Ima i mišljena da nisu do kraja poznati sigurni uzroci pada šećera posle obroka. Veruje se da su neke osobe preosetljive na delovanje hormona epinefrina, druga škola smatra da je uzrok deficit hormona glukagona
Foto: Shutterstock
Nagli pad šećera posle obroka, najčešće u roku od četiri sata, naziva se reaktivna ili postprandijalna hipoglikemija. Ovo je stanje koje se može javiti i kod osoba koje nemaju dijagnozu dijabetesa. Pojedini stručnjaci navode da je ishrana zasnovana na velikim količinama slatkih namirnica, najčešći razlog naglog pada šećera. U takvim uslovima osobe koje nemaju dijabetes nepravilnom ishranu podstiču pankreas da luči insulin.
Reaktivna hipoglikemija nastaje i kao posledica upotrebe nekih lekova. Moguće je da uzrok reaktivne hipoglikemije bude i nepoznat. Stručnjaci hipoglikemiju označavaju kao stanje kada je vrednost šećera u krvi manja od 3.7 mmol/L. Normalne vrednosti šećera u krvi, u jutarnjim časovima na prazan stomak su 4.0 mmol/L do 5.6 mmol/L.
Hipoglikemija je česta kod pacijenata koji boluju od dijabetesa, kod kojih nagli pad šećera u krvi može biti i reakcija na visoke doze insulina. Kod osoba koje nemaju dijabetes reaktivna hipoglikemija je reakcija na obrok sa visokim sadržajem ugljenih hidrata.
U nekim situacijama ovaj pad šećera je faktor rizika za predijabetes i dijabetes, ili posledica operacije želuca. Nagli pad šećera moguć je posle gladovanja, upotrebe nekih lekova, alkohola ili kao reakcija na neku bolest, na primer može biti posledica delovanja hormona.
Reaktivna hipoglikemija se javlja kod osoba koje nemaju dijabetes i uglavnom posle obroka, nasuprot tome pad šećera kod pacijenata sa dijabetesom uglavnom je posledica odlaganja ili preskakanja obroka. Hipoglikemija kod osoba sa dijabetesom nekada je posledica prevelike doze insulina ili lekova za kontrolu dijabetesa.
Reaktivna hipoglikemija može izazvati simptome u rasponu od blagih do teških. Simptomi zavise od brzine pada šećera u krvi, pa su zato raznoliki. Neki od simptoma su drhtavica, osećaj gladi, ubrzani rad srca. Moguć je osećaj anksioznosti ili panike, pojedini pacijenti se pojačano znoje, žale se na glavobolju, umor, lošu koncentraciju, mučninu, vrtoglavicu, osećaj slabosti.
Ukoliko je u pitanju jači pad šećera u krvi, mogući su ozbiljniji simptomi. Pacijent je često dehidriran, konfuzan, javljaju se promene u ponašanju, praćene nespretnim pokretima, zamagljenim vidom i u najtežoj situaciji gubitkom svesti.
U većini situacija, jedna epizoda reaktivne hipoglikemije nije razlog za zabrinutost, osim u težim slučajevima kada se pacijent zbog naglog pada šećera u krvi onesvesti. Ozbiljniji simptomi uočavaju se i kod osoba koje ne konzumiraju dovoljne količine vode.
Ponavljajuće epizode hipoglikemije su stanje koje se mora ispitati, moguće je da su navike u načinu ishrane okidač za pad šećera, iza hipoglikemije može da se kriju nedijagnostikovana zdravstvena stanja, kao što su Adisonova bolest ili pankreatitis.
Reaktivna hipoglikemija dijagnostikuje se merenjem količine glukoze u krvi tokom trajanja simptoma. Ukoliko je nivo glukoze u krvi manji od 3, 7 mmol/L, stručnjak može preporučiti dodatna testiranja.
Slabost, vrtoglavica, preznojavanje, ubrzani rad srca su simptomi koji prate hipoglikemiju, ali i mnoga druga stanja kao što su anksioznost, migrena, toplotni udar, menopauza, hipertireoza.
Ima i mišljena da u većini slučajeva nisu do kraja poznati sigurni uzroci pada šećera posle obroka. Veruje se da su neke osobe preosetljive na delovanje hormona epinefrina, druga škola smatra da je uzrok deficit hormona glukagona. Reaktivna hipoglikemija uočava se i kod osoba koje preskaču obroke, posle naporne fizičke aktivnosti, kod ljudi koji unose manje količine hrane.
U slučaju da je reaktivna hipoglikemija posledica neke bolesti, terapija je usmerena na lečenje osnovne bolesti. Ukoliko nagli pad šećera u krvi nije posledica neke druge bolesti, pacijent se osposobljava da na pravi način reaguje na moguće epizode hipoglikemije, primenjuju se i izmene u načinu ishrane.
Nagli pad šećera u krvi može se regulisati konzumacijom određenih namirnica, na osnovu pravila 15 – 15. U situacijama kada dođe do naglog pada šećera koristi se 15 grama brzo delujućih ugljenih hidrata, a nivo šećera u krvi se proverava posle 15 minuta. Brzo delujući ugljeni hidrati su hrana ili piće koje može brzo da reguliše nivo šećera u krvi. U slučaju da je i posle 15 minuta nivo šećera i dalje nizak primenjuje se još jedna porcija brzo delujućih ugljenih hidrata.
Preporučuje se na primer, konzumacija pola banane, pola šolje voćnog soka, jedna supena kašika meda, dve supene kašike suvog grožđa, šolja nemasnog mleka, jedna kašika šećera. Savet je da kada dođe do regulacije šećera, konzumiramo malu užinu, kako bismo sprečili ponovni rast ili pad šećera. Preporuka je da se za ovu užinu konzumira jedna banana ili narandža, koštunjavo voće (orah, badem, lešnik).
Dobro izbalansirana ishrana sa dovoljnim količinama nemasnih proteina, žitarica od celog zrna, povrće, voće, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masnoća neophodni su kako bi se regulisao stanje. Potrebno je ograničiti upotrebu namirnica sa visokim glikemijskim indeksom. Naglasak je na malim i čestim obrocima, sa dosta biljnih vlakana i proteina. Nemojte duže od tri sata da čekate na sledeći obrok. Izbegavajte alkohol, posebno na prazan stomak, kao i mešanje različitih vrsta šećera.
Umerena fizička aktivnost je način za regulisanje stanja. Redovna i dobro dozirana fizička aktivnost regulisaće na prirodan način vrednost šećera u krvi. Konsultacije sa stručnim licima mogu u ovom smislu biti od velike pomoći. Ograničite unos namirnica sa visokim glikemijskim indeksom kao što su beli hleb, pirinač, slatkiši od belog brašna, krompir, čips, slane grickalice, brza hrana, zaslađeni voćni jogurt. Čak i neke vrsta voća kao što su lubenica i ananas su namirnice sa visokim glikemijskim indeksom.