Za kontrolu dijabetesa, važno je pratiti i održavati zdrav nivo šećera u krvi natašte. Za ljude sa predijabetesom, upravljanje nivoom šećera u krvi može da pomogne da se preokrene stanje i spreči razvoj dijabetesa
Nivo šećera u krvi natašte, na prazan stomak, daje vitalne naznake o tome kako osoba kontroliše šećer u krvi. Šećer u krvi ima tendenciju da dostigne maksimalan nivo oko sat vremena nakon jela, a zatim kreće da opada. Visok nivo šećera u krvi natašte ukazuje na insulinsku rezistenciju ili dijabetes, dok nenormalno nizak nivo šećera u krvi može biti posledica uzimanja lekova za dijabetes.
Telu je potrebna glukoza za energiju, a glukoza dolazi iz hrane koju jedemo. Međutim, telo ne koristi svu energiju odjednom. Insulin omogućava skladištenje i oslobađanje glukoze po potrebi. Nakon obroka, nivo šećera u krvi raste i obično dostiže vrhunac oko sat vremena nakon jela. Koliko visoko nivo šećera u krvi može da poraste, i tačno vreme kada glukoza dostigne vrhunac – zavisi od ishrane.
Faktori koji su povezani sa hranom, a koji mogu da izazovu značajan porast šećera su:
Nivo šećera u krvi natašte zavisi od tri faktora:
Da bi se procenio nivo šećera u krvi natašte koristi se test glikozilovanog hemoglobina (HbA1C) ili konvencionalni test šećera u krvi.
HbA1C test – HbA1C je glavni test koji lekari koriste za kontrolu dijabetesa. HbA1C test meri kako telo kontroliše šećer u krvi tokom vremena, obično u poslednja 2 do 3 meseca. Ako je nivo veoma visok, možda će trebati drugi test.
Testiranje šećera u krvi kod kuće – Osoba može da testira nivo šećera u krvi kod kuće. U većini slučajeva, lekari traže da se izmeri šećer u krvi natašte, odmah nakon buđenja i pre nego što se nešto pojede ili popije. Takođe može da se meri šećer u krvi pre jela ili 2 sata posle obroka, kada se šećer u krvi vraća na normalne vrednosti.
Pravo vreme za testiranje zavisi od ciljeva lečenja i drugih faktora. Na primer, većina ljudi koji imaju dijabetes ne treba da se testira između obroka, osim ako ne koriste lek za dijabetes koji može da smanji nivo šećera u krvi. Drugi mogu da se testiraju između obroka, ako smatraju da im je nivo šećera nizak.
Testiranje u kućnim uslovima:
Kontinuirano praćenje glukoze – Druga opcija za svakodnevnu upotrebu je kontinuirano praćenje glukoze (CGM). Za CGM, osoba nosi aparat 24 sata dnevno, koji stalno beleži nivo glukoze u krvi.
Testovi krvi koji se ne rade na prazan stomak:
Ciljani nivo šećera u krvi je idealan raspon koji ljudi treba da pokušaju da održavaju što je češće moguće. Pošto nivo šećera u krvi varira tokom dana zbog faktora kao što su lekovi, unos hrane i fizička aktivnost, nijedno očitanje šećera u krvi ne može da otkrije koliko dobro neki organizam obrađuje šećer.
Prema izveštaju American Diabetes Association ovo su vrednosti za HbA1C:
Predijabetes je kada je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok da bi ukazao na dijabetes.
Ciljani brojevi nivoa šećera u krvi izraženi su u miligramima po decilitru (mg/dl):
Nivo šećera u krvi natašte od 100-125 mg/dl ukazuje na predijabetes.
Ljudi će verovatno osetiti simptome ako im je nivo šećera u krvi prenizak ili previsok.
Nizak nivo šećera u krvi – Prenizak šećer u krvi može da izazove simptome kao što su:
Visok nivo šećera u krvi – Visok nivo šećera u krvi ili hiperglikemija ima ove simptome:
Osobe sa dijabetesom i oni koji su u riziku od dijabetesa treba da razgovaraju sa lekarom ako: