Agorafobija retko se javlja u detinjstvu i obično počinje da se razvija u kasnom tinejdžerskom ili ranom odraslom dobu, pre 35. godine života
Osnovni simptom agorafobije je strah od otvorenog prostora, odnosno strah od boravka na javnim mestima, od velikog broja ljudi, gužve ili izlaska iz kuće. Smatra se jednom od najrasprostranjenijih fobija i u ogromnoj meri može da naruši svakodnevni život, a žene su joj sklonije nego muškarci. Često se javlja u kombinaciji sa napadima panike, a kod takvih osoba često je prisutan je i osećaj da će biti u nemogućnosti da se snađe, pobegne, potraži pomoć ili da će biti osramoćena, zarobljena i nemoćna. Lečenje jeste izazov, jer se hvata ukoštac sa velikim brojem strahova, ali je uz psihoterapiju i lekove moguće pobediti ovu fobiju i povratiti kvalitet života.
Ova vrsta anksioznosti je uzrokovana strahom da ste lišeni jednostavnog načina da pobegnete ili potražite pomoć, ako vam se pojača taj osećaj, u određenim okolnostima u kojima se ne osećate sigurno. Većina ljudi koji imaju agorafobiju razviju je nakon jednog ili više napada panike, zbog čega neprekidno brinu o ponovnom napadu i izbegavaju mesta na kojima do njega može da dođe ili da se ponovi. Strahuje se od stvarne ili izmišljene, ali i svakodnevne normalne situacije poput korišćenja javnog prevoza, obične šetnje otvorenim ili zatvorenim prostorom, stajanja u redu ili gužve.
Ljudi sa agorafobijom često se ne osećaju bezbedno na bilo kom javnom mestu, posebno tamo gde se okuplja i zadržava veći broj ljudi. Javlja se osećaj da vam je potreban pratilac, neka bliska osoba poput rođaka ili prijatelja koji će ići s vama na javna mest i sa kojom ćete se osećati makar malo sigurnije.
Ako se ovaj poremećaj ne shvati dovoljno ozbiljno, dovodi do situacije da se osoba jedino sigurno oseća u svom domu i da prosto ne sme da ga napušta.
Tipični simptomi agorafobije uključuju strah od:
Ove situacije izazivaju anksioznost jer se osoba boji da neće moći da pobegne ili da potražiti pomoć ako počne da se oseća uspaničeno ili ako se pojave drugi kombinovani onesposobljavajući simptomi.
Uz aktivnu agorafobiju mogu da se pojave sledeće manifestacije:
Ako ovaj osećaj kao i izbegavanje određenih situacija traje šest meseci ili duže, hitno se javite lekaru i započnite sa terapijom.
Neki ljudi, pored agorafobije, imaju i panični poremećaj. Radi se o vrsti anksioznog poremećaja kod kojeg doživljavate iznenadne napade velikog straha, koji dostižu vrhunac u roku od nekoliko minuta i pokreću intenzivne fizičke simptome (klasični napadi panike). Dolazi do osećaja da potpuno gubite kontrolu, imate srčani udar ili čak mislite i da umirete.
Strah od novog napada panike može dovesti do izbegavanja sličnih okolnosti ili mesta na kojem se dogodio, što je u uskoj vezi sa agorafobijom. Simptomi napada panike mogu da uključuju:
Agorafobija retko se javlja u detinjstvu i obično počinje da se razvija u kasnom tinejdžerskom ili ranom odraslom dobu, pre 35. godine života. Međutim, i starije odrasle osobe mogu da razviju ovaj poremećaj, koji se češće dijagnostikuje kod žena.
Faktori rizika za pojavu agorafobiju mogu da budu:
Agorafobija u velikoj meri može da ograniči vaše normalne životne aktivnosti a ako ste razvili najozbiljniji oblik, nećete moći da izađete iz kuće. Nećete moći da posećujete porodicu i prijatelje, da idete u školu ili na posao, da radite ili da učestvujete u drugim uobičajenim dnevnim aktivnostima. Takođe, možete postati zavisni od drugih ljudi, za najobičnije aktivnosti.
Agorafobija takođe može da bude povezana i sa pojavom depresije, prekomernom upotrebom alkohola ili droga, kao i drugih poremećaja mentalnog zdravlja uz druge anksiozne poremećaje ili poremećaj ličnosti.
Siguran i pouzdan način da se predvidi ili spreči pojava agorafobije, nažalost, ne postoji. Međutim, linija manjeg otpora neće vam pomoći ako izbegavate situacije kojih se bojite. Ako osetite da već imate blagi strah od odlaska na neka mesta, pokušajte da vežbate odlazak na ta mesta iznova i iznova, dok ne pobedite strah. Ako vam je previše teško da to učinite samostalno, zamolite člana porodice ili prijatelja da pođe sa vama, ali svakako potražite stručnu pomoć. Važno je potražiti pomoć što pre kako se simptomi ne bi pogoršali jer se anksioznost, kao i mnoga druga stanja mentalnog zdravlja, teže lečiti ako oklevate.