Praznična depresija ne bira ni pol ni uzrast i može da isprovocira razne oblike neprilagođenog ponašanja. Ako vidite i znate da je pomoć nekome potrebna - pomozite
Psiholog Danilo Drobnjak: Prisustvo već pomenutih simptoma praznične depresije, zapravo, su signali kojima osoba šalje poruke svom okruženju u kakvom se psihoafektivnom stanju trenutno nalazi i imaju, između ostalog, i funkciju apela, tj. poziva za pomoć. Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Praznična depresija prisutna je ovih dana i kod zdravih ljudi, a posebno kod osoba sa psihičkim smetnjama. Radost, okupljanje i druženje sa prijateljima deo je svih praznika. Ipak, oni koji su sami i sa psihičkim smetanjama, praznike poput Nove godine doživljavaju na potpuno drugačiji način, jer praznično vreme za njih je vreme povišene osetljivosti.
– Ljudi sa psihičkim problemima pogoršanje svog stanja doživljavaju upravo u vreme velikih praznika. Tada osobe sa psihičkim smetnjama mogu da osećaju izvesnu neprilagođenost duhu vremena i atmosferi, jer nemaju ništa posebno za „prijaviti“. To može ionako povišenu vulnerabilnost i razdražljivost dodatno da pojača, provocirajući razne oblike neprilagođenog ponašanja. Tada imamo slučajeve od povlačenja i ćutljivosti do hiperaktivnog i povišeno agresivnog ponašanja. Sve to, već postojeće simptome psihičkih smetnji čini još izraženijim – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal psiholog Danilo Drobnjak.
Osoba, za koju se može reći da pati od praznične depresije, ispoljava određene simptome.
– Takve sobe odlikuje osećanje usamljenosti, bespomoćnosti, povlačenja iz društva, kao i pravljenje negativnih bilansa godine koja se završila. Takođe, prisutan je i nedostatak pozitivne perspektive budućnosti. U pitanju je reaktivno stanje koje je i na fiziološkom nivou praćeno usporavanjem bitnih fizioloških procesa. Osoba se zbog svega oseća pospano i bezvoljno – navodi psiholog Drobnjak.
U težim oblicima praznične depresije moguća je i pojava panike i egzistencijalnih kriza, kaže Drobnjak. Ukoliko takvo stanje potraje, potrebno je potražiti stručnu pomoć psihologa ili psihijatra. Osobe koje imaju već ovakva iskustva, potrebno je da u nastupajućim danima, budu posebno oprezne.
– Ne smeju sebi da dozvole da budu neraspoložene, moraju da svoju uznemirenost drže pod kontrolom. Ne smeju da budu van životnih tokova i da moraju aktivno da se uključe u svakodnevna dešavanja. Morali bi da učestvuju, u meri u kojoj je to moguće, u dešavanjima i aktivnostima koje im inače pričinjavaju zadovoljstvo. Da budu okruženi ljudima koje vole i u koje imaju poverenja, makar to činili i sa izvesnom dozom prinude, zbog stanja u kome se trenutno nalaze – savetuje Danilo Drobnjak.
Kada je reč o uzrastu osoba koje pogađa praznična depresija, psiholog Drobnjak isitiče da tu ne postoji pravilo.
– Praznična depresija nije uzrasno specifična. Podložni su joj kako starije osobe tako i one mlađe. Ono što više određuje da li će se razviti ili ne ovo reaktivno stanje, jeste sama ličnost osobe (njena struktura, način mentalnog funkcionisanja), kao i izloženost određenim sredinskim uticajima, odnosno određeno socijalno iskustvo konkretne osobe – ističe psiholog Drobnjak.
Psiholog Danilo Drobnjak ističe da osobe da osobe sa prazničnom depresijom šalju signale svojoj okolini kao vrstu apela za pomoć.
– Prisustvo već pomenutih simptoma praznične depresije, zapravo su signali kojima osoba šalje poruke svom okruženju u kakvom se psihoafektivnom stanju trenutno nalazi i imaju, između ostalog, i funkciju apela – poziva za pomoć, na šta bi blisko okruženje te osobe trebalo adekvatno da odgovori, u smislu pojačanog razumevanja i podrške. Svaka promena ponašanja i radnog funkcionisanja osobe u pravcu depresivno-anksioznog spektra ne bi trebalo da bude zanemarena, odnsono potrebno je da bude adekvatno ispraćena od drugih, a ako je potrebno i uz odgovarajuću stručnu pomoć -,naglašava za eKlinika portal psiholog Danilo Drobnjak.
Pandemija covid 19 dodatno uticala na pogoršanje stanja osoba sa depresijom. Aktuelna pandemija, uz prateću pojačanu otuđenost i nesigurnost na svim poljima, dodatni su predisponirajući činioci za pojavu praznične depresije i izražajnost njenih simptoma, smatra Drobnjak. I opet najbolja prevencija je očuvati smirenost i sabranost duha, uprkos negativnim i neželjenim kretanjima, uz jasno očuvanje nade u bolje sutra.
Kada je reč o tome da li su depresiji skloniji muškarci ili žene naš sagovornik kaže da tu pol ne igra nikakvu značajnu ulogu.
– Rekao bih da neke, jasno utvrđene pravilnosti, koja bi bila polno specifična, nema. Moguće su razlike u načinima maskiranja depresije, što je opet uslovljeno psihoafektivnim statusom konkretne osobe i socijalnim okruženjem u kojem se ta osoba nalazi. Praznična depresija, kao reaktivno stanje ne bira, svakom može da se desi. Zato je potrebno imati uvid u vlastite misaone i afektivne procese. Takođe, šira društvena zajednica trebala bi da ima povišenu osetljivost prema osobama, koje prolaze kroz ova stanja, kako bi mogla da posluži, na najbolji način, kao resurs pomoći i podrške – ističe Danilo Drobnjak.
Po rečima našeg sagovornika, za pravu sreću ipak malo potrebno:
– Na kraju, želeo bih da vašim čitaocima poželim srećnu i blagodatnu Novu 2022. godinu. Da nam bude bolja od prethodne, a mi srećniji i zadovoljniji, uz reči našeg blaženopočivšeg patrijarha Pavla, unekoliko dopunjene: Budimo ljudi i radujmo se!