Mozak nema neograničen prostor za „čuvanje podataka“, pa je zaboravljanje normalan proces ali može da se uspori

Zaboravljanje je, iako je naš mozak sposoban za neke impresivne rezultate, neizbežan proces. Naime, njegov „kapacitet za skladištenje“, kao i proces prisećanja detalja koje smo preživeli, čuli ili videli, ograničen je. Postoji nekoliko različitih načina i razloga zbog kojih zaboravljamo.

Šta kaže nauka o tome zašto zaboravljamo?

U teoriji, zaboravljanje je gubitak ili promena informacija koje su prethodno bile uskladištene u našoj kratkoročnoj ili dugoročnoj memoriji.

Možemo da zaboravljamo iznenada ili postepeno, kako se stara sećanja inače gube iz naše memorije. Iako je to normalno, preterano ili neobično zaboravljanje može biti signal nekog ozbiljnijeg kognitivnog ili zdravstvenog problema. Nema čoveka kome se ovo ne događa u određenom obimu čak iako je potpuno zdrav, ali moramo da vodimo računa o tome koliko su simptomi česti.

Vraćanje informacija iz memorije i njihov nestanak

Sigurno se skoro svakodnevno osećamo tako da nam je neka infomacija upravo nestala iz memorije, ili nam je, kako to naš narod popularno kaže, „na vrh jezika“. Nemogućnost vraćanja informacija i sećanja jedan je od najčešćih uzroka zaboravljanja. Zašto često nismo u mogućnosti da povratimo informacije koje smo znali? Jedno od mogućih objašnjenja poznato je kao teorija raspada memorije.

Prema ovoj teoriji, zapis u našoj memoriji se stvara svaki put kada dobijemo neku informaciju. Praktično, formira se novo polje u memoriji. Tokom vremena, kratkog ili dužeg, ova polja se prazne, blede i nestaju. Ako informacije ne osvežavamo ili se ne podsećamo sebe na njih, na kraju će biti potpuno izgubljene. Sa ovim nisu saglasni svi naučnici, jer su istraživanja pokazala da su čak i sećanja koja nisu uvežbavana i ponavljana, ostala zapamćena i izuzetno stabilna u dugoročnom pamćenju.

Interferencija (smetnje) proizvode zaboravljanje na više načina

Istraživanja takođe kažu da mozak aktivno sekvencira sećanja koja proceni kao suvišna, ili koja mu nisu potrebna. Ovaj proces je poznat kao aktivno zaboravljanje. Kako se sećanja i informacije gomilaju, neke pronađu svoje mesto u našoj memoriji, ali neke se na kraju izgube. Ponekad, zaboravljanje se dešava zbog fenomena poznatog kao smetnje (interferencije) u memoriji. Naime, neka sećanja i informacije se „takmiče“ i ometaju druge. Kada su informacije previše slične nekima koje su prethodno bile uskladištene u memoriji, veća je i verovatnoća da će doći do smetnji u percepciji i čuvanju.

Proaktivno i retroaktivno zaboravljanje

Postoje dve osnovne vrste ovih smetnji. Proaktivne su kada staro sećanje otežava ili onemogućava pamćenje novog. Retroaktivne smetnje (interferencije) nastaju kada nove informacije ometaju našu sposobnost da zapamtimo prethodno naučene informacije.

Iako smetnje mogu da otežaju pamćenje, postoje stvari koje možemo da učinimo da bismo umanjili njihove efekte. Ponavljanje novih informacija koje su nam važne je najefikasniji pristup rešavanju ovog problema.

Neuspešno skladištenje informacija

Ponekad gubitak informacija ima manje veze sa zaboravljanjem, a više sa činjenicom da one zapravo nisu dospele u dugoročnu memoriju. Greške u „kodiranju“ koje impulsi našeg mozga prave, sprečavaju neke informacije da dođu do dugotrajne memorije. U jednom eksperimentu, istraživači su tražili od učesnika da prepoznaju i označe američki peni iz grupe crteža koji je sadržao izmenjene fotografije novčića. Iako su ljudi dobro upoznati sa njegovim izgledom i svakodnevno ga imaju u rukama, rezultati su bili iznenađujuće loši.

Razlog za to je što su samo detalji neophodni za razlikovanje penija od drugih novčića kodirani u našoj dugoročnoj memoriji. Identifikacija ne zahteva ponavanje tačne slike ili reči koje se na njemu nalaze. Budući da nam ove izdvojene informacije nisu potrebne, većina ljudi ih nikada ne zapamti.

Takođe, sećanja imaju tendenciju da se pojednostave. Iako se sećamo suštine nečega, verovatno ćemo zaboraviti mnoge detalje. Ovo je, zapravo, logična i funkcija prilagođavanja mozga koja nam omogućava da efikasno skladištimo važne stvari koje moramo da zapamtimo i u budućnosti.

Ciljano zaboravljanje (potiskivanj) je najčešće posledica potrebe da nešto loše zaboravimo

Mozgu možemo da „naredimo“ da aktivno radi na zaboravljanju sećanja i uspomena. Ovo se posebno odnosi na nešto što je traumatično ili uznemirujuće, a odnosi se na događaje ili bolna iskustva. Takva sećanja mogu da nas uznemiravaju i izazovu anksioznost, pa delom svesno, a delom nesvesno želimo da ih eliminišemo. Koncept potisnutih sećanja, međutim, nije univerzalno prihvaćen od strane svih psihologa. Jedan od problema je taj što je teško, ako ne i nemoguće, naučno proceniti da li je sećanje potisnuto ili ne. Takođe, suočavanje sa onim što nas boli, ponekad je ključno za prevazilaženje traume.

Iako se na zaboravljanje često gleda negativno, ono može i da pomogne u poboljšanju pamćenja. Nemojte se pretovarivati informacijama, oslobađajte se nebitnih i zadržavajte važne. Ovaj fenomen je poznat kao adaptivno zaboravljanje.

Drugi razlozi zašto zaboravljamo

Postoji i niz drugih faktora koji mogu da igraju ulogu u procesu zaboravljanja. To su:

• alkohol: konzumacija alkohola može da ima negativan uticaj na pamćenje, nemojte piti više od jednog ili dva pića dnevno;
• depresija: uobičajeni simptomi depresije podrazumevaju loše raspoloženje i gubitak interesovanja, a poteškoće sa koncentracijom i zaboravnost takođe su pratilac ovog oboljenja;
• nedostatak sna: spavanje igra važnu ulogu u konsolidaciji pamćenja;
• lekovi: neki lekovi mogu da uticati na pamćenje, uključujući antidepresive, sedative i lekove protiv prehlade i alergija;
• stres: preterani stres, i akutni i hronični, takođe igra važnu ulogu u procesu zaboravljanja;
• kognitivni poremećaji i različite vrste demencije

Ako primetite da češće zaboravljate različite stvari, obavezno se javite lekaru. Rana intervencija i dijagnostika povećava šanse za što bolji ishod koji god da je problem u pitanju.

Kako smanjiti šansu za zaboravljanje i osvežiti memoriju

Evo nekih saveta psihologa koji mogu da pomognu u osvežavanju i očuvanju memorije:

• vežbanje: dokazano je da vežbanje može dovodi do brzog poboljšanja funkcije pamćenja, a za to je potrebna čak i kratka svakodnevna fizička aktivnost;
• dovoljno sna: miran i efektivan san je neophodan za fizičko i mentalno zdravlje, a odraslim osobama se savetuje minimum 7 sati kontinuiranog sna;
• ponavljajte važne informacije: najbolji način da nešto zapamtite i smanjite šanse da bude zaboravljeno jeste da koristite stari, dobri režim ponavljanja;
• zapisivanje: ako druge metode ne uspevaju, zapišite važne informacije i neka vam budu „na oku“.