Veoma je teško depresivne osobe motivisati da se pokrenu, pa nekada i najmanji korak može biti veliki korak prema izlečenju
Sve više je dokaza da je potrebno sa depresivnim osobama razgovarati o značaju vežbanja, kao samostalnog tretmana ili dodatne terapije uz primenu lekova Foto: Shutterstock
Fizička aktivnost može biti „lek“ za depresiju, ali i u znatnoj meri uticati na smanjenje rizika od pojave ovog poremećaja raspoloženja, tvrdi novo istraživanje. Stručnjaci su analizirali 15 studija koje su izučavale vezu depresije i vežbanja. Ocenjeno je, da se kod skoro 12 odsto osoba, pojava depresije mogla sprečiti umerenom fizičkom aktivnošću.
Fizička aktivnost može biti lek za depresiju, čak kada ne vežbamo u onoj meri kako se to preporučuje – za zdrave odrasle osobe 150 minuta fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou, navode istraživači Soren Brage i James Woodcock sa University of Cambridge School of Clinical Medicine u Engleskoj.
Osobe koje su praktikovale brzo hodanje u trajanju od 2,5 sata nedeljno bile su u manjem riziku da se razbole od depresije u odnosu na one osobe koje uopšte nisu vežbale.
– Svaki pokret, svaki korak je bitan. Čak i nije potrebno slediti neke preporuke – rekla je Jennifer Heisz, neurolog koja nije učestvovala u izradi ove studije koja je objavljena u časopisu JAMA Psychiatry.
Istraživači su u radu analizirali 15 studija u kojima je učestvovalo više od 191.000 osoba. Otkriveno je da su ljudi koji su parktikovali barem delimično fizičku aktivnosti, imali za 18 odsto manji rizik od depresije u poređenju sa osobama koje nisu bile fizički aktivne.
Depresija pogađa oko 280 miliona ljudi širom sveta i vodeći je uzrok opterećenja bolestima vezanim za mentalno zdravlje, navodi se u studiji. Depresija se dovodi u vezu sa samoubistvom i zdravstvenim problemima.
Mnoge osobe nemaju dijagnozu stanja. Veoma je teško depresivne osobe motivisati da se pokrenu, pa nekada i najmanji korak može biti veliki korak prema izlečenju, smatraju stručnjaci.
– Potrebno je nastojati da se pokrenemo barem i malo tokom svakog dana. To može biti pet ili 10 minuta hoda, ili na svakih pola sata aktivnost u trajanju od dva minuta, za osobe koje sede tokom celog dana – kaže Jennifer Heisz.
Sve više je dokaza da je potrebno sa depresivnim osobama razgovarati o značaju vežbanja, kao samostalnog tretmana ili dodatne terapije uz primenu lekova, navode stručnjaci.
Dr Antonia Baum je asistent kliničke psihijatrije i bihejvioralnih nauka na George Washington University u Vašingtonu. Ona naglašava da je pored fizičke aktivnosti, u lečenju depresije, bitna uloga psihoterapije i lekova koji su ciljani za svakog pacijenta.
– Fizička aktivnost jača cirkulaciju sprečava upale, jača imunitet. Postoji i veza između zdravlja srca i depresije. Fizička aktivnost jača osećaj snage – kaže Baum.
Autori studije prikupljaju podatke koji mogu da potvrde vezu između fizičke aktivnosti i depresije, a stručnjaci navode da na pojavu depresije mogu uticati i neki genetski faktori. Naučnici koji naglašavaju značaj umerene fizičke aktivnosti, upozoravaju da neumereno vežbanje može usloviti sindrom sagorevanja i poremećaja ishrane kod sportista.
Dok mnogi stručnjaci ističu samo blagodeti vežbanja, Baum upozorava i na tamnu stranu fizičkih aktivnosti i upozorava da neumereno vežbanje nekada može biti izvor psihičkih problema.