Ne znači da će sve namirnice kod svih ljudi izazvati negativnu reakciju, gasove i nadimanje, ali ni da će im odgovarati u potpunosti
Poznato je koje namirnice pojačavaju nadimanje i gasove, ali su to i neke koje smatramo zdravim, kao što su određene vrste povrća Foto: Shutterstock
Nadimanje i gasovi su neki od najčešćih svakodnevnih problema sa kojima se ljudi susreću. Iako su tipični za one koji nisu pobornici zdravih životnih navika, mogu da se dese i onima koji na ishranu paze, ali su oba procesa prokrenuli neki drugi faktori, poput stresa, prekomerne količine hrane ili istovremenog unošenja tečnosti sa obrokom.
Nadimanje je neprijatan osećaj oticanja (naduvavanja), koji nastaje kao posledica ostataka nesvarene hrane u tankom i fermentacije u debelom crevu. Ima slučajeva da se radi o poremećaju pokretljivosti creva ili kontrakcije crevnih mišića. Takve situacije mogu da doprinesu fantomskom osećaju nadimanja i težine u stomaku, jer uključuju i povećanu osetljivost na gasove. Stoga je ova veza često uzročno – posledična.
Gasovi uglavnom ne daju dodatnu neprijatnost u smislu nekih konkretnih fizičkih simptoma. Nastaju tako što uđu u debelo crevo. Kretanje im se uspori, pa dolaze do anusa kroz koji prolaze uz neprijatan miris a ponekad i zvuk, zbog akumulacije vazduha. Niz okolnosti utiče na njihovo nakupljanje. Među njima su količina progutanog vazduha, redovnost obroka i namirnice koje unosimo, pokretljivost creva, korišćenje pojedinih lekova, a pre svega stres.
Namirnice koje unosimo u velikoj meri mogu da spreče gasove i nadimanje, a neke i da „pomognu“ da se ove nelagodne pojave intenziviraju. Naravno, značajna je i količina koju unosimo. Ne znači da će sve namirnice kod svih ljudi izazvati negativnu reakciju, ali ni da će im i odgovarati u potpunosti.
Pasulj, grašak i sočivo spadaju u namirnice koje mogu da izazovu gasove. Pasulj sadrži velike količine rafinoze, složenog šećera, a bogat je i vlaknima, koja iako su korisna za varenje, kod nekih ljudi mogu povećati nadutost.
Pšenica i neke druge integralne žitarice, takođe sadrže rafinozu sa velikom količinama vlakana. Uz to, pšenica, ječam i raž sadrže gluten. Osobe osetljive ili intolerantne na gluten imaju velike probleme nadutošću i gasovima ako uzimaju namirnice koje ga sadrže.
Mlečni proizvodi (mleko, jogurt, sir i druge prerađevine) obiluju kalcijumom i proteinima. Međutim, sadrže i laktozu, mlečni šećer, na koji su određene kategorije ljudi netolerantne i ne mogu da ga svare. Osoba koja ne vari laktozu može imati niz simptoma, alergijsku reakciju, ali i stanja kakva su nadimanje i gasovi.
Masna, a posebno pržena hrana usporava varenje jer sam proces varenja duže traje. Gasovi onda ostaju zarobljeni u crevima, a to izaziva i nadutost.
Isti sastojci koji provociraju nadimanje i gasove nalaze se i u krstastom povrću. To su brokoli, prokelj, karfiol, kupus i špargla. Špargle, iako se smatraju superhranom dobrom za varenje, kod nekih ljudi intenziviraju miris proizveden kod gasova. Luk sadrži fruktozu, koja se razgrađuje u procesu varanja, a koja u većoj količini može da izazove stvaranje gasova i nadimanje. U ovu grupu spada i beli luk. Neki ljudi ga obožavaju i ne smeta ih, a kod nekih izaziva burne reakcije, uključujući nadimanje i gasove, pa čak i mučninu.
Gazirana pića obiluju sodom, čija je jedna od primarnih osobina izazivanje nadutosti. Podrigivanje i gasovi su česta reakcija organizma na unošenje ovih pića zbog „sudara“ gasova. I višak vazduha dok pijemo može da pojača ovaj osećaj.
Pivo je gazirano piće koje nastaje procesom fermentacije, a gasovi iz fermentisanih ugljenih hidrata i procesa karbonizacije takođe dovode do nadimanja.
Svaki organizam je „svet za sebe“, pa tako ne znači da će sve namirnice izazvati nadimanje, ali ni da će sve prijati svima. Međutim, postoje neke za koje istraživanja pokazuju da su blagotvorne i efikasne u procesu varenja, što umanjuje i nadimanje i gasove. To su: