Istraživanja su pokazala da je pored sveže smokve i list ovog voća izuzetno hranljiv, ali se došlo i do nekih zanimljivih saznanja o tome koji ljudi skloni alergijama ne bi smeli da ih jedu, kao i osobe koje su na nekoj antikoagulantnoj terapiji
Smokve sadrže veliku količinu vitamina ali i obilje šećera, a istraživanja su pokazala da mogu negativno da utiču na neke osobe Foto: Privatna arhiva
Sveže smokve su izuzetno bogate hranljivim sastojcima, a još jedan njihov veliki kvalitet je to što imaju nisku kalorijsku vrednost. Postoji dokazana naučna tvrdnja da ljudi skloni određenim alergijama treba da ih izbegavaju.
Jedna sveža smokva normalne veličine sadrži oko 30 kalorija, 8 grama ugljenih hidrata i 1 gram vlakana. U njima se nalazi bogatstvo minerala kao što su magnezijum, kalijum, bakar. Takođe, i visok sadržaj vitamina K, uz grupu B vitamina (B1, B2 i B6).
Međutim, nutritivne analize kažu da su suve smokve bogate šećerom, i da imaju više kalorija. Zbog toga je značajno da prvenstveno osobe koje imaju probleme sa nivoom šećera u krvi obrate pažnju na količine koje unose.
Što se tiče svežih smokava, i pored toga što nemaju mnogo kalorija, nikome se ne preporučuje konzumiranje više od nekoliko svežih voćki dnevno. Sa suvim smokvama treba biti još oprezniji, i u odnosu na zdravstveno stanje posavetovati se sa stručnim licem.
Najpre, pomažu kod varenja i sprečavaju zatvor. Postoje i davni zapisi da su se koristile kao domaći lek za lečenje opstipacije. Takođe, smokve smanjuju rizik od srčanih bolesti.
Ako se unose u malim količinama, zahvaljujući svojoj slatkoći mogu da pomognu u održavanju dobrog nivoa šećera u krvi. Nakon što pojedete nekoliko smokava, nećete imati osećaj da vam nešto slatko nedostaje, ili da morate da se hitno zasladite iako ste siti.
Jedna mala studija rađena devedesetih godina kaže da je od 10 osoba sa dijabetesom tipa 1, četvoro uspelo da smanji potrebu za insulinom. Referentna grupa je uzimala čaj od listova smokve pre doručka. To je umanjilo njihove potrebe za insulinom. U toku jednog meseca su nastavili da piju čaj od smokve, a njihove doze insulina smanjile su se za oko 12 odsto.
Takođe, jedno istraživanje se bavilo merenjem GI (glikemijskog indeksa) pića koja sadrže velike doze ekstrakta ploda smokve. Pokazalo se da je on niži od GI ovog svežeg voća. Ipak, nikako ne sme da se zaboravi da sušene smokve sadrže izuzetno veliku količinu šećera, pa bi osobe koje imaju ove probleme trebalo da ograniče njihov unos, ili da ih izbegavaju.
U studiji u kojoj je učestvovalo 150 ljudi sa sindromom iritabilnog kolona uz opstipaciju, utvrđeno je da su osobe koje su konzumirale 4 sušene smokve dnevno imale značajno smanjenje simptoma (bol, opstipacija, nadimanje, gasovi).
Jedno istraživanje sa 80 ispitanika pokazalo je da je redovan dodatak svežih smokava u ishranu tokom 8 nedelja značajno smanjio opstipaciju, u odnosu na one koji su bili kontrolna grupa.
Istraživana su i korisna svojstva lista smokve. Pokazalo se da prirodni lateks koji sadrže, pokazuje odlike antikancerogenog odelovanja protiv ćelija raka debelog creva, dojke, grlića materice i jetre.
Potrebno je više kliničkih studija na ljudima kako bi se ova saznanja potvrdila i našla širu primenu.
Umereno konzumiranje smokava može da utiče na regulaciju nivoa krvnog pritiska i holesterola. Ove dve stvari su od krucijalnog značaja za naše bolje vaskularno zdravlje i manje rizike od srčanih oboljenja.
Studije rađene na životinjama pokazale su određene pozitivne promene nivoa ukupnog holesterola i triglicerida u toku, i nakon suplementacije ekstraktom lista smokve.
Međutim, u višenedeljnoj studiji kod 83 osobe sa povišenim tzv.lošim holesterolom, koje su svakodnevno konzumirale nekoliko svežih smokava, nije bilo promena u nivou ukupnog holesterola.
Dosadašnje studije su pokazale i da smokve mogu da daju neke povoljne efekte na našu kožu, posebno kod osoba sa alergijskim dermatitisom. Dobro je reagovala i suva koža koja je izgubila svoju hidratanstnost zbog alergija, čestih promena, češanja i pucanja.
Naime, posmatranjem antioksidativnih efekata kombinacije voćnih ekstrakata, uključujući i ekstrakt smokve na ćelije kože, bila je smanjena razgradnja kolagena i smanjen broj bora. I u ovom slučaju je potrebno više kliničkih istraživanja na ljudima.
Kao i kod prekomernog konzumiranja bilo koje namirnice, i smokve mogu da budu potencijalno štetne. Ako se koriste kao domaći lek za opstipaciju ali u većim količinama, mogu da izazovu dijareju ili druge probavne probleme.
Budući da obiluju vitaminom K, smokve mogu da dođu u negativnu interakciju sa antikoagulantnom terapijom i da smanje njenu efikasnost.
Na kraju, neke osobe mogu da budu alergične na smokve. Ako su ispitivanja pokazala da ste alergični na polen breze, verovatno je da ćete imati alergijsku reakciju i na konzumiranje svežih smokava. I na prirodni lateks koji se nalazi u smokvama, neke osobe mogu da budu alergične.