Lekovi za dijabetes mogu da prestanu da deluju – šta se tada radi

Lekovi za dijabetes su efikasni u snižavanju šećera u krvi kada ishrana i vežbanje nisu dovoljni za lečenje dijabetesa tipa 2. Ipak, ovi lekovi nisu savršeni i ne deluju uvek dugoročno. Čak i ako ste uzimali lek baš onako kako vam je lekar propisao, može se desiti da se ne osećate bolje. Ovi lekovi  mogu, a i često prestaju da deluju. Oko 5 do 10 procenata ljudi sa dijabetesom tipa 2 prestane da reaguje na lekove svake godine. Ako lek za dijabetes više nema dejstvo, lekar, endokrinolog, mora da razmotri druge opcije lečenja.

Šta se radi kada lekovi za dijabetes prestanu da deluju

Kada lek za dijabetes prestane da deluje, kada osetite da stanje umesto da se poboljšava, postaje sve lošije, obavezan je pregled lekara. Prvo što će lekar želeti da zna je da li se nešto promenilo u vašoj dnevnoj rutini. Mnogo faktora može da utiče na to koliko dobro lek deluje. Na primer, povećanje telesne težine, promene u ishrani ili fizičkoj aktivnosti ili nedavna bolest. Unošenje nekoliko promena u ishranu ili više vežbanja svakog dana može da bude dovoljno da se ponovo povrati nivo šećera u krvi i drži pod kontrolom.

Ako izabrani ne deluje, dodaje se drugi lek

Metformin je često prvi lek izbora za kontrolu dijabetesa tipa 2. Ako izabrani lek za dijabetes prestane da deluje, sledeći korak je dodavanje i drugog leka. Postoji nekoliko drugih lekova za dijabetes koje lekar može da propiše, i oni deluju na različite načine:

• Sulfonamidi, derivati sulfoniluree u koje spadaju glibenklamid, gliklazid, glimepirid stimulišu pankreas da proizvodi više insulina nakon jela.
• Meglitinidi poput repaglinida pokreću vaš pankreas da oslobađa insulin nakon obroka.
• Agonisti receptora peptida-1 (GLP-1) slični glukagonu, kao što su eksenatid i liratuglid stimulišu oslobađanje insulina, smanjuju oslobađanje glukagona i usporavaju pražnjenje stomaka.
• Inhibitori SGLT2 (Inhibitor natrijum-glukoznog kotransportera tipa 2) empagliflozin, kanagliflozin i dapaglifozin snižavaju šećer u krvi tako što bubrezi oslobađaju više glukoze u urin.
• Inhibitori dipeptidil peptidaze-4 (DPP-4) kao što su sitagliptin, linagliptin i saksagliptin stimulišu oslobađanje insulina i smanjuju oslobađanje glukagona.
• Tiazolidindioni kao što je pioglitazon pomažu telu da bolje reaguje na insulin i proizvodi manje šećera.
• Alfa-glukozidaza-akarboza i miglitol smanjuju apsorpciju glukoze.

Možda će nekim ljudima trebati više od jednog od navedenih lekova kako bi postigli odgovarajući nivo šećera u krvi, a neki od ovih lekova, na primer, kombinuju dva leka za dijabetes u jednom. Takve su kombinacije glipizid i metformin i saksagliptin i metformin. Uzimanje jedne tablete olakšava doziranje i smanjuje šanse da se zaboravi koji lek i kada treba da se uzme.

Kada lekovi za dijabetes ne reaguju, insulin je sledeća opcija

Druga opcija je da lekar propiše insulin uz već postojeći lek za dijabetes ili da se pređe samo na insulin. Lekar može da preporuči terapiju insulinom ako je nivo A1C testa — koji pokazuje nivo šećera u krvi u poslednja dva do tri meseca, veoma daleko od zadatog cilja ili ako postoje simptomi visokog šećera u krvi, kao što su žeđ ili umor. Pravilno uzimanje insulina zapravo je neka vrsta odmora preopterećenom pankreasu. Insulin, takođe, može da pomogne da se brzo reguliše šećer u krvi i tada pacijent počinje da se oseća bolje.

Insulin se nalazi u nekoliko oblika koji su klasifikovani na osnovu toga koliko brzo deluju, piku delovanja i dužini trajanja. Brzo delujući insulini počinju da deluju brzo nakon obroka i obično vreme trajanja je oko dva do četiri sata. Dugodelujući insulini se obično uzimaju jednom dnevno i koriste se za kontrolu šećera u krvi između obroka ili preko noći.