Postoje osobe čije ponašanje konstantno ima negativnu konotaciju. One, jednostavno, nikada nisu zadovoljne, čak se u sebi žale i same sebi
Mozak je organ koji je neuroplastičan, što znači da ima sposobnost da se menja. U svakom trenutku života možemo da promenimo fokus sa negativnih na pozitivna gledišta, a mozak će to osetiti i „odgovoriti“ na izazov. Možemo da povećamo svoj koeficijent inteligencije (IQ) ili da naučimo nove veštine koje će nam promeniti život. Takođe, mozak može da se oporavi i od nekih fizičkih oštećenja.
Uz to, naša emotivna i socijalna inteligencija jačaju, razvijaju se i napreduju ako se „odučimo“ od štetnih ponašanja, verovanja i navika. Upravo svest o tome trebalo bi da ohrabri i pomogne nam da iz teških situacija pronalazimo rešenja. Mozak je neodvojivi učesnik tih procesa. Prisutna je, međutim, i druga strana medalje – „redizajniranje“ mozga može da se odvija i u drugom smeru, što praktično znači da ga neka kontraproduktivna ponašanja oslabljuju, otupljuju i čine manje funkcionalnim. Dobra vest je da na svaku pozitivnu promenu, koliko god bio „pogođen“ prethodnim ponašanjima, mozak dobro reaguje.
Dr Michael Merzenich, jedan od najpoznatijih svetskih neurologa, bavio se i dokazivanjem veze između naših misli i strukturnih promena u mozgu. Među njegovim brojnim otkrićima, ovo je možda najvažnije:
„Naša iskustva, ponašanja, razmišljanje, navike, obrasci razmišljanja i načini reagovanja, neodvojivi su od toga kako naš mozak funkcioniše i reaguje. Jednostavno – negativne navike i mozak menjaju na gore, a pozitivne stvari menjaju ga u pozitivnom smislu.“
Dr Alex Korb, autor brojnih knjiga i naučnih radova, među kojima i „Korišćenje neuronauke za preokretanje toka depresije“, kaže:
– Kada bolujete od depresije, sa mozgom, jednostavno, nije sve kako treba. Drugačije je „podešavanje“ neuronskih kola, i ono stvara tendenciju ka depresivnim obrascima. Sve to ima veze sa načinom na koji se mozak nosi sa stresom, planiranjem, navikama, donošenjem odluka i mnoštvom drugih stvari – dinamičkom interakcijom brojnih činilaca. A kada ti obrazac počnu da se formiraju, izazivaju desetine sitnih promena u prostoru celog mozga koje stvaraju silazne spirale. Stoga, zaključuju naučnici, neuroplastičnost mozga može biti i problem, ali i rešenje.
Postoje osobe čije ponašanje konstantno ima negativnu konotaciju. One, jednostavno, nikada nisu zadovoljne. Za negativne ljude je tipično da se gotovo uvek žale. Jedan deo njih radi to i samima sebi, odnosno, u sebi. Najveći procenat, po pravilu, traže pogodne „žrtve“ da im iskaže i objasni svoje nezadovoljstvo. Uz to, od svih kojima se obraćaju očekuju i traže razumevanje. Naravno, svi se s vremena na vreme na nešto žalimo, a naučnici sa Clemson University su čak i kategorizovali osobe koje se stalno žale u tri grupe:
U sva tri slučaja, naučnici su zaključili da mozak izuzetno burno reaguje u slučaju obe strana. Naime, kad god se neko žali, njegov mozak odašilje negativnost, a mozak osobe koja je izložena žalbama oseća se sputano, uznemireno i opterećeno.
Nije moguće da budemo srećni i pozitivni uvek, i to, kažu psiholozi, ne treba ni da pokušavamo. Međutim, trebalo bi učiniti ono što možemo da se suprotstavimo negativnom razmišljanju. Istraživanja su pokazala da su afirmacije, meditacija i svesnost o pozitivnom možda i najmoćniji alati za borbu protiv negativnih misli. Nakon jednog tromesečnog eksperimenta, tim naučnika je zaključio da osobe koje svakodnevno meditiraju imaju bolji fokus, lakše vide svrhu života iako su u problemima, imaju bolji socijalni ambijent, kao i manje simptoma hroničnih bolesti.
Sve to u velikoj meri utiče i na naš mozak, a proces počinje od disanja koje mu daje više kiseonika. Samo 15-20 minuta dnevne meditacije može da napravi veliku razliku i da pojača kapacitet mozga. Ako mozak bolje radi, bićemo i snažniji u otporu iskušenju da nas preplavi nezadovoljstvo.