Šta je paraliza analize i kako da je prevaziđemo

Paraliza analize – opcije su beskrajne! Ovo je obično osećanje koje izaziva uzbuđenje i olakšanje. Ali u drugim slučajevima, može da nas ispuni užasom u velikoj meri. To bi značilo da smo možda iskusili nešto što se zove paraliza analize, vrstu preteranog razmišljanja zbog koje se osećamo nesposobnim da donesemo odluku – bez obzira na to koliko je velika ili mala. Iako je odmeravanje opcija prilikom donošenja odluke nešto što svi radimo, može doći do tačke u kojoj previše analize donosi više štete nego koristi.

Šta je paraliza analize

Ponekad nazvana i „paraliza izbora”, paraliza analize izaziva intenzivnu, emocionalnu reakciju kada se suočimo sa donošenjem odluke. Iako to nije medicinska dijagnoza, to je simptom koji je često vezan za stanja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost, depresija i ADHD. Ali to takođe može da se dogodi čak i ako se ne bavimo problemom mentalnog zdravlja.

– U nekim slučajevima, paraliza analize može dovesti do poteškoća u mentalnom zdravlju – kaže Natacha Duke, registrovani psihoterapeut.

Recimo da smo suočeni sa odlukom da rezervišemo let za odlazak u inostranstvo. Odemo na internet i tražimo svoje odredište i pojavi se oko 10 opcija za različite aviokompanije (a to je samo prva stranica rezultata pretraživača). Iako ćemo možda želeti da izaberemo jednu avio-kompaniju za određene pogodnosti, druga je jeftinija. Počinjemo da vagamo za i protiv, i pre nego što to shvatimo, sati su prošli. Umesto da donesemo odluku i kupimo kartu, zatvorimo laptop neobavljena posla.

Ovakav je uticaj na naše donošenje odluka kada smo u ovakvom hiper neodlučnom stanju. Kada dođe do paralize analize, postajemo toliko uvučeni u različite opcije da ne možemo doneti ni jednu jedinu odluku. To bukvalno uzrokuje da se zamrznemo.

Kako prepoznati paralizu analize

Kako znate da vaša paraliza analize nije samo to što ste osoba tipa A? Očigledno, donošenje teških odluka deo je života i svi smo se u jednom ili drugom trenutku bili neodlučni.

„Često se kod ovog fenomena viđa da ljudi počinju da sumnjaju u sebe ili da se preispituju. I misle da drugi ljudi znaju više od njih ili da su drugi ljudi sposobniji da donesu odluku – objašnjava Duke.

Drugim rečima, ako donošenje odluka počne da utiče na naše samopoštovanje i blagostanje, to bi trebalo da nam bude znak upozorenja.

Evo nekoliko znakova paralize analize kada smo suočeni sa donošenjem neke odluke:

•         stalno tražimo više informacija, prikupljamo podatke ili sprovodimo istraživanje, a da ne dolazimo do zaključka
•         imamo intenzivan strah od donošenja pogrešne odluke, što dovodi do oklevanja da preduzmemo bilo kakvu akciju
•         preterano brinemo o potencijalnim negativnim ishodima, što dovodi do stanja neaktivnosti
•         stalno odlažemo donošenje odluka tražeći više vremena za razmišljanje ili analizu situacije
•         skloni smo da više puta propuštamo ili odlažemo rokove zbog nemogućnosti da napravimo izbor
•         često osećamo stres, anksioznost i osećaj da smo preplavljeni procesom donošenja odluka
•         osećamo se psihički isceđeno ili iscrpljeno zbog stalne analize
•         stalno tražimo mišljenje drugih, tražeći mišljenja i savete iz više izvora

Iako paraliza analize definitivno može biti dosadna i neugodna, ona može postati i zdravstveni problem.

– U životu moramo da imamo sposobnost donošenja odluka da bismo mogli da funkcionišemo na našem optimalnom nivou. Ako to ne možemo da uradimo, to može da izazove simptome fizičkog stresa kao što su lupanje srca, nesanica, migrene, čak i problemi sa varenjem – objašnjava Duke.

Paraliza analize kod ADHD, anksioznosti i depresije

Paraliza analize može se desiti zbog različitih faktora, ali je uobičajeno da je simptom određenog mentalnog poremećaja. Dakle, važno je razumeti i razgovarati o svim drugim simptomima mentalnog zdravlja koje možda imamo kako bismo pomogli da se otkrije osnovni uzrok paralize naše analize.

ADHD

Ako nas često proganja to što nismo u mogućnosti da donesemo odluku, možda se pitamo da li je to povezano sa dijagnozom poremećaja pažnje/hiperaktivnog poremećaja (ADHD). Istina je da paralizovano stanje neodlučnosti može dovesti do toga da ometamo sebe i odugovlačimo – i jedno i drugo su faktori ADHD-a.

Kako navode u Asocijaciji za poremećaj pažnje (ADDA), uobičajeno je da ljudi sa ADHD-om prolaze kroz osećaj intenzivnog sagorevanja kada su suočeni sa previše odluka. Ovo takođe može biti izazvano drugim stvarima kao što je previše misli odjednom ili preopterećenost koja nastaje zbog previše zadataka.

– Razlog za to je što mnogi ljudi sa ADHD-om imaju problema sa obavljanjem nekih zadataka izvršnog funkcionisanja, kao što je upravljanje vremenom. Dakle, postoji mnogo različitih stvari koje se obično započinju, ali nisu završene. To može početi da se akumulira tokom vremena i da se neko oseća preplavljeno svime što oseća da treba da uradi – objašnjava Duke

Anksioznost

Paraliza analize takođe može biti povezana sa anksioznim poremećajima. Doživljavanje anksioznosti često znači da gledate u budućnost i brinete se o tome šta bi se moglo dogoditi ili ne. Duke ovo naziva razmišljanjem „šta ako”, koje često može biti uje na vatru u paralizi analize.

– Može biti da anksioznost uzrokuje paralizu vaše analize jer postajete toliko zabrinuti zbog pogrešnog izbora. U tom smislu, počinjete da brinete o ishodu svoje odluke pre nego što ste je i doneli – kaže ona.

U vašem umu mogle bi da počnu da se roje pitanja poput: Šta ako uradim ovo i dogodi se ova loša stvar? Šta ako pokušam ovo i ne uspem? Šta ako ne ide u moju korist? Šta ako je ovo preveliki rizik?

– Imamo neku važnu odluku za koju osećamo da moramo da donesemo, a ne donosimo je i to takođe izaziva anksioznost samo po sebi – dodaje Duke.

Depresija

Konačno, paraliza analize može da se manifestuje i ako imamo depresiju. To je zato što kada se osećamo posebno loše, to utiče na našu motivaciju i samopouzdanje, što može zaista otežati donošenje odluka.

– Često kod depresije vidimo da se ova neodlučnost dešava kada donosimo jednostavne odluke. Uglavnom zato što je nečije raspoloženje i samopoštovanje minimalno – primećuje Duke.

Čak i nešto naizgled „lako”, kao što je ustajanje iz kreveta ili pranje zuba, može da se doživi kao ogromna planina na koju morate da se popnete ako imate simptome depresije. Ovo može dovesti do toga da izbegnemo donošenje odluka i zaostanemo u obavljanju zadataka, što može dovesti do toga da se osećamo više preopterećeno i depresivno.

Kako prevazići paralizu analize

Pojednostavite donošenje malih odluka

Čak i kod manjih odluka, kao što je kupovina namirnica ili biranje šta ćete obući ujutru, može biti korisnije da se naterate da brzo donesete odluku kako biste nastavili dalje sa obavezama. Duke objašnjava da je ova praksa brzog odlučivanja posebno dobra za manje odluke jer ulozi nisu tako visoki.

Pokušajte ovo da praktikujete sa malim životnim odlukama kao što su:

•         odabir restorana u koji ćete otići
•         odlazak u kupovinu namirnica
•         naručivanje kafe u kafiću
•         oblačenje ujutru
•         odlučivanje kojim redosledom ćete obavljati jutarnju ili večernju rutinu

– Dajte sebi možda pet minuta i samo pokušajte da donesete te jednostavne odluke sa vremenskim ograničenjem. Ovde je ključno da odluku donesete u vremenski zadato roku. Na ovaj način se ne osećate zarobljenim i gradite svoje samopouzdanje za donošenje drugih odluka u budućnosti – predlaže Duke.

Uverite sebe da ste spremni za velike odluke

U isto vreme, u životu postoje i velike odluke koje treba doneti, a koje su malo stresnije od kupovine. Duke preporučuje da im pristupimo sa umirujućim stavom prema sebi.

Ako vas iznenada nadvladaju osećanja da je odluka sa kojom ste suočeni preteška ili nemoguća, napravite korak unazad i podsetite se da možda nije baš tako kao što mislite.

– Kada su veće odluke u pitanju, mislim da je najbolje da samo razmislite o trenucima u svom životu kada ste donosili dobre odluke. I podsetite se kako ste uspeli kroz sve to da prođete – kaže Duke.

Nemojte previše da razmatrate svoje opcije

Lista prednosti i nedostataka ponekad može biti od pomoći pri donošenju odluke, ali postoji trenutak kada to može da počne da vas opterećuje. Duke preporučuje da imate zdravu ravnotežu odmeravanja mogućnosti, ali i poverenje u svoj instinkt.

– Treba da izbegnete situaciju u kojoj ste preopterećeni informacijama. Ako počnete da razmatrate brojne različite opcije u mnogo različitih scenarija, to može da vas parališe – kaže ona.

Jeste važno tražiti savet i razmatrati i druge izvore koji će vam pomoći da donesete odluku, ali za to vreme um treba da vam je bistar i da ste opušteni.

Pomirite se sa neizvesnošću

Nije nikakav problem da se neizvesnost prihvati kao deo života, ali Duke preporučuje da pokušate da se pomirite sa ovom činjenicom što je lakše moguće. Često nas neizvesnost zbog ishoda određenog projekta ili životne situacije sprečava da donesemo odluku i krenemo dalje. Ali ne možete dozvoliti da vas neizvesnost proganja i izaziva stres.

Na isti način, Duke ističe koliko je važno da se odluke ne podvode pod „tačne” ili „pogrešne”, jer to samo još više podiže pritisak. 

– Često stvaramo ovu podelu na „ne želim da napravim pogrešan izbor” ili „moram da napravim pravi izbor”, ali to je često samo izbor – pojašnjava ona. A bilo koji izbor često bi mogao da vam donese isto toliko radosti.

Odmorite se od odlučivanja i dajte sebi oduška

Kada smo u stanju paralize analize, najgore je kada počnemo da pravite paniku i osećamo da smo savladani i iscrpljeni. Ponekad to može dovesti do stanja koje se zove umor od odluke, u kome budemo toliko preplavljeni svim odlukama koje moramo da donesemo da nismo u stanju da napravimo bilo kakav izbor. Dakle, ako shvatite da ste u situaciji „ni tamo ni ovamo”, pokušajte da napravite pauzu i potpuno se od nje udaljite. Razbistrite glavu i opustite se uz:

•         odlazak u šetnju
•         vežbanje vođene meditacije
•         vežbe disanja
•         nežnu jogu ili laganu vežbu

– Važno je sve što možete da uradite što će doneti osećaj samoumirenja ili samosaosećanja – podstiče Duke.

Ako znate da ste svaki dan skloni paralizi analize, ujutru prvo pokušajte da odradite pet minuta meditacije da biste svoj um i telo doveli u stanje mira i tako bili spremni da donosite odluke i pravite izbore – savetuje Duke.

Kada treba da potražimo pomoć

Iako je paraliza analize često povezana sa pitanjima donošenja odluka i produktivnosti, a ne sa direktnim zdravstvenim problemom, postoje situacije u kojima bi traženje podrške od terapeuta moglo biti od koristi.

– Bilo da je u pitanju jedna velika odluka ili mnogo manjih odluka, mislim da treba razgovarati sa terapeutom o paralizi analize. Čak i jedna ili dve sesije mogu vam pomoći da pronađete načine za rešavanje problema donošenja odluka na optimalniji način – preporučuje Duke.

Terapeuta bi trebalo da konsultujemo ako:

•         paraliza analize izaziva izrazito uzbuđenje, anksioznost ili ogroman stres koji utiče na naš svakodnevni život
•         paraliza analize ometa našu sposobnost da ispunjavamo svoje obaveze, održavamo međusobne odnose ili obavljamo suštinske zadatke u svakodnevnom životu
•         imamo fizičke simptome povezane sa paralizom analize kao što su glavobolja, problemi sa varenjem ili poremećaji spavanja. „Možda će početi da se javljaju simptomi stresa kao što su umor ili nesanica. Ili ćete možda početi da doživljavate promene u svom raspoloženju ili nivou anksioznosti,” objašnjava Duke
•         paraliza analize značajno utiče na naše opšte blagostanje, izazivajući pad kvaliteta života ili dovodeći do osećanja depresije. „Možda ćete početi da primećujete da vaš učinak na poslu pada ili da je stres sve prisutniji u vašem životu”, dodaje ona.

Zapamtite, zdravstveni radnici, uključujući lekare opšte prakse, psihologe i psihijatre, obučeni su da se bave različitim aspektima našeg zdravlja, uključujući mentalno blagostanje. Ako smatrate da paraliza analize izaziva izrazite neprilike ili narušava vašu sposobnost funkcionisanja, traženje stručne pomoći proaktivan je korak ka pronalaženju efikasnih strategija i podrške.