– Posle primene ove terapije krv ne postaje ređa već je potrebno više vremena da se ona koaguliše. Malo se odlaže početak i usporava koagulacija, kako bi se sprečio nastanak i brz razvoj tromba, kaže dijetetičar Aleksa Rašević
Ne bi trebalo da bude velikih oscilacija u unosu vitamina K, već da se nastave da se koriste iste količine Foto: Shutterstock/ Aleksa Rašević lična arhiva
Lekovi za razređivanje krvi ili stručno antitrombotici koji sprečavaju zgrušavanje krvi jedni su od najčešće propisivanih medikamenata. Terapija je često doživotna, a dodatni problem su drugi lekovi, suplementi i namirnice koje mogu da dovedu do neželjenih interakcija i u najtežim slučajevima ozbiljno ugroze zdravlje pacijenta. Antagonisti vitamini K su antikoagulansi i pored inhibitora agregacije trombocita i fibrinolitia najčešći lekovi namenjeni sprečavanju zgrušavanja krvi i nastanku tromba.
Stručnjacima je u nekim situacijama veoma teško za svakog pacijenta da odrede tačno potrebnu dozu leka. Malo veća doza može isprovocirati ozbiljno krvarenje. Za pacijente na terapiji antagonistima vitamina K bitan je pravilan način ishrane. Najčešća greška koju prave pacijenti na terapiji varfarinom i acenokumarolom je izbegavanje svih namirnica u kojima ima vitamina K.
– Nije potrebno eliminisati iz ishrane ni jednu namirnicu u kojoj ima vitamina K. Kada je u pitanju način ishrane moramo sagledati i koja je antikoagulantna terapija u pitanju. Najčešće se koristi varfarin, a problem je što pacijenti dobijaju nekada oprečne informacije i nisu sigurni šta je potrebno da rade. Često koriste i medikamente iz neke druge grupe lekova i sami donose zaključke o tome, da li je potrebno izbegavati neke namirnice – kaže za portal eKlinika dijetetičar u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“u Beogradu Aleksa Rašević.
Stručnjaci preciziraju da je mehanizam delovanja lekova iz grupe antagonista vitamina K inhibicija vitaminom K posredovane sinteze faktora koagulacije u jetri. Na ovaj način se usporava ili prevenira stvaranje krvnog ugruška.
Antagonisti vitamina K su i lekovi koji moraju da budu precizno određeni, kako ne bi došlo do problema kao što su velika i masivna krvarenja.
– Ne smemo, ipak, u potpunosti iz ishrane da eliminišemo namirnice sa visokim sadržajem vitamina K, niti da ih kako hoćemo dodajemo. Potrebno je da na nedeljnom nivou postoji kontinuitet kada se radi o primeni namirnica sa vitaminom K, što znači da količina vitamina K koji smo uneli hranom bude ista iz nedelje u nedelju. Nikako se ne preporučuju drastična odstupanja u pogledu potpune i nagle eliminacije, ili odjednom ubacivanja većih količina namirnica sa vitaminom K – naglašava Rašević.
Problem je što stručnjaci nekada nemaju uvid u ishranu pacijenta pre uvođenja terapije. Aleksa Rašević precizira za portal eKlinika da bi pravilan način bio da se pre terapije dobije uvid u način ishrane pacijenta i da se nastoji da ona bude nadalje adekvatna sa dovoljnom količinom voća, povrća, mesa, mlečnih namirnica, žitarica.
– Potrebno je obratiti pažnju i na količinu vitamina K koji je osoba unosila u prethodnom periodu. Ne bismo smeli da smanjimo unos vitamina K ispod tih osnovnih potreba koje su minimalne za žensku populaciju od 90 mikrograma dnevno, i za mušku 110 do 120 mikrograma dnevno. Prosečan dnevni unos je oko 300 mikrograma vitamina K, manjak ovog vitamina može da ugrozi zdravlje – kaže Rašević.
Vitamin K ima ulogu u koagulaciji krvi i omogućava da se formiraju faktori koagulacije, da se koagulacija krvi ostvari na određeni način.
– Kod osoba koje usled raznih patologija imaju trombove, krv posle primene terapije ne postaje bukvalno ređa, kao što misle neki ljudi. Antikoagulantna terapija zato se nekada zove i „lekovi za razređivanje krvi“. Posle primene ove terapije krv ne postaje ređa već je potrebno više vremena da se ona koaguliše. Malo se odlaže početak i usporava koagulacija, kako bi se sprečio nastanak i brz razvoj tromba, ali i omogućila razgradnja tromba. Vitamin K ima ulogu da obezbedi adekvatnu koagulaciju, kod nekih ljudi potrebno je da se to malo izmeni, što se čini lekovima iz grupe antagonisti vitamina K – objašnjava nam Aleksa Rašević.
Pacijenti na terapiji antagonistima vitamina K moraju da imaju dobro izbalansiranu ishranu sa svim potrebnim mineralima i vitaminima za pravilan rad organizma i borbu protiv bolesti. Postoje, ipak, neke namirnice koje je potrebno u potpunosti izbegavati.
– Suplemente, dodatke ishrani koji sadrže visok nivo vitamina K potrebno je potpuno eliminisati iz ishrane, pogotovo ako se uzima bilo koji drugi vid terapije. Veliki broj pacijenata na terapiji antikoagulansima ima pridružena oboljenja. Nije dobro da bez adekvatnog saveta lekara i na svoju ruku koriste bilo šta u obliku suplemenata, lekovitog koncentrovanog bilja, jer bi moglo da dođe do interakcija i nekih neželjenih pojava. Pacijenti na terapiji antagonistima vitamina K ne smeju da koriste grejpfrut i kantarion. Ove dve namirnice trebalo bi u potpunosti eliminisati kod osoba koje piju antikoagulanse (obično oni koriste i druge lekove), najveći broj zabeleženih interakcija je sa grejpfrutom i kantarionom. Te dve namirnice generalno u odnosu na bilo koju vrstu terapije isključujem iz ishrane zato što ne možemo da predvidimo koliko će biti intenzivne interakcije – savetuje Aleksa Rašević.
Visokih vrednosti vitamina K ima u spanaću, blitvi, zelju, brokoliju, kelju, kupusu. Lisnate zelene namirnice jako su bogate vitaminom K objašnjava sagovornik portala eKlinika, jedna šolja zelja može da ima nekoliko puta veću količinu od navedenih 100-ak mikrograma. Sve zavisi i od količine namirnica koje konzumiramo, postoje i biljna ulja koja sadrže veću količinu vitamina K, prokelj, mladi luk, stariji sirevi, jetra i jaja u manjoj količini.
– Preporuka je da na primer, ako je neko svake nedelje konzumirao kupus za ručak, a utorkom nešto drugo, da nastavi da na isti način unosi iste količine vitamina K, bez naglih promena u toku jedne nedelje. Ne bi trebalo da bude velikih oscilacija u unosu vitamina K, već da se nastave da se koriste iste količine, jer će na osnovu toga da se daje antikoagulantna terapija, da se određuje INR i da se vidi kako deluje lek – upozorava Rašević.
Pacijentima se preporučuje osrednji unos vitamina K. Potreban je i dodatni oprez, ako se pojavi „nova“ namirnica bogata vitaminom K kao što su to blitva, spanać, sarmice od zelja. Rašević objašnjava da se u ovim slučajevima unosi osrednja ili manja porcija sarmica od zelja, s tim da se onda izostave neke druge namirnice u kojima ima velikih količina vitamina K.
– Najbolje bi bilo da se uradi analiza ishrane i da se dobiju preporuke. Potpuna eliminacija namirnica sa vitaminom K dovešće do korigovanja doze i efekta uzimanja lekova koji se nekada moraju i doživotno piti. Zato se stalno rade INR analize. Teško da će odmah posle drastičnih promena da dođe do krvarenja i stvaranja tromba, nego će biti teško da se postigne dobar terapijski efekat leka. Nećemo biti u stanju da uskladimo dozu na odgovarajući način zato što imamo šetanje vrednosti INR – a u zavisnosti od količine vitamina K – objašnjava Rašević.
O dužini i načinu primene leka odluku donose lekari na osnovu INR analize (international normalized ratio). Ovim testom meri se protrombinsko vreme, brzina zgrušavanja (koagulacije) krvi. Stručnjaci na ovaj način kontrolišu kontrolišu učinak oralne antikoagulantne terapije. INR se koristi se i kao dijagnostičko sredstvo pre operacije, njime se određuju i metaboličke funkcije jetre.
–INR daje uvid u vreme koagulacije, to jest formiranja krvnog ugruška. Lekarima i nama kao dijetetičarima bitne su vrednosti INR kako bismo iz više uglova pristupili načinu ishrane i celokupnoj terapiji. Smatra se da ukoliko je INR ispod 2 da je povećan rizik od tromboembolije (stvaranja krvnih ugrušaka u krvnim sudovima). Ukoliko je viši od 4,5 povećava se rizik od masovnog krvarenja. U zavisnosti od toga koja je bolest u pitanju, od terapije koja se primenjuje, postoje poželjne vrednosti INR-a, pa će one negde biti između 2 i 3, negde između 2 i nešto do 3,5, uska je vrednost i potrebno je dobro pogoditi terapiju – objašnjava Aleksa Rašević.
Namirnice sa najvećom količinom vitamina K mcg/100 grama
* Kuvani kelj sa dodatkom soli 882, bez soli 817
* Kuvana blitva kuvana sa dodatkom soli 632
* Spanać, smrznut i kuvan 541
* Spanać kuvan 494
* Kuvani brokoli 256
Aleksa Rašević naglašava da je kao i uvek kada je reč o ishrani samo naglasak na umerenosti. On dodaje da ne preporučuje pacijentima na terapiji antagonistima vitamina K ni drastične promene na primer prelazak na vegetarijanski, makrobiotički, mediteranski način ishrane. „Lekovi za razređivanje krvi“ neće imati dobar efekat uz industrijsku hranu sa velikim količinama soli, šećera, masnoća.
– Nove studije pokazale su da unos alkohola nema uopšte pozitivan uticaj na organizam. Moja lična preporuka je apsolutna eliminacija alkohola, ali ako je neophodno onda samo jedna do dve jedinice, što podrazumeva jednu čašicu blagog alkoholnog pića. Ne postoji supernamirnica koja je najbolja za nešto, jednostavno kombinacija i redovna zastupljenost raznovrsne hrane je i preporuka za sve osobe – zaključuje Aleksa Rašević.