Srećni i voljeni tinejdžeri, koji se osećaju dobro u vezi sa sobom i svojim životom, može dugoročno da utiče na zdrvalje njihovog srca, pokazala je nova studija naučnog tima objavljena ovog januara u Journal of the American Heart Association. Istraživači su otkrili da su tinejdžeri, koji su se generalno osećali srećno, optimistično i voljeno pokazali bolje kardiovaskularno zdravlje u tokom 20-ih i 30-ih godina života, u poređenju sa decom koja nisu imala taj nivo mentalnog blagostanja.
Srećni tinejdžeri su zdraviji kasnije tokom života
Sve u svemu, istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će srećni i voljeni tinejdžeri održati zdravu, normalnu težinu kasnije u životu, kao i normalan krvni pritisak, nivo šećera u krvi i holesterola. Naučnici podsećaju da ideja da dobrobit dece može da utiče na njihovo zdravlje i u odraslom dobu nije nova. Studije su pokazale da je gojaznost u detinjstvu, na primer, uzrok povećanih rizika od različitih zdravstvenih stanja kao što su dijabetes tipa 2 i bolesti srca – kasnije u životu.
Odrasli, koji su prošli kroz teškoće u detinjstvu, poput zlostavljanja i zanemarivanja, takođe su izloženi povećanom riziku od srčanih i drugih bolesti. Stručnjaci navode da je nova studija postavila drugačije pitanje – da li postoje pozitivne psihološke „aktivnosti“ koje bi mogle da pomognu u zaštiti fizičkog zdravlja dece na duge staze?
Zagonetka – šta je to što to utiče na kardiometaboličko zdravlje tinejdžera?
– Nešto što me zadivljuje je da mi zaista ne znamo šta su „dobre stvari“ koje su deci potrebne kako bi podržale njihovo kardiometaboličko zdravlje – istakla je profesorka Farah Qureshi, vodeći istraživač sa Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health u Baltimoru.
Kako bi se pozabavio pitanjem da li mentalno blagostanje utiče na zdravlje tinejdžera u budućnosti, tim profesorke Qureshi ispitao je podatke iz nacionalne zdravstvene studije, koja je upisala skoro 3.500 američkih srednjoškolaca od 1990. godine pa nadalje i pratila ih duže od dve decenije. Na početku, učenici su odgovarali na pitanja koja su merila pet psiholoških vrednosti:
- sreću
- nada u budućnost
- samopoštovanje
- osećanje da su društveno prihvaćeni
- osećanje da su voljeni i željeni.
Istraživanje o tome da li su tinejdžeri srećni i voljeni otkrilo loše vesti
Međutim, naučnici su došlo do veoma loših informacija – više od polovine dece, njih 55 odsto, nije imalo nijedno ili samo jedno od tih pozitivnih osećanja. Ali, oni koji su imali pozitivan stav o 4 ili 5 navedenih vrednosti, takođe su imali oko 69 procenata veću verovatnoću da će održati dobro kardiovaskularno zdravlje u svojim 30-im godinama, u poređenju sa svojim vršnjacima. Uz to su u obzir uzeti i drugi faktori kao što su prihodi porodice, obrazovanje roditelja i telesna težina dece. Profesorka Qureshi naglasila je da način na koji deca osećaju sebe i svoje živote može da utiče na njihovo zdravstveno ponašanje. Sa njom se slaže i dr Adrienne Kovacs, klinički i zdravstveni psiholog iz Equilibria Psychological Health u Torontu.
– Kada smo optimisti, na primer, očekujemo da ćemo biti u stanju da se nosimo sa situacijom, pa se tako i ponašamo. To bi mogla da bude razlika između verovanja ili neverovanja da možete da promenite nezdravu naviku – istakla je dr Kovacs. Osim toga, kažu oba stručnjaka, psihološki faktori poput hroničnog stresa mogu da imaju direktne fiziološke efekte na telo. Zbog toga obe učesnice studije ističu koliko je važna podrška mentalnom blagostanju dece koja može da bude jednostavna – kada svi zajedno sednemo da večeramo decu treba obavezno pitati kako su, za početak.
