Autofobija je strah od samoće, zbog koga često ostajemo u toksičnim vezama

Autofobija (monofobija) je vrsta poremećaja mentalnog zdravlja koji čini da se osećamo izuzetno anksiozno kada smo sami. Ova vrsta straha može značajno da utiče na odnose, društveni život i karijeru. Uz ovo stanje ponekad može da bude pridružen i strah od napuštanja.

Šta je autofobija

Osobe koje pate od autofobije imaju iracionalan, ekstremni strah da budu sami. Do ispoljavana straha može da dođe kada osoba ostane sama, ali neprijatan osećaj je tu i kada se o tome samo razmišlja. Neki ljudi mogu da osećaju simptome autofobije čak i kada su sa drugim ljudima. Brinu, i to ne mogu da obuzdaju i kanališu, da će ih ljudi napustiti, ostaviti, i da će onda ostati sami.

Drugi termini koji definišu prekomerni strah od samoće su:

• monofobija
• eremofobija
• izolofobija.

Samoća, usamljenost i autofobija

Potrebno je napraviti razliku između stanja kakva su samoća i usamljenost. Kada smo usamljeni, osećamo se nesrećno ili tužno iz različitih razloga, a ne mora da znači da nemamo dovoljno društvenih kontakata. Naprotiv – mnogi ljudi koji imaju bogat društveni život osećaju se izuzetno usamljeno. Samoću ponekad možemo da izaberemo i sami, obično kada nam je potrebno da se malo od svega i svih „odmorimo“.

Kada je u pitanju autofobija, ljudi se osećaju anksiozno, uplašeno i u strahu su kada su sami ili kada razmišljaju o tome da će ostati sami.

Koliko se često javlja autofobija

Nije moguće precizno odrediti koliko ljudi ima ovaj poremećaj, jer su i samoža i usamljenost veoma česta stanja. I strah koji odlikuje autofobiju je česta pojava, ali veliki broj ljudi se ne leči zbog njega. Mnogi ga sakrivaju od drugih ljudi ili ne prepoznaju da mu robuju, povezujući ga sa nekim drugim stanjima i razlozima. Ono što je opasno jeste da ova fobija, odnosno vrsta anksioznog poremećaja može da prouzrokuje i druge probleme sa mentalnim zdravljem, kakvi su depresija, druge fobije, posttraumatski stresni poremećaj, samopovređivanje, pa i pokušaj suicida.

Faktori rizika da se razvije autofobija

Faktori rizika za autofobiju i specifične fobične poremećaje uključuju:

• granični poremećaj ličnosti: osobe koje boluju od graničnog poremećaja imaju intenzivan strah da će biti odbačeni, napušteni ili sami
• zavisni poremećaj ličnosti: izaziva da se osobe osećaju nesposobnim da brinu o sebi
• porodična istorija: odrastanje sa roditeljem ili osobom koja ima neku fobiju ili anksiozni poremećaj može da vas učini sklonim istim ili sličnim poremećajima
• ženski pol: specifične fobije poremećaji pogađaju više žena nego muškaraca.
• genetika: genetska predisponiranost može neke ljude da učini sklonijim anksioznim poremećajima i fobijama
• druge fobije: ljudi sa autofobijom mogu imati i druge fobije (agorafobija)
• panični poremećaj: napadi panike izazivaju ubrzan rad srca, bol u grudima i druge simptome.

Zašto se ljudi plaše da ostanu sami

Fobije često imaju koren u našem u detinjstvu ako doživimo neko traumatično ili negativno iskustvo. Potencijalni uzroci autofobije mogu da budu:

• osećaj da je neko ignorisan, da drugi ljudi ne brinu o njemu, uz osećaj napuštenosti
• gubitak roditelja ili razvod roditelja tokom detinjstva
• odvajanje od voljene osobe
• doživljeni napad panike, povreda ili neka druga traumatična situacija kada ste bili sami, poput provale ili pljačke
• svedočenje nekom traumatičnom incidentu bez nečije pomoći ako vam je bilo teško u tom trenutku.

Koji su simptomi autofobije

Ljudi koji imaju specifične fobične poremećaje kao što je autofobija obično su svesni toga da njihov strah nije racionalan. Ipak, nisu u stanju da kontrolišu svoje fizičke reakcije kada se nađu u određenim situacijama. Autofobija ne utiče jednako na sve osobe. Pored intenzivnih osećaja tuge, straha ili anksioznosti, mogu da se jave i:

• jeza
• vrtoglavica
• prekomerno znojenje (hiperhidroza)
• lupanje srca
• mučnina
• kratkoća daha (dispneja)
• drhtavica
• uznemireni stomak ili probavne smetnje (dispepsija).

Kako se dijagnostikuje autofobija

Autofobija (monofobija) nije priznati fobični poremećaj u American Psychiatric Association’s Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. Ipak, sertifikovani stručnjak za mentalno zdravlje može da dijagnostikuje fobije na osnovu simptoma. Kriterijumi za dijagnozu specifičnog fobičnog poremećaja uključuju:

• strah koji traje najmanje šest meseci
• intenzivna osećanja straha ili anksioznosti kada ste sami, uprkos tome što znate da niste u opasnosti
• trenutni početak simptoma kada se nađete sami ili razmišljate o tome da budete sami
• anksioznost ili strah zbog kojih izbegavate da budete sami
• ekstremni simptomi koji ometaju normalno funkcionisanje.

Koje su opcije lečenja autofobije

Terapija izlaganja uspešno pomaže većini ljudi da prevaziđu specifične fobične poremećaje. Takođe, istraživanja kažu da je efikasna i kognitivno bihejvioralna terapija (CBT). Ove dve metode psihoterapije se fokusiraju na:

• tehnike opuštanja, poput vežbi dubokog disanja i meditacije, koje će vam pomoći da upravljate simptomima
• ispitivanje i lociranje osnovnog uzroka straha
• načine da se osobe sa problemom suprotstave negativnim mislima o tome da će biti same
• navikavanje osobe koja ima ofu fobiju da bude sama, lagano, sa povećavanjem vremenskog perioda.

Lekovi protiv anksioznosti ili lekovi za krvni pritisak kao što su beta-blokatori mogu privremeno da pomognu dok se radi na prevazilaženju straha. Moguće je da vam lekovi nakon završetka terapije neće biti potrebni.

Autofobija može da se iskomplikuje

Nije realno očekivati da će neko uvek biti sa vama. To može da utiče na vaše samopoštovanje, samopouzdanje, karijeru, odnose i društveni život. Ponekad, osobe koje imaju autofobiju ostaju u nezdravoj ili čak i nasilnoj vezi kako bi izbegle da budu same. Mogu tražiti da prijatelji ili porodica ostaju sa njima kada za to nema vidljivog razloga, što može da poremeti odnose. Ili, mogu opsesivno da proveravaju partnera iz straha da će biti ostavljeni. Pored toga, autofobija povećava rizik za:

• depresiju
• posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
• poremećaj upotrebe nedozvoljenih supstanci.

Trebalo bi da se obratite stručnom licu ako osetite intenzivne napade panike kada ostajete sami, upornu anksioznost koja ometa svakodnevni život ili san, osećate simptome depresije ili imate probleme sa korišćenjem nedozvoljenih supstanci.