"Hrana za mozak" utiče na mentalno stanje, ali i na motoričke sposobnosti čoveka, jer može da nas “podmladi”
"Kakva ti je hrana, takve su ti misli", kažu nutricinisti Foto: Shutterstock
„Kakva ti je hrana, takve su ti misli“ – umeju da kažu stručnjaci. Zaboravnost je nešto što dolazi s godinama, koncentracija je lošija, teže se uči i pamti. Mozak je jedini organ koji se ne regeneriše pri starenju, a broj neurona se od rođenja vremenom smanjuje. Ali, uz pravilno odabrane namirnice, svako od nas može podstaći organizam da što bolje funkcioniše.
Nutricionista Jasna Vujičić za eKlinika portal kaže da izbor hrane utiče “blagotvorno” na pamćenje i koncentraciju, ali i vreme kada se uzima. Saznanja raznih istraživanja pokazala su da je redovno vreme konzumiranja obroka veoma važno. Na primer, školska deca, koja su doručkovala u isto vreme, pokazala su bolje pamćenje i imali su bolju koncentraciju i za vreme časova, ali i posle njih, kaže naša sagovornica, i dodaje da postoje namirnice koje su “zdrave” za mozak.
Jasna Vujičić nabraja najbitnije namirnice za bolje funkcionisanje mozga:
Borovnice i ribizle sadrže važne fitonutrijente, koji poboljšavaju sposobnost pamćenja. Takođe, smanjuju efekte hroničnih degenerativnih procesa, poput Alchajmerove bolesti ili demencije. Borovnica je bogata snažnim antioksidansima.
– Istraživanjima je potvrđeno da borovnice utiču na mentalno stanje, ali i na motoričke sposobnosti osoba koje ih konzumiraju, narodski rečeno prosto “podmlađuju”. Dovoljno je dodati u ishranu svakog dana jednu šolju borovnica ili ribizli. Efikasne se i ukoliko se konzumiraju i zamrznute tokom zimskog perioda – navodi sagovornica eKlinike.
Losos, haringa, sardine i pastrmka bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje su neophodne za sve moždane antivnosti i dodatno podižu imunitet. Preporuka je da se dva do tri puta nedeljno unese 100-120 g ribe.
– Badem, orah, lešnik, brazilski orah, kikiriki i semenke (suncokreta, susama, lana), kao i proizvodi na prirodnoj (organskoj) osnovi dobijeni od njih (tahini/taan, kikiriki puter, puter od semenki bundeve, badema, itd) su odličan izvor vitamina E, potpomažu pamćenju. Plodove i semenke jezgrastog voća ili orašastih plodova je zdravo konzumirati kada su pečeni ili presni. Ove namirnice su bogate cinkom, mineralom koji utiče na poboljšanje kognitivnih sposobnosti. Sadrže i vitamin E, a bogati ovim vitaminom su i maslinovo ulje i zeleno povrće – naglašava Jasna Vujičić.
Integralne žitarice, ječam, pšenica, raž, ovas i integralni pirinač takođe štite mozak jer sadrže vlakna, vitamin E i malo omega-3 masnih kiselina. Pola šolje pahuljica ili 2 kašike integralnih pšeničnih (ražanih ili nekih drugih) klica ili nekoliko komada integralnog hleba ili peciva dnevno, može da pomaže, navodi naša sagovornica.
Kelj, spanać, peršun i brokoli su bogati vitaminom K koji pojačava moždane funkcije. Iako sam vitamin K nije antioksidans, on sprečava oksidativne procese. Pored toga ovaj vitamin deluje na normalnu koagulaciju krvi, štiti i jača kosti i sprečava kalcifikaciju arterija. Celer, kupus i zelena salata su takođe bogate vitaminom K.
– Leguminoze (mahunarke) su bogate mineralima, vlaknima i vitaminima. Mozak zahteva konstantan priliv energije. Najbolji prirodni izvori biljnih belančevina su sočivo, pasulj, grašak, soju (ali nikako GMO). Neuroni u mozgu su veoma osetljivi na dejstvo slobodnih radikala. Zato su antioksidansi neophodni – ističe nutricionista Jasna Vujičić.
Nar i citrusi su vitaminske bombe i uvek su dobrodošle za rad mozga. Nar je bogat antioksidansima, koji efikasno štite mozak od pogubnih slobodnih radikala. Pomorandže, mandarine, limun i grejpfrut su takođe sjajna hrana za mozak. Postoje dokazi da je likopen, crveni pigment iz paradajza, takođe snažan antioksidans koji čuva moždane ćelije od slobodnih radikala. Svaki dan konzumiranje paradajza u sezoni je veoma zdravo.
Čajevi su veoma korisni, ukoliko su biljni i nisu veštački aromatizovani, naglašava naša sagovornica, jer, kako kaže, sadrže, osim neznatno kofeina, fitonutrijente koji stimulišu bolji protok krvi kroz mozak.
– Crna čokolada sadrži snažne antioksidanse i prirodni stimulans (kofein) koji pojačavaju koncentraciju. Takođe stimuliše proizvodnju endorfina, što znači – hormona radosti. Kad je reč o crnoj čokoladi dovoljan je unos 25 grama crne čokolade dnevno. Multivitamini, oligoelementi i vitamin E, kao i omega-3 uvek je bolje unositi kroz hranu. Za svaku vrstu ishrane, ukoliko postoji hronična bolest ili je osoba pod terapijom, potrebna je konsultacija sa izabranim lekarom – savetuje nutricinista Jasna Vujičić.