Stanje je praćeno izmenama apetitita, javljaju se problemi sa spavanjem. U najtežim slučajevima moguće su i samoubilačke misli
Stanje je praćeno izmenama apetita, javljaju se problemi sa spavanjem. U najtežim slučajevima moguće su i samoubilačke misli. Foto: Shutterstock
Depresija je jedna od najučestalijih psihičkih bolesti. Genetika, nepovoljno životno okruženje, hormonski disbalans, pa čak i lekovi mogu biti okidač za nastanak depresije. Jedna od šest osoba u savremenom svetu patiće od ovog poremećaja raspoloženja u jednom periodu života. Depresija je psihička bolest koja je praćena lošim raspoloženjem, nezainteresovanošću za uobičajene aktivnosti.
Simptomi depresije su i osećaj krivice, pesimizam, prisutna je i psihomotorna usporenost, javlja se i poremećaj koncentracije, zaboravnost. Stanje je praćeno izmenama apetita, javljaju se problemi sa spavanjem. U najtežim slučajevima moguće su i samoubilačke misli.
Svi lekovi imaju neželjene efekte, a depresivno raspoloženje može biti jedna od nuspojava. Depresivno raspoloženje može biti i posledica međusobne interakcije više vrsta lekova. Postoje ipak neki medikamenti koji u nešto većoj meri mogu da utiču na razvoj depresije.
Beta blokatori su lekovi koji se obično propisuju osobama koje te od visokog krvnog pritiska. Ovi lekovi se koriste i u terapiji migrene, nepravilnih otkucaja srca, angine i tremora. Određeni beta-blokatori kao što su atenolol, metoprolol i karvedilol mogu izazvati simptome depresije.
Hormonski disbalans koji je čest kod žena može izazvati neke simptome depresije. Hormonska kontracepcija ili terapija estrogenom za ublažavanje simptoma menopauze može izazvati depresiju kao nuspojavu.
Neke studije su pokazale da se Parkinsonova bolest može dovesti u vezu sa većim rizikom od razvoja depresije. Lekovi levodopa i sinemet koji se koriste u terapiji Parkinsonove bolesti mogu uticati na raspoloženje i na duže periode povećati nivo dopamina.
Steroidi koji se koriste za lečenje osipa i zapaljenskih stanja kao lupus, reumatoidni artritis i giht mogu biti okidač za razvoj depresije. Upotreba steroida može uticati na aktivnost serotonina, neurotransmitera i hormona u mozgu koji je odgovoran za raspoloženje. Stručnjaci ističu da serotonin može da utiče na skoro sve strukture mozga. Smatra se da su osobe sa manjkom serotonina često neraspoložene, depresivne, lako se naljute.
Stimulansi za lečenje poremećaja pažnje, hiperaktivnosti i dnevne pospanosti sa narkolepsijom mogu izazvati zavisnost i uzrokovati simptome depresije posle prestanka primene. Uočavaju se umor i poteškoće sa spavanjem i depresivno raspoloženje. Narkolepsija je redak poremećaj spavanja sa ponavljajućim napadima spavanja. Pacijent pati od prekomerne dnevne pospanosti, sa nesvesnim epizodama spavanja tokom dana. Smatra se da je u osnovi poremećaj na nivou centralnog nervnog sistema. Naučnicima, ipak, nije poznat uzrok ovog stanja koje se često meša sa depresijom.