Daleko je od bilo kakvog rešenja da uđemo u svađu sa partnerom kako bismo došli do problema koji nas muče, jer neki ljudi upravo posle svađe pobegnu u ćutanje
Ako partner ne govori, ne znači da nema problema Foto: Shutterstock
Partner sa kojim smo u vezi ili braku trebalo bi da bude i naš najbolji prijatelj i oslonac, neko sa kim bez rezerve delimo i dve dobro što nam se dešava, ali i ono loše. Komunikacija je osnov svakog zdravog odnosa, ali i ona, posebno danas, jednostavno utihne. Šta onda?
Za neke ljude reper da je u vezi sve kako treba jeste privid „mirne luke“, kada nema svađa niti povišenih tonova. Neki, koji su nepripremljeni ili nisu navikli na svađe, dožive i pravi šok kada do nekog verbalnog incidenta dođe. Istina je, međutim, da su nesporazumi sasvim normalan i sastavni deo svakog odnosa, kao i da polemike koje mogu da imaju i amplitude ne samo da nisu pretnja stabilnosti veze, već su i neophodne.
Ipak, postoje i neka manje standardna ponašanja, kakva su, na primer, povlačenje u sebe nakon neke burnije rasprave. To može, ali i ne mora da bude svađa. Kada se naš partner povuče u sebe i posle neke rasprave ili svađe zauzme poziciju „ćutologa“, moguće je da se radi o njegovom odbrambenom mehanizmu i nespremnosti da se suoči sa previše intenzivnim emocijama.
Naravno, ne možemo reći da ne postoje slučajevi kada partner jednostavno nema šta da nam kaže. To je svakako signal da nešto u odnosu nije kako treba i da je otvoren razgovor neophodan. „Trpanje“ problema pod tepih ničemu ne doprinosi i neće smiriti stvar ako dubinski problemi postoje.
Različiti su mogući razlozi podizanja zida ćutnje. Nekada se ono odnosi na određenu temu o kojoj partner možda ne želi da razgovara u tom trenutku, ili uopšte. Neko možda ima loš dan i nije mu do priče. Tada do izražaja dolazi naša sposobnost da budemo diplomate i damu partneru prostora.
Ćutanje nije uvek i siguran dokaz da naš partner od nas nešto krije. Međutim, ni to ne možemo da isključimo. Zbog toga je svakako najbolje pokušati da dopremo do njega a ako nema adekvatnog odgovora, ne dizati paniku.
Moguće je da su u pitanju neki problemi kojima partner ne želi da nas opterećuje i misli da nas ćutanjem štiti. Takođe, ponekad je posredi postojanje tajne koju mu je neko poverio, pa ne želi da izigra poverenje.
Naravno, ako stvar hoćemo da posmatramo sa negativne strane, pomislićemo da se sigurno radi o nečemu strašnom, da mu više nije stalo do nas, da možda postoji neko drugi… Ni to ne možemo da isključimo, ali je svakako mudro ne napadati blisku osobu odmah i „na prvu loptu“. Sve zavisi od osobe i njene sposobnosti da kanališe životne izazove. Ćutanje nekada jeste bežanje, ali i znak za moguće traženje izlaza.
Ako se dogodi da partner ne želi razgovor na određenu temu, evo nekih univerzalnih saveta koji bi mogli da budu delotvorni:
Nemojte zaboraviti da svaka osoba ima drugačije mehanizme razjašnjavanja nesporazuma, percepcije problema, pristupa škakljivim ili uznemirujućim stvarima. Nosimo različita i drugačija iskustva iz uže porodice, škole, prijateljskog ambijenta, poslovnog okruženja…
To koliko poznajemo svog partnera svakako jeste od velike važnosti. Ali, neke situacije promene čoveka, pa reakcije na koje smo navikli mogu da izostanu.
Raditi na odnosu i to svakodnevno nije fraza, iako tako zvuči. Razumevanje i tolerancija danas fale svima, ali bez njih nije realno održati nijedan zdrav odnos. Govorite partneru da vam je stalo, pokazujte to, neka zna da ste mu uvek na raspolaganju za deljenje radosti, ali i kao rame za plakanje. Naravno, radi se dvosmernoj ulici. Ako samo jedna osoba u odnosu pruža sve navedeno, problemi će se verovatno u nekom trenutku pojaviti, pa i eskalirati. Ćutanje može biti uvod.
Nema ništa lepše od ćutanja udvoje, ali samo onda kada je to zajednički izbor, a ne posledica nerešenih problema ili nedoumica.