Poremećaj, koji obično počinje u adolescenciji ili ranom odraslom dobu se često vrlo dugo ne prepoznaje kao bolest, zbog čega obolela osoba može bespotrebno da pati godinama, uz posledice na porodičnom, socijalnom i poslovnom planu, priča za eKlinika portal dr Aleksandra Dutina, specijalista psihijatije
Bipolarni poremećaj je poremećaj mentalnog zdravlja koji se karakteriše epizodama povišenog raspoloženja i povećane aktivnosti i energije (manija), i fazama tuge, neraspoloženja, smanjene aktivnosti i sniženog energetskog kapaciteta (depresija). Važno je naglasiti da se uspešno leči i da je od ogromnog značaja pravovremeno se javiti psihijatru.
Smatra se da je u osnovi bolesti disregulacija neurotransmiterskih sistema u mozgu. Ali, i da psihosocijalni stresovi i korišćenje droga i alkohola mogu doprineti nastanku i pogoršanju.
– U toku bolesti, između faza manije i depresije, osoba ima periode normalnog raspoloženja. Životna prevalenca za bipolarni poremećaj iznosi od 0,5 do 1 odsto, i javlja se sa jednakom učestalošću kod osoba oba pola. Oko 80 procenata osoba sa bipolarnim poremećajem ima rođake sa ovim poremećajem ili depresijom, što govori o značaju genetskih faktora za razvoj ove bolesti – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Aleksandra Dutina, specijalista psihijatrije u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazerević“.
Dr Dutina naglašava da osobe sa bipolarnim poremećajem mogu imati i druge mentalne poremećaje, kao što su poremećaji anksioznosti, poremećaji ličnosti, bolesti zavisnosti i ADHD. Rizik od samoubistva je značajno veći među osobama sa bipolarnim poremećajem, u odnosu na opštu populaciju, upozorava specijalista psihijatrije. Doktorka o počecima bolesti i perspektivi kaže:
– Poremećaj obično počinje u adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Često se vrlo dugo ne prepoznaje kao bolest. Zbog toga obolela osoba može bespotrebno patiti godinama, uz posledice na porodičnom, socijalnom i poslovnom planu. Ipak, bipolarni poremećaj se može uspešno lečiti, i obolela osoba može da ima produktivan i ispunjen život. To je i najvažniji razlog zbog koja je veoma važno pravovremeno javljanje psihijatru.
Dr Dutina potvrđuje da osobe bez bipolarnog poremećaja takođe doživljavaju fluktuacije raspoloženja. Međutim, kod njih takve promene raspoloženja obično traju kratko i nisu tako intezivne. Kod osoba sa bipolarnim poremećajem ove epizode dugo traju i praćene su intenzivnim promenama u ponašanju, poremećenim međuljudskim odnosima, kao i teškoćama u svakodnevnom porodičnom i poslovnom funkcionisanju.
– Maničnu epizodu obolele osobe od bipolarnog poremećaja karakteriše ekstremno povišeno raspoloženje ili razdražljivost. Ima mnogo više energije nego obično, govori brzo i glasno, brzo menja teme tokom razgovora ili ideje koje ima. Sklonija je rizičnim ponašanjima kao što su nekritično trošenje novca, rizični seksualni kontakti, brza vožnja, ima smanjenu potrebu za snom. Ovo stanje mogu pratiti i psihotični simptomi kao što su ideje veličine, posebnih moći i značaja, kao i halucinacije, kada osoba gubi kontakt sa realnošću. Tada se savetuje bolničko lečenje – navodi psihijatar.
Opisujući depresivnu epizodu u bipolarnom poremećaju, dr Dutina kaže da je karakteriše intenzivna tuga ili očaj, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala, osećaj bezvrednosti ili krivice. Tu su i umor, nesanica ili povećana potreba za spavanjem, promene apetita, psihomotorna usporenost, a u najtežim slučajevima i misli o samoubistvu, kada je, prema rečima specijaliste psihijatrije, neophodna hospitalizacija.
– Upravo se tokom epizode depresije većina obolelih javlja lekaru zbog čega se često u početku bolest dijagnostikuje kao unipolarna depresija. Nažalost, neadekvatno lečenje bipolarnog poremećaja antidepresivima u fazi depresije može uvesti pacijenta u maniju, zbog čega je važno pratiti svoje simptome i promene psihičkog stanja i o tome obavestiti svog psihijatra – posebno ističe sagovornica eKlinika portala.
Dr Aleksandra Dutina kaže da kombinacija lekova, psihoterapije, zdravih životnih navika i podrške porodice, prijatelja i vršnjaka pomaže osobama sa bipolarnim poremećajem da stabilizuju svoje raspoloženje i da žive živote koje žele:
– Osnovni lekovi za lečenje bipolarnog poremećaja su takozvani „stabilizatori raspoloženja“: litijum i antiepileptici. Pored njih, u terapiji se koriste i antipsihotici, benzodiazepini i antidepresivi. Što se tiče psihoterapije, i grupna i individualna terapija mogu biti od pomoći. Najčeće vrste koje se koriste su kognitivno-bihejvioralna terapija i porodična i bračna psihoterapija.
Za oporavak je važan i stil života i pridržavanje zdravih životnih navika koje podrazumevaju redovan san, izbegavanje uzimanja alkohola, kofeina i droga, kao i redovno vežbanje.
– Osobama sa bipolarnim poremećajem veoma je važna i podrška i razumevanje članova porodice i prijatelja s obzirom na to da je za njih stabilna porodična sredina i podržavajući stav okoline protektivni faktor, koji značajno doprinosi održavanju stabilnog psihičkog stanja – naglašava u razgovoru za eKlinika portal dr Aleksandra Dutina, specijalista psihijatrije.