Po čemu se razlikuju esencijalni tremor i onaj koji prati Parkinsonovu bolest

Tremor (esencijalni tremor) je neurološko stanje koje izaziva nevoljno i ritmično drhtanje. Može da zahvati gotovo svaki deo tela. Ipak, najčešće se javlja u rukama, posebno pri obavljanju jednostavnih poslova (pijenje iz čaše, držanje nekog predmeta, vezivanje pertle…).

Koliko je esencijalni tremor zabrinjavajuće stanje

Esencijalni tremor obično nije opasno stanje, ali se najčešće pogoršava tokom vremena i kod nekih ljudi može da ima i ozbiljniji oblik. Druga zdravstvena stanja ne izazivaju esencijalni tremor i ne daju ga kao simptom, ali se on ponekad meša sa Parkinsonovom bolešću. Razlog je to što u jednom delu ova manifestacija ima dodira, odnosno podseća na tremor koji je redovni pratilac i sastavni deo Parkinsonove bolesti.

Esencijalni tremor može da se javi u bilo kom uzrastu, ali je najčešći kod ljudi starijih od 40 godina.

Tremor i najčešći simptomi

Osnovni simptomi tremora su:

• drhtanje počinje postepeno i uočljivije je na jednoj strani tela
• pogoršava se sa kretanjem
• obično se prvo javlja u rukama, pogađajući jednu ili obe ruke
• mogući pokreti glave u smeru potvrde ili negacije („da-da“ ili „ne-ne“)
• može da se pogorša emocionalnim stresom, umorom, kofeinom ili izloženosti ekstremnim temperaturama.

Esencijalni tremor i Parkinsonova bolest

Mnogi ljudi povezuju tremor isključivo sa Parkinsonovom bolešću, ali se ova dva stanja razlikuju prvenstveno zbog sledećih činjenica:

• kada se tremor javlja (esencijalni tremor ruku se obično javlja kada se koriste ruke, a tremor od Parkinsonove bolesti je najuočljiviji kada su ruke sa strane tela ili u krilu
• povezana stanja (esencijalni tremor ne uzrokuje druge zdravstvene probleme, ali Parkinsonovu bolest prate pognuto držanje, sporije kretanje i povlačenje stopala pri hodu; međutim, ponekad i ljudi sa esencijalnim tremorom razviju druge neurološkesimptome, kao što je nestabilan hod
• zahvaćeni delovi tela (sencijalni tremor uglavnom podrazumeva ruke, glavu i glas; drhtanje odnosno tremor od Parkinsonove bolesti obično počinje u rukama i može da zahvati u noge, bradu i druge delove tela).

Postavljanje dijagnoze

Dijagnostikovanje esencijalnog tremora podrazumeva pregled lične ali i porodične medicinske istorije, opis simptoma i fizički pregled. Nažalost, precizni i konkretni medicinski testovi za dijagnozu esencijalnog tremora ne postoje. Dijagnoza je često posledica isključivanja drugih stanja koja bi mogla da izazovu simptome. Neki od testova koji pomažu konačnoj dijagnostici su:

• neurološki pregled (testiranje funkcionalnosti nervnog sistema: refleksi tetiva, snaga i tonus mišića, sposobnost osećanja određenih senzacija, držanje i koordinacija, hod)
• laboratorijski testovi krvi i urina (moguće otkrivanje bolesti štitaste žlezde, metabolički problemi, neželjeni efekti lekova, merenje nivoa hemikalija koje mogu da izazovu tremor)
• provera različitih aktivnosti (kada pijete iz čaše, držanje ispruženih ruku, pisanje, crtanje spirala).
• provera nivoa dopamina (kod Parkinsonove bolesti ovaj hormon utiče na funkcionalnost i stabilnost mišićnog tkiva, kao i na raspoloženje).

Lečenje esencijalnog tremora

Nekim ljudima sa esencijalnim tremorom neće biti potrebna nikakva terapija ukoliko su simptomi blagi i ako uspevaju da ih kontrolišu. Međutim, ako tremor otežava rad ili obavljanje drugih svakodnevnih aktivnosti, lekar će predložiti neke od terapijskih opcija (lekovi, fizikalna terapija, ređe hirurška intervencija). Takođe, esencijalni tremor ponekad može biti put za ustanovljavanje Parkinsonove bolesti, kompleksiju bolest koja se leči drugačijim metodama.