Značajan broj dece oboleo je u četvrtom talasu pandemije covid 19, a neka od njih bila su čak i u kritičnom stanju, sa težom ili teškom kliničkom slikom. Nažalost, od ove infekcije život je izgubilo i nekoliko beba, kao i 16-godišnji dečak iz Vranja. Osim teške kliničke slike, covid 19 kod dece je razvio dodatne komplikacije i tegobe koje prete da postanu trajna posledica obolevanja. Evo šta sve treba da znamo o covid 19 i deci.
Simptomi covid 19 infekcije kod dece
Poslednji, četvrti talas zabeležio je značajan porast broja obolelih u pedijatrijskoj populaciji i pokazalo se da bolest zahvata sve uzrasne grupe, počevši od novorođene dece pa do adolescenata.
− Covid 19 je bolest izazvana korona virusom (SARS CoV-2) i kod dece je ispoljena uglavnom blagom kliničkom slikom. Covid 19 je virusna respiratorna infekcija sa brojnim siptomima. Na prvom mestu, prisutna je povišena telesna temperatura, koja varira od 37,5 °C do 39 °C. Deca imaju kašalj, koji je suv i nadražajan, grebanje i peckanje u grlu, te gubitak čula mirisa i ukusa. Takođe, javljaju se i gastrointestinalne tegobe sa povraćanjem i prolivom. U četvrtom talasu uočene su i neurološke tegobe, pre svega nesvestice i gubitak svesti – kaže za eKlinika portal spec. dr. med Andreja Prijić, specijalista pedijatrije, subspec. pulmologije i načelnica odeljenja u Dečjoj bolnici za plućne bolesti, KBC “Dr Dragiša Mišović-Dedinje“.
Kada je potrebno javiti se lekaru
− Ako dete dobije povišenu telesnu temperaturu i ako je bilo u kontaktu covid pozitivnom osobom, roditeljima se savetuje da se jave u nadležnu ambulantu. Nakon pregleda u covid ambulanti, lekar procenjuje da li je potrebno uraditi dodatne analize: krvnu sliku, CRP i radiografiju pluća. Savetuje se odmaranje i izolacija, a u kućnim uslovima se primenjuju lekovi za snižavanje povišene telesne temperature (paracetamol, ibuprofen) i povećan unos tečnosti. Ako je potrebno uzimaju se antibiotici i vitaminska terapija. Deca uglavnom imaju blag oblik bolesti sa spontanim oporavkom tokom nekoliko dana. Međutim, ako povišena telesna temperatura traje tokom 2-3 dana, detetu nije bolje, kašlje, otežano diše, malaksalo je, ima slab apetit i slab unos tečnosti, potreban je kontrolni pregled pedijatra u covid ambulanti i procena potrebe za hospitalizacijom – naglašava dr Prijić.
Koji su razlozi hospitalizacije
Hospitalizacija je neophodna kod novorođenčadi sa povišenom telesnom temperaturom, starije dece kod koje febrilnost perzistira bez obzira na primenu antibiotika, kao i kod dece koja imaju loše opšte stanje ili zapaljenje pluća, navodi dr Prijić.
– Novorođenčad i mala deca uglavnom imaju blagu kliničku sliku, čak i kada imaju upalu puća dobro reaguju na primenjenu terapiju. Težu kliničku sliku imaju pre svega adolescenti. Kod njih zapaljenje pluća zahteva duže lečenje, uz primenu antibiotika, kiseoničnu i simptomatsku terapiju. Gojaznost predstavlja značajan faktor rizika kod adolescenata obolelih od korona virusa – objašnjava za čitaoce eKlinika portala dr Andreja Prijić.
Posledice covid 19 kod dece i njihov organizam
− Najteža posledica koja se javlja posle preležane infekcije covid 19 kod dece je MIS-C (multisistemski inflamatorni sindrom). Najjednostavnije rečeno MIS-C je bolest koja zahvata skoro sve organe, a nastaje kao posledica preterane reakcije imunog sistema. Ovo je potpuno nova bolest, koja nije bila prisutna pre pojave pandemije. Javlja se od 2 do 6 nedelja nakon preležane infekcije koronavirusom. Učestalost MIS-C je relativno mala (10-15 : 100.000 u populaciji osoba do 21 godine na godišnjem nivou, odnosno 1 : 170 dece obolele od covid 19) – objašnjava dr Prijić.
Kako se manifestuje MIS-C?
− Deca sa MIS-C imaju karakterističnu simtomatologiju, koja se ogleda u zahvatanju velikog broja organskih sistema. Najznačajnije manifestacije ovog oboljenja su povišena telesna temperatura (uglavnom preko 38 °C), loše opšte stanje, malaksalost, zamaranje, gubitak apetita, bolovi u mišićima, osip, povećana prokrvljenost konjunktiva, bolovi u trbuhu, povraćanje, proliv, kašalj, otežano i ubrzano disanje, bol u grudima i tegobe pri mokrenju. Zahvatanje srca i vaskularnog sistema, u okviru MIS-C, je relativno često i u tom slučaju deca ispoljavaju kliničko stanje šoka sa ubrzanim srčanim radom i sniženim krvnim pritiskom. U laboratorijskim analizama, karakteristično je prisustvo značajno povišenih koncentracija parametara inflamacije (CRP, prokalcitonin, ilnterleukin-6, feritin, D-dimeri), uz povišenu vrednost neutrofila i sniženu vrednost limfocita u krvnoj slici – navodi u razgovoru za eKlinika portal dr Andreja Prijić i dodaje:
− MIS-C predstavlja teško oboljenje. Međutim, ako se na vreme prepozna i pravovremeno leči u većini slučajeva možemo očekivati kompletan oporavak. U retkim slučajevima, bez obzira na primenjene medicinske mere, mogu nastati dugotrajnije posledice.
Da li decu koja su hospitalizovana treba češće dovoditi na kontrole?
− Kod dece koja su imala težu upalu pluća savetuju se kontrolni pregledi dečjeg pulmologa sa ciljem kliničke procene, analize funkcije pluća (spirometrije) i eventualne terapije. Takođe, u slučaju ispoljavanja kardiovaskularnih manifestacija nakon covid 19, savetuje se pregled dečjeg kardiologa. Savet za roditelje je da se održi pre svega pozitivan stav. U svakom slučaju, zdrava ishrana, dovoljan unos tečnosti, mirovanje i dovoljno sna, predstavljaju navike koje svi mogu da primene, a koje značajno utiču na poboljšanje imuniteta kod dece – savetuje dr Prijić.
Covid 19 kod dece navodi na pitanje „vakcina – da ili ne“?
− Udruženje pedijatara Srbije, u skladu sa preporukama i savetima SZO, izdalo je preporuku da se vakcinišu deca starija od 12 godina, prvenstveno deca sa komorbiditetima. Vakcinacija se primenjuje kod dece koja nisu imala oboljenje i kod dece nakon tri meseca od preležane infekcije – kaže spec. dr. med Andreja Prijić, specijalista pedijatrije, subspec. pulmologije i načelnica odeljenja u Dečjoj bolnici za plućne bolesti, KBC “Dr Dragiša Mišović – Dedinje“.
