Veliki broj istraživanja tvrdi da postoji jaka veza između načina ishrane i navika koje su postojale pre pojave bolest, jer, kako tvrde, naš imuni sistem ne može da ojača posle nekoliko zdravih obroka i preko noći
Covid 19 promenio je način života i uticao na pravila ishrane tokom pandemije. Stručnjaci savetuju osobama koje imaju blage simptome covid 19 da se izoluju, prate svoje zdravstveno stanje i da potraže pomoć ako je neophodno. I pored toga što ima malo istraživanja na temu covid 19 i ishrane, stručnjaci naglašavaju da je u slučaju infekcije bitna kvalitetno izbalansirana ishrana, sa svima neophodnim vitaminima i mineralima koji će pomoći da se imunski sistem izbori sa bolešću.
Ne postoje dokazi koji mogu potvrditi da određeni način ishrane može ublažiti simptome covid 19, kaže dijetetičar Toby Amidor. Pretpostavlja se, ipak, da neke hranjive materije mogu pomoći telu da obezbedi bolji odgovor na infekciju.
Smatra se da je vitamin D ključna komponenta za jak imunitet. Pregled i meta-analiza iz 2017. godine navodi da suplementacija vitaminom D, posebno kod učesnika kod kojih je zabeležen manjak ovog vitamina, štiti od akutnih infekcija respiratornog trakta. Vitamini C, B6, E, ali i biljna vlakna i proteini, takođe se dovode u vezu sa jačim imunitetom.
Fermentisana hrana je značajna za izgradnju jakog imuniteta. Prema studiji iz 2021. konzumacija fermentisanih proizvoda dovela je do veće raznolikosti mikrobioma koji može imati uticaj na bolji imuni odgovor.
Veliki broj istraživanja tvrdi da postoji jaka veza između načina ishrane i navika koje su postojale pre pojave bolest, jer, kako tvrde stručnjaci, naš imuni sistem ne može da ojača posle nekoliko zdravih obroka i preko noći.
Voće i povrće su bogati vitaminima i mineralima A, C, D i cinkom. Citrusno voće, paradajz, jagodičasto voće, kivi, šargarepa, slatki krompir, brokoli, paprika, pečurke, mogu biti neki od naših najboljih saveznika u bolesti.
Ove namirnice snabdevaju organizam ključnim mikronutrijentima i obezbeđuju stabilan izvor energije u toku dana, što je bitno osobama koje usled covid 19 pate od umora. U slučaju da je gutanje otežano usled bola i grebanja u grlu, predlog je da se voće i povrće ispasira, ili da se konzumira supa sa povrćem.
Prebiotička vlakna u celim žitaricama su „hrana“ za zdrave bakterije u digestivnom traktu. Dobar mikrobiom je u tesnoj vezi sa imunološkim sistemom koji bolje funkcioniše, najverovatnije zato što korisne bakterije smanjuju moguće upale, smatraju naučnici.
U slučaju da imate covid 19 pokušajte da konzumirate ovsenu kašu i ječam, koji sadrže beta-glukan, koji ima antiinflamatorna svojstva. Ostale hranjive žitarice sa visokim sadržajem biljnih vlakana su kinoa, testenina od celog zrna, smeđi pirinač.
Proteini, masti i ugljeni hidrati su tri važna nutrijenta, a proteini imaju sposobnosti da utiču na izgradnju mišića i regeneraciju oštećenih tkiva. Istraživanje objavljeno u časopisu British Journal of Nutrition, navodi da premalo proteina narušava funkciju imuniteta i dovodi vas u veći rizik od zaraznih bolesti. Mnogi izvori proteina takođe sadrže korisne mikronutrijente
–Goveđe meso jača imunitet i jer sadrži mineral cink, koji je uključen u mnoge metaboličke procese, uključujući izgradnju proteina i lakše zarastanje rana – kaže Amidor.
Vredi izbori proteina i cinka su i svinjetina, jagnjetina, piletina. Proteinima su bogate i biljne namirnice kao što su pasulj, sočivo, tofu sir.
Smatra se da mlečni proizvodi izazivaju pojačano lučenje sluzim pa da ih zato treba izbegavati. Nisu svi mlečni proizvodi isti jogurt i kiselo mleko, kako se veruje, namirnice su koje jačaju imunitet.
– Jogurt je jedna od najboljih namirnica za jačanje imuniteta jer sadrži žive, aktivne kulture koje deluju kao probiotici – ističe Amidor. Stručnjaci veruju i da je obično mleko korisno.
– Jedna šolja mleka obezbeđuje 13 esencijalnih hranljivih materija, uključujući vitamine A i D, proteine, selen i cink, koji obezbeđuju dobro imunološko funkcionisanje- kaže Amidor.
U slučaju da je covid 19 praćen simptomima visoke telesne temperature i dijareje potrebo je obezbediti organizmu za bolji oporavak dovoljno tečnosti. Ovakvo stanje može lako da isprovocira i glavobolje i umor, pa je savet da se unose dovoljne količine vode. Bolje je vodu piti češće u manjim količinama.
Voda je najbolji način da se nadoknade i elektroliti. Topli čaj sa malo meda stari je lek za smirivanje kašlja i upalu grla. Dobar izbor su i slane tople supe.
Savet je da se izbegavaju procesuirane namirnice, brza hrana sa dosta masnoća i šećera. Svi ovi sastojci podstiču razvoj upalnih procesa u organizmu i otežavaju na taj način borbu imunog sistema sa bolešću. Sličan uticaj na naše telo kada smo bolesni imaju alkoholna pića, pa je isto preprouka da se i ona ne koriste.
Covid 19 može izazvati nedostatak čula mirisa i ukusa i oslabiti apetit, s druge strane ako ne unosimo dovoljne količine preporučenih namirnica sporije ćemo se oporavljati. Preporuka je da se pokuša da se konzumira barem i minimalna količina hrane.