I pored svih preduzetih mera za udoban san, nekada se deca, najčešće predškolskog uzrasta, bude uznemirena pred zoru. Kažu da su nešto strašno sanjali i da su uplašeni. To se događa uglavnom kod dece u uzrastu 2 do 4 godine koda se razvija strah i mašta. Tada roditelji treba da uzmu dete u naručje, da ga zagrle, maze i teše. Najvažnije je da se dete oseti sigurno i bezbedno, kaže pedijatar dr Ruža Bajić
Neispavana deca su u toku dana pospana, umorna, razdražljiva, sa oslabljenom pažnjom, slabije pamte i uče, troma su i nezainteresovana. Foto: Shutterstock/ dr Ruža Bajić lična arhiva
Manjak sna može negativno uticati na razvoj deteta. Uočeno je da su deca koja manje spavaju razdražljiva, sklona čestim infekcijama, gojaznija od svojih vršnjaka koji uredno spavaju. Pedijatri i psiholozi napominju, da dete od 6 ili 7 godina ne treba posle 20 časova da se igra u nekom tržnom centru, već da spava.
Svaki poremećaj ili odlaganje odlaska na spavanje može da utiče na teško razbuđivanje, pospanost u toku dana i da dovede do niza problema. Deca neće biti samo neispavana već i razdražljiva, moguće je da će imati i probleme sa rasuđivanjem, učenjem, pamćenjem.
Manjak sna loše utiče i na psihu i zdravlje i odraslih osoba, a posebno dece u razvoju. U toku spavanja opuštaju se mišići, usporava se rad srca, disanje i metabolizam, snižava se krvni pritisak. Čovek u snu provede jednu trećinu svog života.
– Deca predškolskog uzrasta treba da budu u krevetu do 20 časova, školskog do 21 sat, a tinejdžeri do 22 sata. Savet je da se dete istušira i večara dva sata pre odlaska u krevet. Da ne gleda televizor, ne igra igrice, ne sluša glasnu muziku i ne razgovara telefonom. Važno je da deca idu na spavanje u isto, ustaljeno vreme – kaže za portal eKlinika specijalista pedijatrije primarijus dr Ruža Bajić.
San je vrlo važan za rast i razvoj dece što potvrđuje i činjenica da novorođenčad spavaju i po 18 sati dnevno. Sa uzrastom se smanjuje i potreba za dužim spavanjem. Američka akademija pedijatara preporučuje da deca uzrasta od 1 do 2 godine spavaju 11 do 14 sati , što uključuje i dnevno spavanje. Deci uzrasta 3 do 5 godina potrebno je jedan sat manje sna, odnosno 10 do 13 sati, uključujući i dnevno spavanje. Mališani od 6 do 13 godina, nemaju potrebu za dnevnim spavanjem, ali im je neophodno 9 do 12 sati noćnog sna. Tinejdžerima do 18 godina potrebno je 8 do 10 sati noćnog sna, objašnjava dr Bajić.
Dr Bajić savetuje roditeljima da predškolskoj i mlađoj školskoj deci pročitaju ili ispričaju neku priču sa lakšim sadržajem pre spavanja. Starija školska deca i tinejdžeri mogu da čitaju lektiru.
– Deca treba da spavaju u svojoj sobi ukoliko za to postoji mogućnost, u udobnom krevetu sa ugašenim ili prigušenim svetlom. U ovakvim uslovima deca bi trebalo da budu odmorna i naspavana. Svako remećenje ili odlaganje odlaska na spavanje može da utiče na teško razbuđivanje i pospanost u toku dana i dovede do niza drugih poremećaja – kaže dr Bajić.
Nauka je dokazala da se hormon rasta ne luči kontinuirano u toku dana. Najjača sekrecija ovog hormona je u prvim stadijumima spavanja, pre ponoći u NREM fazi sna. Zato je važno da deca, čak i odrasli, idu na spavanje dva sata pre ponoći, jer je taj deo sna skoro važniji od sveg ostalog spavanja, objašnjava nam dr Bajić.
– Hormon rasta utiče na celokupan rast i razvoj organizma, posebno skeleta i mišića, ima i ulogu u regulaciji metaboličkih procesa u organizmu. Normalan nivo ovog hormona važan je ne samo kada dete raste, nego i u pubertetu kada olakšava razvoj. Umanjeno lučenje ovog hormona dovodi do raznih poremećaja u organizmu, a najvidljiviji je nizak rast. Deca koja koja su duže budna sklonija su i gojaznosti. Manjak sna je povezan sa višim nivoom insulina i smanjenom osetljivošću na insulin, što može imati za posledicu povećanje telesne težine – kaže dr Bajić.
Nedovoljno spavanja, samo po sebi, povećava želju za hranom, posebno slatkišima, a umor usled manjka sna ima za posledicu i niži nivo fizičke aktivnosti. Dr Bajić kaže da je moguće je i da dođe do poremećaja lučenja hormona leptina i grelina odgovornih za regulaciju osećaja sitosti i gladi, pa da dete češće poseže za hranom. Sve ima za posledicu gojaznost koja je i jak faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja i dijabetes, navodi doktorka.
Neka istraživanja pokazala su da se naš mozak u toku sna čisti od raznih toksina i nepotrebnih materija koje su nakupe u budnom stanju. Ukoliko nema dovoljno sna, mozak nije u stanju da se obnavlja i ne stvara dovoljno supstanci koje su odgovorne za dobar imunitet.
– Nedovoljno lučenje, na primer hormona rasta može dovesti do slabljenja imuniteta, pošto je jedna od funkcija ovog hormona da stimuliše povećanje broja B limfocita i imunoglobulina, a ima uticaja i na citokinski odgovor organizma. Hormon rasta u ranom uzrastu deluje na rast grudne žlezde, timusa, odgovorne za stvaranje T limfocita koji učestvuju u izgradnji ćelijskog imuniteta. Sve ovo zajedno jača otpornost organizma na delovanje infekcija. Deca koja nedovoljno spavaju sklona su bolestima i kada dođu u kontakt sa najobičnijim virusom prehlade – upozorava dr Ruža Bajić.
U toku REM faze sna dolazi do skladištenja novih naučenih informacija, dugoročnog pamćenja i brisanja nepotrebnih sadržaja koji se nakupe u budnom stanju u toku dana.
– Neispavana deca su u toku dana pospana, umorna, razdražljiva, sa oslabljenom pažnjom, slabije pamte i uče, troma su i nezainteresovana. To može dovesti i do slabijeg uspeha u školi. Imaju lošije zaključivanje i rasuđivanje, niži prag tolerancije, što sve ima za posledicu i lošije socijalno ponašanje. Ukoliko dete izmedju 2 i 5 godina, odmah zaspi pri vožnji autom sigurno neispavano – navodi dr Bajić.
Tokom sna većina organa je u anaboličkom stanju
Otkrićem merenja moždanih električnih potencijala, odnosno elektroencelfalografije (EEG) omogućeno je i bolje razumevanje procesa sna. Kako nam objašnjava dr Bajić, ovom tehnikom došlo se do saznanja da san nije jednoličan proces, nego da se sastoji iz više stadijuma koji se nadovezuju jadan na drugi.
– Prvi period sna zove se NREM faza, traje 60 do 90 minuta i karakteriše ga dubok san. Ova faza ima četiti stadijuma. Posle ovog perioda ulazi se u drugu fazu REM spavanja, koju karakterišu brzi pokreti očiju. Pretpostavlja se da se u NREM fazi spavanja, organizam oporavlja od dnevnih aktivnosti i iscrpljenosti. U REM fazi dolazi do sređivanja kognitivnih funkcija. REM fazu odlikuje gubitak tonusa mišića, znojenje, ubrzani srčani rad i u toj fazi se sanjaju snovi. Ove faze spavanja se tokom noći smenjuju oko 6 puta. Tokom sna, većina organa je u anaboličkom stanju, što pomaže u obnavljanju imunskog, nervnog, mišićnog i skeletnog sistema. Ovi vitalni procesi deluju na raspoloženje, pamćenje i kognitivne funkcije – precizira dr Bajić.
Dete će lakše utonuti u san ako ide na spavanje uvek u isto vreme i ako roditelji ili staratelji ispoštuju neke male rituale koji će dete pripremiti za odmor. Pedijatri savetuju toplu kupku pre odlaska na spavanje, čitanje priče ili laganu muziku. Dete može da ponese u krevet i omiljenu igračku, ne preporučuje se obrok neposredno pre spavanja, niti gazirani napici. Najmanje jedan sat pre spavanja ne treba koristiti tablet, telefon i druge elektronske uređaje.
– I pored svih preduzetih mera za udoban san, nekada se deca, najčešće predškolskog uzrasta, bude uznemirena. Kažu da su nešto strašno sanjali i da su uplašeni. To se događa uglavnom kod dece u uzrastu 2 do 4 godine koda se razvija strah i mašta. Tada roditelji treba da uzmu dete u naručje, da ga zagrle, maze i teše. Najvažnije je da se dete oseti sigurno i bezbedno. Potrebno je objasniti da je san nešto izmišljeno kao i bajke u knjigama i da svi ponekad imamo ružne snove. Detetu treba dozvoliti da ispriča san ako želi, ali ne insistirati na tome. To su u stvari noćne more, čiji uzrok se može naći i u događajima koji su se dešavali prethodnih dana, kao što je na primer, gledanje filma sa strašnim sadržajem, prisustvo neprijatnom događaju, svađi i slično – objašnjava dr Ruža Bajić.
Sagovornica portala eKlinika dodaje i da noćne more treba razlikovati od noćnih strahova koji se javljaju na početku spavanja, kada je dete u dubokom snu. Noćne more javljaju se uglavnom pred zoru u ranim jutarnjim satima.
– Deca plaču, vrište, nekad otvorenih očiju, često nesvesna i ne probude se potpuno. Tada roditelji ne treba da ih bude, nego da ih uzmu u naručje da bi bili bezbedni. Ukoliko se ovo često javlja treba potražiti pomoć stručnjaka – savetuje dr Bajić.