Od belog sleza se koristi koren i list, a ređe i cvet Foto: Shutterstock
BELI SLEZ – Althaea officinalis
Beli slez raste na vlažnim mestima, a naročito na rečnim ostrvima i na vodoplavnom zemljištu kraj većih reka. Od belog sleza se koristi koren i list, a ređe i cvet. Koren treba da je oljušten i beo. U korenu belog sleza ima 30–35% sluzi, oko 35% skroba, oko 10% pektina, oko 10% šećera i drugih sastojaka. U njemu je sluz glavni lekoviti činilac.
Lekovita svojstva
Beli slez je dobar protiv bolova u grudima, promuklosti, teškog disanja, kašlja, krvavog ispljuvka i drugih plućnih bolesti. Kad se pomeša sa belim slezom podbela i kopitnjaka i kad se taj čaj pije sa medom i malom primesom sitnog nišadora (navrh noža), onda on leči i najstariji kašalj, koji baca sukrvicu. Pri zapaljenju krajnika treba ispirati grlo odvarom, tejom (čajem) belog sleza svakog sata po jednom. Protivu zapaljenja, kod žena njime treba ispirati polne organe unutra i spolja, svaki dan po dva puta.
Kada nateknu obrazi zbog zubobolje ili slomljenog zuba, i otuda, bolovi napadnu, tada treba često ispirati usta i desni odvarom belog sleza i obložiti spolja otečeni obraz utucanim celerom pomešanim sa zejtinom. Oblog treba da je topao.
Koren belog sleza je naročito pogodan za spremanje macerata ili tzv. hladnog odvara protiv kašlja kod dece. Taj odvar treba da se sprema ovako: punu kašiku sitno isečenog korena od belog sleza treba preliti sa 200–300 grama obične čiste hladne vode, dobro promešati i ostaviti da stoji pola sata u poklopljenom sudu. Za to vreme treba promešati još koji put. Posle toga procediti kroz čistu retku tkaninu. Ovako se ekstrahuje samo lekovita sluz. Dobijena tečnost se može po želji i zagrejati da proključa, zasladi se medom ili šećerom i pije po jedna kafena šoljica nekoliko puta na dan. Pre upotrebe se uvek malo zagreje, jer je tako prijatnije za piće.
