Umor, promukao glas, povišena temperatura, kašalj, sekrecija iz nosa, bol u grlu… najčešći su simptomi i znaci Epštajn-Bar (Epstein-Barr) virusa, s kojim se velika većina ljudske populacije susrela barem jednom u životu. Ovaj virus je najčešći uzročnik infektivne mononukleoze, ne postoji injekcija ili lek koja bi sprečila njegovo širenje, lako se prenosi, ali i lako se leči. Stanje, ipak, nekad može da se iskomplikuje ako se Epštajn-Bar virus u isto vreme sudari sa virusom gripa i/ili covid 19 infekcijom ili ako osoba ima dodatno oslabljen imunski sistem zbog drugih bolesti.
Mononukleoza pripada grupi kapljičnih infekcija
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od 55 do 60 odsto dece mlađe od 3 godine i čak 90 do 98 odsto odraslih ima antitela na Epštajn-Bar virus. Ovaj virus pripada grupi široko rasprostranjenih herpes virusa i najčešći je uzročnik infektivne mononukleoze, koja je najzastupljenija kod mladih u uzrastu od 15 do 25 godina.
– Izvor virusa i prenosilac je obolela osoba. Mononukleoza pripada takozvanim kapljičnim infekcijama, što znači da se virus, koji je inače neotporan u spoljnoj sredini, prenosi direktno kapljičnim putem oralno, preko usta. Na primer, tokom govora, kašlja, kijanja, a kod mladih najčešće poljupcem. Iz tog razloga bolest se naziva i „bolest poljupca“. Virus se može preneti i indirektnim putem, što je ipak ređi način, preko zajedničkog pribora za jelo i higijenu – kaže za eKlinika potral specijalista pedijatar Doma zdravlja Vračar u Beogradu dr Aleksandra Bogdanović–Vukosavljević.
Virus ostaje zauvek u telu
U slučaju da ste se jednom zarazili Epštajn-Bar virusom, on ostaje zauvek u vašem telu. Uglavnom se infekcija ovim virusem javlja u ranom detinjstvu, a najčešće se širi oralnim putem. Stručnjaci navode da se ovaj virus brzo prenosi, posebno u detinjstvu. Nosioci infekcije su često asimptomatski i ne znaju da imaju u telu Epštajn-Bar virus.
Neka serološko-epidemiološka istraživanja pokazala su da u sredinama sa nižim životnim standardom infekcija Epštaj-Bar virusom javlja već u prve tri godine života. S druge strane, u visoko razvijenim zemljama primarne infekcije se javljaju najčešće u periodu adolescencije. Epštajn-Bar virus dobio je ime po naučnicima Michael Anthony Epsteinu i Yvonne Barr koji su ga izolovali iz ćelija Burkittovog limfoma 1964, da bi 1968. godine potvrđeno da je ovaj virus uzročnik mononukleoze.
Neće se kod svih razviti tipična klinička slika
Dr Bogdanović Vukosavljević kaže da je mononukleoza bolest najrasprostranjenija kod mladih osoba, koje su u bliskom međusobnom kontaktu u školi, na fakultetu. Ipak, i u ovom uzrastu neće se kod svih inficiranih razviti tipična klinička slika bolesti, tako da određen broj mladih može biti asimptomatski prenosilac virusa.
– Što se tiče pojave bolesti u odrasloj populaciji, podložnije su joj osobe sa već imunokompromitovanim bolestima (koje narušavaju imuni sistem), kao što su maligna oboljenja, imunodeficijentna stanja, posle transplantacije i slično – objašnjava sagovornica eKlinika portala.
Koji su znaci i simptomi mononukleoze?
Period od zaražavanja (prenosa virusa) do pojave prvih simptoma i znaka bolesti je individualan. Može trajati od 7 do 30, a najčešće oko 15 dana. Mononukleoza je praćena visokom temperaturom od 38 do 40 stepeni.
– Bolest se manifestuje i glavoboljom, sekrecijom iz nosa, kašljem, koji je suv i nadražajni, bolom u mišićima, gubitkom apetita. Specifični simptomi i znaci su bol u grlu i vratu, usled zapaljenskog procesa u ždrelu, tonzilama (krajnicima) i usled otoka limfnih žlezda na bočnim stranama vrata. Uvećanje i bol žlezda vrata ne mora biti simetrično. Kao specifični znak bolesti javljaju se uvećanje i ostalih žlezda u organizmu, najpre i najčešće slezine, nešto ređe jetre i drugih žlezda – objašnjava dr Aleksandra Bogdanović Vukosavljević.
Kako se bolest dijagnostikuje?
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka kao što su bol u grlu, povišena telesna temperatura, otok i bol žlezda vrata i detaljnim pregledom pacijenta.
– Dopunske dijagnostičke procedure podrazumevaju hematološku i serološku obradu, što znači analizu kompletne krvne slike, biohemijskih parametara, enzima jetre (ALT, AST) i kao najpreciznija potvrda bolesti, serološka dijagnostika se postavlja određivanjem specifičnih antitela na Epštajn-Bar virus (porast IgM At u akutnoj fazi bolesti) – navodi dr Bogdanović Vukosaljević i dodaje da je kao dijagnostički postupak značajan i ultrazvuk stomaka, jer se ovim pregledom precizno određuje veličina jetre i slezine, koje su najčešće uvećane.
Kako se leči mononukleoza?
Svi simptomi i znaci bolesti najčešće traju od 5 do 10 dana, nekada i nešto duže.Uglavnom se nakon nedelju dana postepeno povlače. Ipak, kako kaže dr Bogdanović Vukosaljević, najduže se zadržavaju otok i uvećanje žlezda, slezine i jetre. Bolest se najčešće završava izlečenjem posle 15 do 25 dana. Terapija je primarno simptomatska. Izuzetno se uvodi antibiotik, ukoliko se razvije bakterijska superinfekcija ždrela.
Higijensko-dijetetske mere
Doktorka dr Aleksandra Bogdanović Vukosaljević naglašava poštovanje higijensko-dijetetskog režima, kao veoma značajno za lečenje bolesti.
– To podrazumeva apsolutno mirovanje (poštedu od fizičkih aktivnosti) i adekvatnu ishranu. Ukida se masna hrana, pržena, pečena začinjena jela, alkoholna, gazirana pića. Obroci bi trebalo da budu količinski manji, vremenski češći, uz dovoljan unos tečnosti. Infektivna mononukleoza je benigno oboljenje koje ima dobru prognozu. Izuzetno se mogu javiti i ozbiljne komplikacije bolesti, kao što je, veoma retka i teška ruptura (pucanje) slezine – naglašava za eKlinika portal dr Bogdanović Vukosavljević.
Šta ako se „sudari“ više virusa?
U nekim slučajevima je moguće da infekcija traje više nedelja i meseci, tada se bolest ispoljava hroničnim umorom. Mononukleoza se javlja tokom cele godine, ali je učestalija u jesenjim i zimskim mesecima, kada se, kako objašnjava naša sagovornica, imunitet kompromituje nekim drugim sezonskim virusnim infekcijama.
– Svakako istovremena infekcija, na primer, Epštajn-Bar virusom i virusima influence ili virusom SARS-CoV-2 uticala bi da klinička slika i sam tok bolesti budu teži, lečenje duž, a i duži oporavak, uz mogućnost razvoja komplikacija bolesti – kaže dr Bogdanović Vukosavljević.
Kada se ne ide u školu i vrtić?
Prema rečima sagovornice eKlinika portala,veoma je bitno da roditelji uče decu osnovnim higijensko epidemiološkim pravilima, koja su zajednička u prevenciji svih zaraznih bolesti i naročito kapljičnih infekcija.
– Ta pravila podrazumevaju adekvatnu fizičku distancu, redovnu higijenu ruku, naročito izbegavanje nepotrebnih bliskih kontakata. U toku akutne faze bolesti, kao i tokom oporavka, pacijenti ne bi trebalo da borave u kolektivu u predškolskim i školskim ustanovama. Nakon bolesti trebalo bi da budu oslobođeni od fizičkih aktivnosti naredna 3 meseca, po potrebi i duže, što se individualno procenjuje – objašnjava dr Aleksandra Bogdanović-Vukosavljević.
