Prevremeni porođaj (preterminski) jeste svaki dolazak na svet bebe pre navršenih 37 nedelja trudnoće. Iako medicinska nauka u celini, farmakologija, tehnološka opremljenost i nega napreduju u skladu sa vremenom, prevremeni dolazak na svet i dalje je, saglasni su stručnjaci, jedan od najvećih izazova savremene medicine. Podaci SZO kažu da se učestalost prevremenog porođaja danas nalazi u rasponu između 5 i čak 18 odsto. Novorođenče iz prevremenog (preterminskog) porođaja zove se nedonošče ili prematurus.
Zašto se događa prevremeni porođaj
Termin porođaja je vremenski period od navršenih 37 do 42 nedelja gestacije. Ali, u nekim slučajevima do njega može da dođe pre vremena. Tada nastupa prevremeni, odnosno preterminski porođaj. Uzroci prevremnog porođaja su brojni, kao i faktori rizika. Do njega praktično može da dođe u svakoj trudnoći.
Završetak trudnoće i porođaj je trenutak kada plod dostigne sposobnost da rađanjem postane novorođenče i preživi u spoljašnjoj sredini. Inače, trudnoća normalno traje 40 nedelja ili 280 dana (10 lunarnih meseci). Svaki mesec čine 4 sedmice, a računaju se kao 28 dana (svaka sedmica) od prvog dana poslednje menstruacije.
– Termin porođaja je vremenski period od navršenih 37 do 42. nedelje gestacije. Prevremeni (preterminski) porođaj nastupa pre 37+0, a nakon 20+0 nedelja trudnoće. Tada se smatra da je plod zreo. Odnosno, spreman je za život van materice. Definicija prevremenog porođaja nekada se povezivala za telesnu težinu novorođenčeta, ali se vremenom ta granica pomerala, s obzirom na razvoj intenzivne nege novorođenčeta. Danas znamo da je za preživljavanje mnogo značajnija gestacijska starost, zrelost ploda, nego telesna težina na rođenju – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal dr Zagorka Milovanović, specijalista ginekologije i akušerstva.
Prevremeni porođaj, sepsa i Norin dolazak na svet u 24. nedelji trudnoće odredio je život njene porodice
Milena Berić, komunikološkinja iz Beograda i njen suprug Vladimir Arsenijević, pisac, podelili su u maju ove godine sa pratiocima eKlinika portala svoju životnu priču o tome kako se desilo da postanu roditelji ekstremno preterminski rođene bebe. Nora se rodila u 24.nedelji trudnoće. Bilo je to potpuno iznenada, iako su samo neki dan pre toga redovne analize govorile da je sve u najboljem redu.
Od tada je nekoliko puta prolazila kroz krize, bila i životno ugrožena. Ali, nekim čudom, nadljudskom snagom roditelja i medicinskog osoblja ali i srećom, uspevala je da se „iščupa“ i živa, i jača. Priča njenih roditelja ostavila je jake impresije. Prvenstveno, uvereni smo, zbog ogoljenih činjenica koje su izneli i brojnih problema sa kojima se susreću svi čije preterminski rođene bebe idu kroz život dalje. Da, mnogo je sreće i ljubavi. To, kako su nam rekli Milena Berić i Vladimir Arsenijević, ne dolazi u pitanje i nije sporno. Ali, ne mogu se zatvarati oči pred neprekidnim iskušenjima, izazovima, strahovima, neizvesnošću… Pa i onim da možda nikada zaista neće biti „sve u redu“. No, sa tim se mora živeti, i živi se.
Svaki napredak, naizgled i banalan, za prevremeno rođenu decu i roditelje je ogroman
Nora Berić Arsenijević je, zahvaljujući prisutnosti njenih roditelja u javnosti, na neki način postala i simbol borbe svih porodica sa prevremeno rođenom decom. Na svojim društvenim mrežama, Norini roditelji „bez cenzure“ dele i lepe i manje lepe stvari koje su sastavni deo života sa prevremeno rođenim detetom i određenim poteškoćama koje su ostale kao posledica. Ljudi prate, učestvuju, hrabre, komentarišu, ima i suza i smeha, a sve je to samo život koji se ipak ne događa uvek nekom drugom.
Milena Berić, Vladimir Arsenijević i Nora: Od 750 grama i sepse do prvih koraka uz podršku, letovanja, zimovanja, vrtića… Foto: Privatna arhiva
– Danas je bio jedan od onih dana kada sam se neplanirano, na sasvim čudnom mestu i u sasvim neprimerenom trenutku potpuno raspala. To je valjda onaj osećaj koji ljudi imaju kada se trudnoće završe „normalnim“ porođajem, ili na venčanju, ili pri razvodu,ili u bilo kojoj situaciji kad posustanu od intenziteta emocija, zbunjenosti ili osećaja sreće. Stojim tako danas nakon potpisanog ugovora za jedan super veliki i važan projekat koji mnogo volimo. Oko mene – potpuni haos. Desetoro zaposlenih od kojih svako priča svoju priču, stilom „svi u glas“. Uz njih su tu i psi, ptica, telefoni zvone, deo ekipe sprema se na poslovni put, papiri se razleću, u letu i na nogama rešavamo važna pitanja a ujedno, kako to obično biva, organizujemo ljubičaste balone, foliju za rasvetu i kolače za predstojeći Dan prevremeno rođene dece. Dok u isto vreme čistimo ptičicin kavez i bavimo se najvažnijim društveno-političkim pitanjima, nastupa radna tišina i usredsređenost a ja sedam da pojedem svoj prvi obrok – opisala je Norina mama Milena jedan sasvim „običan“ dan dok je Nora u vrtiću (što je takođe bio ogroman korak), i nastavila:
Prvo samostalno spavanje u vrtiću
– Upravo tad zove me psihologinja iz Norinog vrtića (koji smo uz mnogo sreće, kao inkluzivnu ustanovu koja ima razvojnu grupu za decu sa dodatnim potrebama, uspešno našli) i kaže: „Nora spava, šta i kako ćemo sada?“. Nora je prvi put tamo zaspala. Sama. Sa drugom decom. Ostala bez prisustva asistenta. U nekom tamo prostoru i nekom krevetiću sa nekom decom. Samostalna. Pre tri godine i osam meseci, kad se rodila, imala je sepsu, 750 grama… Bila je slepa, providne kože i jedva živa. Sa ne baš mnogo šanse za nastavak života, a kamoli za uspešan razvoj. Neko bi danas rekao kako, eto, vremenom sve ipak dođe na svoje. Ali…
„Znam i da će Noki uspeti da samostalno prohoda i da progovori…“
– Sve ovo je za mene bio a i dalje jeste ozbiljan maraton na terenu nalik rolerkosteru. Maraton sa emotivnim, psihičkim i fizičkim preprekama postavljenim na razdaljinama od po 100m koje nemaš izbora nego da preskačeš. Saplićeš se, ustaješ, rušiš ih, ponovo preskačeš. Neke ti postavlja sam život, a većinu ljudi. I to najčešće oni do kojih ti je stalo. A stvari se, danas znam, nikad ne dešavaju niti se rešavaju same od sebe. Naprotiv. Dešavaju se zahvaljujući ulogu snažne volje, discipline, posvećenosti, tvrdoglavosti i uz mnogo, mnogo rada i lude hrabrosti potkrepljenih snažnom intuicijom, verom i ljubavlju. Zato znam i da će Noki uspeti da samostalno prohoda i da progovori. Samo sam čula Jelu: „Milena, kako ćemo dalje… Milena, Milena jeste tu?“. Nisam mogla da progovorim – ponovila je, i poverila još jednom čitaocima eKlinika portala iskrene emocije mame jedne ekstremno preterminski rođene bebe.
Misterija hobotnica u inkubatorima sa bebama došlim na svet uz prevremeni porođaj
Ono što na fotografijama prevremeno rođenih beba iz inkubatora uvek zapazimo jesu šarene pletene pamučne hobotnice. A prvo što gotovo svi koji o tome ništa ili malo znaju pomisle, jeste da su u pitanju igračke. Ili, da te vesele, neobične rukotvorine služe samo da bebama bude toplije. Ovu misteriju baš na današnji dan, Međunarodni dan prevremeno rođenih beba, čitaocima našeg portala razjašnjavaju neke dobre i vredne žene koje ih heklaju i poklanjaju Centrima za neonatologiju.
Prve drugarice i drugari prevremeno rođenih beba pravljene po svetskim standardima dostupne su i kod nas a besplatno se doniraju Centrima za neonatologiju Foto: Grupa „Heklane hobotnice za prevremeno rođene bebe“
– Heklane hobotnice za prevremeno rođene bebe nisu igračke i ne preporučuju se deci mlađoj od 3 godine. Prvi put su se pojavile u Danskoj i tada su lekari na neonatologiji primetili da se bebama normalizovalo disanje i da su se umirile – kaže u razgovoru za eKlinika portal Slađana Potić.
Šta se dešava kada se prevremeno rođena beba uhvati za krak hobotnice
– Prevremeno rođene bebe imaju jedan uslovni refleks, a to je hvatanje. Budući da mnoge od njih imaju sonde i braunile, dešava se da ih počupaju i da moraju ponovo da se postavljaju. To, naravno, nije nimalo prijatno ni bebama ni medicinskim radnicima, pogotovo ako su bebe jako male. Primećeno je da se bebe, kada dobiju hobotnicu, uhvate za krak koji jako podseća na pupčanu vrpcu i umire se. Tako kompletan proces u inkubatoru bude mnogo jednostavniji i manje stresan za sve, počev od bebe, medicinskih radnika, roditelja, do rodbine… S vremenom se u svetu došlo do standarda, odnosno do tačno određenih proporcija po kojima se hobotnice izrađuju, vrste materijala i posebne vrsta punjenja, jer se hobotnice sterilišu pre nego što se stave u inkubator – prenosi saznanja koja su primenjena i kod nas sagovornica našeg portala.
Hobotnice i u Srbiji, sve krenulo od male Jovane rođene sa 600 grama
U Srbiji je, saznajemo od članica grupe „Heklane hobotnice za prevremeno rođene bebe“ i Slađane Potić, sve počelo 2018. godine. Tada se rodila jedna mala Jovana. Bila je teška jedva 600 grama. Njena mama Jelena je istraživala po internetu kako još može da pomogne svojoj bebi. Pronašla je tekst o hobotnicama. Informisala se u nekoliko grupa na mrežama koje se bave heklanjem da li neko može i želi da napravi hobotnicu. Javilo se više žena. One su kasnije i osnovale grupu „Heklane hobotnice za prevremeno rođene bebe“ .
Prevremeno rođene trojke Anete i Marka iz Beograda danas imaju pet godina, zdrava su i srećna deca Foto: Privatna arhiva, uz saglasnost roditelja
– Konac i punjenje kupujemo sami ili dobijamo tako što nam roditelji, familija i ljudi dobre volje doniraju tačno određenu vrstu konca. Imamo solidnu mrežu žena koje rade hobotnice po celoj Srbiji. Urađene hobotnice idu na proveru i onda se dostavljaju odeljenjima Neonatologije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Godišnje im se preda više od 4000 izrađenih hobotnica. Čitav proces dostave se obavlja po pozivu precizno određene osobe sa nekog od ovih odeljenja i dostavljaju se hobotnice za čiji kvalitet mi odgovaramo. Sve je regulisano određenim Ugovorima. Sa naše strane, odgovaramo za kvalitet konca i punjenja, za koje imamo i setrifikate od proizvođača i dostave, a do odeljenja je da svaka beba ode kući sa svojom „hobom“. Za sve ostale hobotnice koje možda na drugačiji način stižu do beba na ovim odeljenjima nismo odgovorni – objašnjava kako sve funkcioniše za eKlinika portal Slađana Potić.
Kako pomoći da heklanih hobotnica bude što više
U izradu hobotnice svaka od ovih vrednih žena utka nešto svoje. Objašnjavaju nam da na hobotnicu ništa ne sme da se našiva, pa se kreativno izražavaju kroz vez, ili uheklaju direktno. Svaka u svoje „hobe“ utka svoj pečat, svoje pozitivne želje i molitve da hobotnica „odradi“ svoj posao kako treba.
Možete ih kontaktirati ukoliko želite da pomognete tako što ćete donirati konac ili postati deo radnog tima za heklanje hobotnica.
Koji simptomi upozoravaju na prevremeni porođaj
Simptomi i znaci koji ukazuju na prevremeni porođaj su:
- pritisak (donji deo stomaka)
- bol u krstima (poput predmenstrualnih bolova)
- promena vaginalnog sekreta u količini i boji (vodnjikav, sukrvičav ili sluzav)
- regularno stezanje materice
- prsnuće plodovih ovojaka.
Ukoliko trudnica ima bilo koji ili više ovih simptoma, potrebno je, podseća dr Zagorka Milovanović, da se odmah javi svom ginekologu ili u najbližu zdravstvenu ustanovu. Dijagnoza prevremenog porođaja se postavlja ukoliko se pri pregledu evidentiraju promene na grliću materice prouzrokovane kontrakcijama.
