalazi u mozgu fetusa, kao što su uvećana insula i amigdala, mogu predvideti kasniju pojavu autizma. Ovo su preliminarni rezultati i treba ih dodatno potkrepiti.
Kako smanjiti rizik od autizma u ranoj fazi
Neki koraci mogu da se preduzmu da se smanji rizik od autizma, ali je malo verovatno da se može u potpunosti sprečiti. Moglo bi da pomogne:
- rađanje dece kada roditelji imaju od 21 do 35 godina
- upotreba bezbednih lekova za anksioznost, stres i epilepsiju
- izbegavanje pušenja, alkohola i toksina
- redovno prenatalno praćenje kod izabranog ginekologa i odgovarajuća kontrola dijabetesa
- identifikovanje faktora rizika za prevremeni porođaj i malu porođajnu težinu i upravljanje ovim eventualnim problemima na vreme
- redovno vežbanje i sprečavanje dobijanja prekomerne težine
- adekvatna ishrana, suplementi kao što su folna kiselina, omega 3, vitamin D3, gvožđe i kalcijum
- upravljanje anksioznošću i stresom
- dojenje duže vreme
- izbegavanje raznih isparenja (tepiha, boja, saobraćaja…)
- organska ishrana (ako je moguće)
- izbegavanje plastičnih posuda za čuvanje hrane i vode
- identifikovanje i lečenje infekcije u trudnoći
- čak i nakon svih mera predostrožnosti, neka deca sa ASD će se ipak rađati; rana dijagnoza i pravilne terapije mogu pomoći ovoj deci da vode kvalitetniji život i smanje zavisnost
- joga, meditacija, mozgalice… neke su tradicionalne terapije za koje se veruje da minimizuju rađanje osoba sa autizmom.
