Promene uzrokovane kandidijazom (infekcijom kandidom) praćene su crvenilom i svrabom uz bele naslage, a najčešće su zahvaćeni koža, nokti i sluznica usne duplje, creva i vagine
Kandida je uporna gljivica koja se teško leči i često vraća, a lekovi uglavnom nisu dovoljni i potrebno je promeniti način ishrane Foto: Shutterstock
Kandida je normalan stanovnik naše kože i sluznice, a od velikog broja ovih gljivica u ljudskom organizmu je najpoznatija Candida albicans. Mnoge vrste kandide su rezistentne, odnosno otporne na lekove, pa terapija medikamentima često nije dovoljna da se mikroflora vrati u ravnotežu i iskoreni gljivica.
Kandida, kao i kandidijaza, infekcija ovom gljivicom je prilično uporna. Može da se vraća sa padom imuniteta ili uzimanjem lekova, i često se vrlo teško leči. Pojedine vrste kandide menjaju i svoju morfologiju (sastav), a time se dodatno oštećuju tkiva u organizmu. Promene su praćene crvenilom, svrabom, sa belim naslagama. Zahvataju kožu, nokte i sluznicu, najčeće usne duplje, crevnog trakta i vagine.
Uzroci zbog kojih se najčešće dođe do infekcije kandidom jeste upotreba antibakterijskih lekova, hormonske terapije ili citostatika, pri kome manji broj dobrih bakterija ili njihov nestanak omogućavaju razmnožavanje kandide.
Adekvatna terapija, promena životnih navika koje se tiču prvenstveno ishrane, ali i upotrebe drugih lekova. Ako postoji neko drugo stanje u organizmu koje zahteva korišćenje antibiotika ili drugih antibakterijskih lekova, uz probiotike se moraju uzimati i antimikotici. Svakako, antibakterijske lekove treba izbegavati, a biti oprezan sa kontraceptivnim sredstvima i šećernom bolešću bez adekvatne terapije.
I konačno, ishrana, bez koje nema uspešne borbe sa kandidom. Pre svega treba izbaciti belo brašno, pekarske proizvode, šećere, slatku i skrobnu hranu, jer sve ovo gljive pa i kandida „vole“, što pogoduje njihovom razmnožavanju.
U sklopu režima ishrane za smanjenje gljivica a posebno kandide, trebalo bi da određene žitarice čine oko 40 odsto jelovnika. Od toga bi trebalo da polovina, odnosno 20 odsto budu klice (cela zrna). To nikako ne bi smela da budu bela brašna, odnosno pšenica, već proso, ovas, ječam, raž, amarant, kinoa, heljdina kaša. Blago obarene klice ječma, prosa, ovsa, obiluju digestivnim enzimima, pa se zbog toga preporučuju za bolju apsorpciju hranljivih sastojaka.
Pasulj se takođe preporučuje, ali ne običan, već azuki pasulj. Sojine ljuspice i klice su takođe dobre za digestivni trakt opterećen kandidom, a uz žitarice i mahunarke (sočivo, grašak, pasulj – ne više od 10 odsto ukupnog jelovnika) jesti kao prilog zeleno povrće, kao i povrće koje nije skrobno.
Zeleno povrće je uz navedene žitarice jedan od najboljih izbora.
Pre svega to je skrobno povrće (krompir, batat). Važno je znati i da voće podstiče rast gljivica i da ga ako je kandidijaza jaka, treba izbaciti potpuno. Poželjno je eliminisati iz ishrane i: