Najvažnija masna kiselina u maslinama, oleinska, u direktnoj je vezi sa jačanjem srca i smanjenem krvnog pritiska
Masline sadrže značajne vitamine i minerale, a njihov najveći kvalitet su dobre masnoće i oleinska kiselina Foto: Shutterstock
Masline su plodovi drveta masline (Olea europaea). Pripadaju porodici koštunjavog voća, a obiluju vitaminima i antioksidantima. Zdrave masnoće koje sadrže masline ekstrahuju se u maslinovo ulje, jednu od osnova mediteranskog načina ishrane.
Masline su izvorno veoma gorkog ukusa, i zbog toga se uglavnom ne konzumiraju u svežem stanju. Proces fermentacije služi da se eliminišu gorka jedinjenja, kakvo je prvenstveno oleuropein. Njegova koncentracija je najviša u plodovima nezrelih maslina.
Na mediteranskim prostorima, 90 odsto maslina se koristi u industrijske namene, za proizvodnju maslinovog ulja.
U 100 gr maslina nalazi se od 115–145 kalorija, ili približno oko 59 kalorija u desetak plodova. Najveći deo sastava je voda (80 odsto), a tu su i proteini (0,8 gr), zasićene i mononezasićene masnoće (7,89 gr). Masline sadrže od 11-15 odsto masnoća, od kojih je 74 oleinska kiselina, najvažniji sastojak maslinovog ulja.
Oleinska kiselina je odgovorna i za visok stepen zdravstvene iskoristljivosti maslina, jer su istraživanja pokazala da smanjuje zapaljenske procese, kao i rizik od srčanih bolesti i osteoporoze. Postoje indicije o doprinosu u borbi protiv malignih bolesti, ali je potrebno više studija na ljudima.
Treba naglasiti i da su masline relativno „tanak“ izvor vlakana, jer se u 10 maslina nalazi tek oko 1,5 grama.
Masline su odličan izvor više minerala i vitamina, a neki im se dodaju u toku procesa prerade. Sadrže vitamin E u značajnim količinama, gvožđe, bakar, kalcijum i natrijum.
Najviše gvožđa imaju crne masline. Bakar je sastojak važan u prevenciji i lečenju srčanih bolesti. Kalcijum spada u najzastupljeniji minerale našeg tela i ključan za fukciju kostiju, nerava i mišića.
Oleuropein je antioksidant koga ima najviše u maslinama. Tokom zrenja, razlaže se u hidroksitirosol, koji takođe ima jaka antioksidativna svojstva. Oleanolna kiselina sprečava oštećenja jetre, pomaže regulaciji nivoa masnoća u krvi i smanjenju zapaljenskih procesa. Kvercetin smanjuje krvni pritisak i dobar je za kardiovaskularno zdravlje.
Istraživanja kažu da antioksidanti utiču na smanjenje rizika od hroničnih bolesti, među kojima su bolesti srca i rak tako što smanjuju zapaljenske procese i smanjuju razvoj štetnih mikroorganizama. Najvažnija masna kiselina u maslinama, oleinska, u direktnoj je vezi sa jačanjem srca i smanjenem krvnog pritiska. Pomaže u regulaciji nivoa holesterola i takođe smanjuje oksidativni stres.
Osteoporoza je posledica smanjenje koštane mase i gustine, a to pojačava rizik od preloma. Stopa obolevanja od osteoporoze je, kažu istraživanja, niža u mediteranskim zemljama nego u ostatku Evrope.
Uticaj visokog sadržaja antioksidanata i oleinske kiseline ispitivan je u slučaju ćelija raka u plućima, debelom crevu i želucu na životinjama. Rezultati su ohrabrujući, ali je potrebno više studija na ljudima.
Većina ljudi ih dobro podnosi i nema probleme, ali masline mogu da sadrže velike količine soli u određenom pakovanju, odnosno ambalaži. Alergije na masline su izuzetno retke, ali alergijske reakcije mogu da se jave u ustima ili grlu.
Mađutim, masline mogu da sadrže neke teške metale i minerale kao što su bor, sumpor, kalaj, litijum ili akrilamid. Na sreću, količina ovih metala u njima je generalno znatno ispod zakonskih granica.
Neke sorte zrelih maslina (kalifornijske, crne), mogu kao rezultat prerade da sadrže veće količine akrilamida, pa je zato značajno proveriti deklaraciju, odnosno sastav.