Zdravlje

Herpes virusi trajno nastanjuju telo čoveka, a kako se bude iz faze „spavanja“

Priredio/la: I.V.

Više od 90 odsto svih ljudi zaraženo je ljudskim herpes virusom HHV-6, a da to u stvari i ne primećuje

Do sada je identifikovano 8 različitih herpes virusa kod ljudi, koji se nakon akutne infekcije svi  trajno nastanjuju u telu čoveka. Pod određenim okolnostima herpes virusi se bude iz svoje „uspavane“ faze, razmnožavaju se i napadaju druge ćelije, a ta reaktivacija često je povezana sa simptomima kao što su svrab ili šindre (osip).

Herpes virusi pokreću sopstveno buđenje

Istraživački tim sa  Julius-Maximilians-Universität u Nemačkoj po prvi put su uspeli da pokažu koji je to, do sada nepoznati ćelijski mehanizam, kojim ljudski herpes virus 6 (HHV-6) pokreće sopstveno buđenje, a rezultati studije objavljeni su u časopisu Nature. Tokom evolucije, većina herpes virusa naučila je da koristi male RNK molekule, takozvane mikroRNK, kako bi uz pomoć njih reprogramirali ćelije domaćina u svoju korist. Istraživači su pokazali da virusna mikroRNA deluje kao glavni regulator koji izaziva reaktivaciju virusa.

Koji problemi se javljaju kada se reaktiviraju herpes virusi?

Više od 90 odsto svih ljudi zaraženo je HHV-6 virusom, a da to i ne primećuje. Virus verovatno izaziva probleme samo kada se više puta „probudi“. Ali, sumnja se da reaktivacija HHV-6 narušava funkciju srca, što uzrokuje odbacivanje transplantiranih organa i izaziva bolesti kao što su multipla skleroza ili sindrom hroničnog umora (ME/CFS). Pored toga, nedavne studije pokazuju da ovaj herpes virus može da bude uključen u razvoj šizofrenije, bipolarnog poremećaja i drugih bolesti nervnog sistema.

– Kako se herpes virusi reaktiviraju iz stanja mirovanja centralno je pitanje istraživanja ovih  virusa. Ako ovo shvatimo znaćemo kako treba preventivno da reagujemo. Ranije nepoznat – ključ za ovaj proces je virusna mikroRNA, nazvana miR-aU14. To je centralni prekidač koji inicira reaktivaciju HHV-6 – objašnjava dr Lars Dölken, virusolog sa Julius-Maximilians-Universität. 

Šta mikroRNA radi u ćeliji?

Regulatorni miR-aU14 potiče od samog virusa. Čim se ekspresuje, on ometa metabolizam ljudskih mikroRNA i tada selektivno onesposobljava sazrevanje nekoliko mikroRNK porodica miR-30. Kao rezultat toga, ove važne ćelijske mikroRNA se više ne proizvode. Zauzvrat ovo utiče na put ćelijske signalizacije, takozvanu os miR-30/p53/Drp1. Kroz ovaj put, virusni miR-aU14 indukuje fragmentaciju mitohondrija – ćelijskih struktura od centralnog značaja za proizvodnju energije, ali i za prenos signala u odbrani od virusa.

Virusni miR-aU14 tako ometa proizvodnju interferona tipa I — supstancu „glasnika“ kojom ćelija signalizira imuno sistemu da postoji prisustvo virusa u organizmu. S obzirom na to da interferoni nedostaju, herpes virus može neometano da pređe iz uspavanog u aktivno stanje. Zanimljivo je da je istraživački tim takođe uspeo da pokaže da virusna mikroRNA nije samo neophodna za replikaciju virusa, već i direktno pokreće reaktivaciju virusa iz njegovog stanja mirovanja.