Psihologija

Šizofrenija i mitovi vezani za ovu bolest

Priredio/la: S.St.

Šizofrenija može izazvati halucinacije ili zablude, ali nema simptom disocijativnog poremećaja ličnosti

Šizofrenija  je mentalni poremećaj koji karakteriše nagli prekid misaonog procesa i veoma emotivna reakcija. Najčešće se manifestuje slušnim halucinacijama, paranoidnim ili čudnim obmanama ili neorganizovanim govorom i razmišljanjem, a sve to je praćeno značajnom socijalnom i poslovnom disfunkcijom. Postoje brojni mitovi koji se vezuju za šizofreniju,

Šizofrenija uzrokuje više ličnosti

Stručnjaci nisu sigurni zašto, ali mnogi ljudi brkaju šizofreniju sa disocijativnim poremećajem ličnosti, stanje kada neko ima prisustvo dva ili više identiteta ili ličnosti. Šizofrenija može izazvati halucinacije ili zablude, ali nema simptom disocijativnog poremećaja ličnosti.

Čini vas nasilnim ili opasnim

Filmovi i drugi mediji mogu učiniti da izgledate kao da ste zbog šizofrenije nestabilni i da ćete verovatno povrediti druge, ali ako imate šizofreniju, taj poremećaj vas ne čini sklonijim nasilju. U stvari, neke studije pokazuju da to može povećati rizik da postanete žrtva nasilnog zločina.

Loše roditeljstvo uzrokuje šizofreniju

Stručnjaci ne znaju tačno šta uzrokuje šizofreniju. Ima više faktora rizika, uključujući genetiku, infekciju u mozgu, komplikacije tokom trudnoće vaše majke dok vas je nosila, upotrebu droga i ekstremni stres tokom dužeg vremenskog perioda.

Imaćete šizofreniju ako je ima vaš roditelj

Samo zato što šizofrenija može da bude nasledna u porodici ne znači da ćete je i vi imati. Na rizik da imate šizofreniju utiče više od jednog gena. To znači da za vas ne može da se uspostavi automatska dijagnoza ako je ima jedan od vaših roditelja.

Niste pametni ako imate šizofreniju

Jedna mala studija otkrila je da ljudi sa šizofrenijom imaju niži IQ nakon što njihov poremećaj počne. Druge studije pokazuju da neki ljudi sa šizofrenijom imaju veoma visok IQ. Niste predodređeni da vas ovaj poremećaj čini pametnijim ili manje pametnim od drugih ako ga nemate.

Šizofrenija pretpostavlja život u ustanovi

U prošlosti, kada šizofrenija nije bila tako dobro shvaćena, ljude sa ovim stanjem često su slali u ustanove za to specijalizovane da ne bi predstavljali „opasnost” za društvo. Ali napredak u lekovima i bolje razumevanje mentalnih bolesti sada znače da možete pronaći tretman i terapiju koja vam je potrebna za život i rad u zajednici.

Ne možete zadržati posao ako imate šizofreniju

Ljudi sa šizofrenijom mogu biti produktivni i vredni zaposleni na radnom mestu. Istraživanja pokazuju da je stigma u vezi sa poremećajem, a ne simptomi, ono što otežava pronalaženje posla.

Počinje psihotičnim prekidom

Često epizoda psihoze dovodi do dijagnoze, ali istraživanja pokazuju da ljudi često imaju postepene promene u razmišljanju, raspoloženju i društvenom funkcionisanju pre nego što se to desi.

Od šizofrenije se ne oporavlja

Iako je istina da za šizofreniju još ne postoji lek, možete je lečiti i živeti produktivnim, tipičnim životom sa poremećajem. Studije pokazuju da skoro dve trećine ljudi značajno poboljšava simptome i čak ima remisiju simptoma ako započnu odgovarajući tretman ubrzo nakon prve epizode.

Test krvi dijagnostikuje šizofreniju

Ne postoji nijedna stvar koja lekaru može da ukaže na to da imate ovaj poremećaj. Dijagnoza šizofrenije zahteva kombinaciju testova i pitanja o simptomima i ponašanju tokom vremena.