Ako primetite da postajete ljuti ili sumnjičavi u vezi a da za to ne postoji razlog, nemojte zaboraviti da je možda u pitanju uticaj vaše anksioznosti. Uvek je dobro "izbrojati do pet"...
Kada smo anksiozni, naša ličnost se menja, a samim tim i ponašanje Foto: Shutterstock
Anksioznost negativno da utiče na mnoge aspekte našeg života, uključujući i odnose koje imamo sa drugim ljudima. Kada smo anksiozni, menjamo ponašanje, pa će se tako u najvećem broju slučajeva promeniti i naš odnos sa okolinom.
Ne samo da anksioznost utiče na to kako funkcionišemo u različitim ambijentima i okruženju, već ona može i da menja i ometa prvenstveno našu sposobnost komunikacije sa drugim ljudima. Upravo prepoznavanje i razumevanje različitih načina na koje osećaj anksioznosti utiče na naše odnose sa drugima može da bude od pomoći da pronađemo i načine da se sa tim stanjem bolje nosimo.
Ono što je važno osvestiti jeste da osobe koje su anksiozne najverovatnije neće biti svesne toga. Ljudi na koje smo upućeni će primetiti da se nešto događa, pa će to nekada razumeti, ali nažalost, nekada i neće, ako im se jasno ne ukaže da se borimo sa problemom. To važi za sve odnose, pa i za partnerske.
Postoji niz ponašanja koja su karakteristična za one koji su u vezi, a anksiozni su. Ona zbog anskioznosti mogu da se pojave, ali i intenziviraju. Neka od njih su:
Neće svi ljudi nužno iskusiti ove simptome ili ih pokazivati u istom stepenu. Način na koji svaka osoba doživljava anksioznost u vezi često zavisi od prirode i težine njenog anksioznog stanja. Inače, statistike kažu da su osobe koje imaju anksiozne poremećaje češće u statusu samca, ali i da imaju veću stopu razvoda.
Neke anksiozne osobe imaju intenzivniju želju za bliskošću sa svojim partnerima (ali i prijateljima), na neki način su zavisni od njihove podrške i imaju potrebu da se stalno uveravaju da su im partneri ili prijatelji lojalni. Često preterano o svemu razmišljaju, tužni su, u glavi su im samo crni ishodi. Imaju potrebu da često komuniciraju kako bi se uverili da je „sve u redu“, uznemireni su, pomalo i paranoični.
Ponekad se ova ponašanja pretvore čak i u ona sa izvesnom dozom agresivnosti i besa ako ne dobiju informaciju koja će biti dovoljna da ih umiri. Sve ovo je najčešće vrlo frustrirajuće za onog ko je sa druge strane, a može da preraste i u destruktivan model.
Sa druge strane su ljudi koji zbog svoje anksioznosti izbegavaju veze. Misle da je to jedan od načina i da se izbore sa pojačanom anksioznošću, jer izbegavanjem veze izbegavaju i dodatne negativne emocije (na primer, razočarenje ili frustraciju) tako što ne otkrivaju svoja osećanja, ne otvaraju se i samim tim bivaju i manje ranjivi.
Osobe koje izbegavaju veze trude se da ostave utisak hladnih, emocionalno nedostupnih ljudi bez empatije, iako možda čeznu za bliskošću.
Studije otkrivaju i da osobe sa anksioznim poremećajem ne dobijaju uvek podršku i pomoć od svojih partnera, kao i da je nedostatak podrške jedan od razloga veće verovatnoću emotivnog razlaza.
Ako anksioznost ima negativan uticaj na vaše odnose, što podrazumeva i partnerski, važno je da potražite stručnu pomoć. Postoje efikasni tretmani da sa sa ovim stanjem nosite i sprečite negativne posledice i po odnose i po ukupni kvalitet života. Stručno lice će proceniti da li vam je u lečenju dovoljna psihoterapija, ili će biti potrebno i uključivanje farmakoterapije. Lekovi su često najefikasniji kada se koriste u kombinaciji sa psihoterapijom.
Pored stručne pomoći, postoje i strategije samopomoći koje mogu da vam budu od koristi u borbi sa anskioznošću i uticajem na ponašanje i odnose. Na primer, ako primetite da postajete ljuti ili sumnjičavi u vezi a da za to ne postoji razlog, nemojte zaboraviti da razlog za to može biti vaša anksioznost. Uvek je dobro „izbrojati do pet“. Druge tehnike koje bi mogle biti od pomoći su:
Anksioznost je često iscrpljujuća, i nije čudno da menja odnose. Ako se ne leči, može da se pogorša tokom vremena, i ozbiljno naruši kvalitet života pojedinca, ali i porodice i drugih osoba u okruženju.