Ožiljno tkivo formira trakasta oštećenja po celoj jetri uništavajući njenu unutrašnju strukturu i narušavajući sposobnost da se regeneriše i funkcioniše normalno
Fibroza može brže da se razvije kada je uzrokovana blokadom žučnih kanala Foto: Shutterstock
Fibroza jetre je formiranje abnormalno velike količine ožiljnog tkiva u ovom organu. Nastaje kada naša jetra u procesu regeneracije pokušava da „popravi“ i zameni oštećene ćelije.
Jedna od najčešćih bolesti jetre uz cirozu jeste fibroza. Obe bolesti nastaju kao rezultat drugih uzroka koji oštećuju ovaj organ. Ciroza jetre je stanje koje rezultira patološkim promenama i one zahvataju sve delove jetre.
Do fibroze dolazi kada jetra više puta doživi neko oštećenje ili im je iz nekog razloga kontinuirano izložena. Nakon neke pojedinačne epizode ili povrede tkiva, čak i ako je teška (kao kod akutnog hepatitisa na primer), jetra se obično regeneriše tako što stvara nove ćelije. Vezuje ih za unutrašnju mrežu tkiva koja tu ostaje i kada neke ćelije jetre odumru.
Kada se oštećenja ponavljaju ili su kontinuirana (hronični hepatitis), ćelije jetre pokušavaju da se regenerišu i zamene ih novim, zdravim. Međutim, ti pokušaji često rezultiraju stvaranjem ožiljnog tkiva (fibroza). Fibroza može brže da se razvije kada je uzrokovana blokadom žučnih kanala.
Ožiljno tkivo zamenjuje ćelije u jetri ali za razliku od njih ne obavlja nikakvu funkciju. Ali, ono može da poremeti unutrašnju strukturu jetre i ometa protok krvi u nju i u njoj, ograničavajući dotok krvi za funkcionisanje ćelija jetre. Bez dovoljno krvi, ćelije umiru i formira se više ožiljnog tkiva. Takođe, povećava se krvni pritisak u veni koja prenosi krv iz creva u jetru (portalna vena, vena porta). To uzrokuje stanje koje se naziva portalna hipertenzija.
Fibroza može da se zaustavi ako se uzrok odmah identifikuje i reaguje, ali na samom početku bolesti. Međutim, nakon meseci ili godina ponovljenih ili kontinuiranih oštećenja, fibroza postaje široko rasprostranjena i trajna. Ožiljno tkivo formira nabore ili oštećenja oblika traka po celoj jetri, uništavajući unutrašnju strukturu jetre i narušavajući njenu sposobnost da se regeneriše i funkcioniše normalno.
Različiti poremećaji ali i korišćenje nekih lekova mogu kontinuirano da oštete jetru i tako izazovu fibrozu. Među najčešćim uzrocima su:
Nealkoholna masna jetra se obično javlja kod ljudi koji imaju višak telesne težine, dijabetes ili predijabetes i/ili visok nivo masti (lipida) i holesterola u krvi. Ovakva kombinacija faktora rizika za bolest masne jetre često se naziva metabolički sindrom.
Širom sveta, virusni hepatitis B je takođe čest uzrok. Ponekad uzrok fibroze nije poznat.
Sama fibroza ne izaziva konkretne imptome, a klasični simptomi mogu biti posledica poremećaja koji izazivaju fibrozu. Takođe, ako fibroza napreduje, može se razviti ciroza.
Ciroza može da izazove komplikacije kao što je portalna hipertenzija, a ovo stanje će onda dati simptome tipične za posledičnu bolest.
Biopsija jetre je najpouzdaniji način da se otkrije i odredi stadijum fibroze, kao i da se identifikuje poremećaj koji uzrokuje fibrozu. Biopsija se često radi da bi se potvrdila dijagnoza, da bi se identifikovao uzrok bolesti jetre, stadijum nivo fibroze ili prisustvo ciroze, kao i da se proceni odgovor na lečenje.
Budući da je biopsija jetre invazivna i može da izazove komplikacije, lekari kod nekih pacijenata najpre rade testove iz krvi ili druge dijagnostičke metode (ultrazvuk, CT skener). Što je tkivo jetre tvrđe, to će verovatno biti teža fibroza. Koja god metoda da se radi, potrebno je da je obavi stručnjak sa iskustvom.
Lekari se fokusiraju na lečenje uzroka, a to često zaustavlja ili usporava dalje stvaranje ožiljaka na jetri. Ponekad dovodi do poboljšanja. Najčešći načini lečenja su:
Nažalost, nijedan dostupan lek za sada ne zaustavlja u potpunosti formiranje ožiljnog tkiva efikasno i bezbedno, ali lekovi koji mogu da smanje fibrozu neprekidno se proučavaju u kliničkim studijama.